недеља, 30. март 2014.
Mohanđi – Put u Bezuslovnu ljubav
Reke osećanja plove ljudskim životima, oblikujući naše odnose i vezujući nas za predele, predmete, ili druge ljude. Mi ostajemo pod njihovim utiskom ne sluteći da postoji nešto mnogo veličanstvenije, nešto univerzalno i izvorno, kao okean u koji se sve reke ulivaju. Bezuslovna ljubav je taj okean, ona je Božja emocija koja rađa sve - iz nje smo došli, i u nju ćemo se vratiti. Međutim, kakvu svest treba da poseduje onaj koji živi kroz Bezuslovnu ljubav i deli je nesebično svima oko sebe?
Takav čovek koristi svest samog “okeana”, on je jedno sa svešću “Oca” koji nas je stvorio i stoga takav čovek hoda među drugima kao učitelj, kao ogledalo u kom svi mogu videti svoj savršeni odraz.
Provesti par minuta u prisustvu takvog učitelja znači dodirnuti svoju promenu, a provesti tri dana pored njega, razgovarajući i meditirajući sa njim, to je već iskustvo koje menja sam život.
Da bi se opisao Mohanđi potrebna je knjiga, bez kraja i poslednje korice, jer on protiče kroz beskonačnost, svestan svakog njenog delića. Ipak, ono što se o njemu može reći, jeste da je veliki učitelj koji isijava Bezuslovnu ljubav, da je otac predivne devojčice Mile i suprug divne žene po imenu Biljana ( sa nadimkom Biba ) koja je poreklom srpkinja. Sudbina je htela da se Indija i Srbija spoje u najsuptilnijoj igri Duha i tako ovaplote zamajac prosvetljenja koji se polako ali sigurno širi čitavim svetom. Pored humanitarnog rada kroz organizaciju “Blagoslovimo svet” (Bless The World) i vođenja meditacija širom sveta, Mohanđi je bio i uspešan poslovni čovek koji zarađuje za život. On kaže da svi treba da rade i budu nezavisni i samodovoljni, jer kako možemo pomoći drugima ako prvo nismo pomogli sami sebi. Koristiti duhovnost i meditaciju kao bekstvo od stvarnosti pogrešan je put, uči nas Mohanđi i tako ističe važnost svesnosti na svim životnim nivoima.
Njegova predavanja su besplatna, a vođene meditacije možete besplatno preuzeti na sajtu mohanji.org. Nesebično davanje je osnovni postulat kojim Mohanđi uči svoje sledbenike, jer samo kroz nesebično davanje i Bezuslovnu ljubav, mi čistimo svoje biće od nagomilanih tereta karme.
Put kojim je P.K.Mohan išao do svog prosvetljenja i sadašnjeg imena Mohanđi (koje mu je nadenuo jedan svetac) bio je obeležen porodičnim nerazumevanjem u mladosti, poslovnim uspesima, ali i veoma tragičnim događajima. Kada je kao uspešan poslovni čovek 1992. godine stupio u brak sa tadašnjom saputnicom Saritom, nije ni slutio šta mu sudbina sprema. Nakon tri godine braka dobio je kćerku Ammu, da bi je nakon samo pet godina od njenog rođenja, izgubio u tragičnoj saobraćajnoj nesreći. Nakon toga, u Mohanovom životu sve je krenulo nizbrdo. Ubrzo se razveo od žene, sve stvari su mu bile pokradene, investicije su propale, i na kraju je izgubio i posao.
Sva ta agonija i patnja su se takođe odrazile i na njegovo zdravlje u vidu kamenja u bubregu, kao i problema sa kožom u obliku akutne suvoće kože i neizdrživog svraba – život mu je postao pravi pakao. Kao slomljen i ogoljen čovek, koji je imao sve a potom sve izgubio, Mohan je ušao u samoću i introspekciju. I tada, čuda su počela da se događaju. Njegova svest doživela je preobražaj, veliki duhovni učitelji ušli su u njegov život i pomogli mu da i sam to postane. Počeo je da prima poruke i uputstva sa viših razina svesti, bilo direktno ili telepatski, te da spoznaje blaženstvo pukog bivstovanja usled dubokog zarona u sebe, u spoznaju Ja Jesam.
Kao kruna novog života, 2007. godine pojavila se Biljana Radonić (Biba), sa kojom će kasnije dobiti ćerku Milu.
Priča o Mohanđiju i Bibi je moderna bajka koja zaslužuje da bude ekranizovana od kompanije Walt Disney. Svi detalji te priče mogu se pronaći na blogu koji Biba vodi - bibasworld.wordpress.com. Takođe, blog koji vodi Mohanđi (pkmohan.wordpress.com) prava je riznica mudrosti.
O usponima i padovima u svom životu, Mohanđi kaže:
„Kakva privilegija – ovaj život, ovo postojanje. Prebrodio sam mnoge oluje i hodao putem trnja, podsmeha, prezira. No ipak, privilegija ovakvog puta je bila ta što mi je omogućio da shvatim ZAŠTO se sve desilo baš tako kako jeste. Sada uživam plodove te jasnoće, te spoznaje…
Ništa se ne dešava slučajno. Sve ima dublji razlog, dublje značenje. Sve neizvesnosti, gubici, trnje i prezir sa kojima sam se suočio, sve sam razumeo kao unutrašnje čišćenje i suštinsku pripremu za nešto mnogo veće, nešto mnogo značajnije, uzvišenije, božanskije.
Svaki put kada bih nešto izgubio, taj isti gubitak bi ojačao moje duhovno postojanje, polirajući oštre ivice mog ega. I sve to bez imalo mržnje, bez žalbi. Moj vidokrug se proširio, odbacujući svaki teret koji sam do tada svesno ili nesvesno nosio kroz život. Ova iskustva, ove spoznaje, dok se sve, čak i moje postojanje, rušilo oko mene, smatram velikom privilegijom. Neizmerno i iz dubine duše sam zahvalan Božanskoj sili na ovom blagoslovu, ovakvoj milosti, ovakvoj privilegiji.“
Osoba žedna znanja može provesti dane i noći neumorno čitajući njegove inspirativne i prosvetljujuće reči. Čak i najnemirniji um dobiće odgovor na svako svoje pitanje. Oni koji su proveli vreme kraj njega, otišli su promenjeni, zasigurno. Razgovor koji je vođen sa njim, ima tu istu snagu.
Kako prepoznati pravu duhovnost?
Razlika između kulta i prave duhovnosti je u tome što vas kult vezuje za sebe putem straha, dok vas prava duhovnost oslobađa, dozvoljava da rastete. Prava duhovnost je put ka oslobođenju, dok se kult svodi na kontrolu i vezivanje.
Guru u suštini nije osoba niti ima bilo kakav oblik. Guru je princip. Taj princip se može pojaviti u obliku ljudskog bića i voditi razgovor, ili vam može doći u obliku suptilne poruke iz prirode. No kad je učenik spreman, učitelj se zasigurno pojavi.
Ljudi su bića kreacije, mi imamo neprestanu potrebu da kreiramo i stvaramo. Odakle dolazi ta potreba, zašto je naša priroda stvaralačka?
Način na koji stvaramo sami smo odabrali. Stvaranje se odvija uz pomoć izbora i prenosi se generacijama takođe uz pomoć izbora. Moramo da shvatimo da smo mi izabrali da iskusimo i bes i mržnju i neprijateljstvo, jer su nam ta iskustva potrebna. Prvi nivo kreacije je misao, zatim reč, potom akcija. Pre svega toga, postojala je želja iz koje je nastala misao.
Ukoliko se pojavi neka misao i ostane samo na tom planu, a ne pređe u reč i akciju, to je onda samo prolazna misao. Međutim postoje misli koje nas ne napuštaju, koje sadrže fokus i pažnju.
U odnosu na sve misli koje nam jure kroz glavu, ove čine samo jedan manji postotak. Takve misli, koje imaju snagu u sebi, kreiraju našu sudbinu. One nas guraju prema nečemu iz razloga što iza njih stoji želja da to iskusimo. Tada je bolje ući u proces i ispuniti želju, jer tako ćemo je na kraju eliminisati. Još bolji način je posmatrati misao, kao što posmatrate decu kako se igraju. Samo ih posmatrati, bez uplitanja ili prosuđivanja. Kada nam se pojavljuju misli uzrokovane nekom lošom navikom, na primer treba mi alkohol, tada se treba zapitati da li sam to zaista ja, ili samo misao koja prolazi kroz mene?
Biti objektivan posmatrač, to je najbitnije.
Stvaranje na zemaljskom planu potiče iz želje, dok stvaranje na višim planovima potiče iz svrhe.
Dok odrađujemo našu staru karmu, mi istovremeno stvaramo i novu. Kako izaći iz tog kruga?
Vi ne donosite svesne izbore. Kako uopšte znate zašto se nalazite baš u toj stvarnosti u kojoj živite? Da ste svesno birali, sigurno biste izabrali samo pozitivne stvari. Svi bi bili milioneri. Dakle zašto postoje te razlike u životima? Upravo zbog nesvesnih izbora.
Bez obzira da li volimo svoju karmu ili ne, ona će se odvijati do našeg poslednjeg daha. Ona je kao šoping lista, ili plan koji smo sami napravili za ovaj život, i ona će se odigrati na način na koji je to potrebno. Ono što možete učiniti za naredni život je veoma prosto. Ukoliko postanete objektivni posmatrač, dok odrađujete svoju staru karmu, ukoliko se ne vezujete i ostanete slobodni i objektivni, onda više ne akumulirate novu karmu. A kada ne akumulirate dalje, onda se težina smanjuje. Potom, kada budemo napuštali ovaj život, ukoliko je prtljag ili teret lagan, onda neće biti problema. Tada možda uvidite da nemate više puno želja koje vas vezuju za Zemlju i da ne treba da se vraćate ovde ponovo.
Šta je u prirodi vezivanja?
To se događa kada smo u svakodnevnom budnom stanju. Dok smo u snu ili dubokom snu, mi se ne vezujemo ni za šta. Samo u toku dana dok smo budni mi osećamo da smo vezani za mnoge stvari. Osećamo da ako pustimo nešto, onda će nam se dogoditi nešto. Priroda uma je takva, odatle dolazi potreba za posedovanjem. Um je lepljiv, on mora da se drži za nešto. Njemu treba nešto definisano, opipljivo, neka forma koju može osetiti čulima. Ukoliko umu pokušate da predstavite nešto neopipljivo i nevidljivo kao što je Bog, on će pokušati da stvori sliku i ram Boga. Međutim Bog nije slika i ne može stati u ram. Zbog toga je um zbunjen.
Zbog čega je važno opraštanje?
Sve religije sveta insistiraju na opraštanju. Opraštanje je moćna stvar, kada oprostimo tada se oslobađamo tereta iz svog sistema. Vrlo je važno da svesno oprostimo svima, jer tada svako može da ide na svoju stranu i nastavi svoj put. Jedino što mi zaista posedujemo u ovom životu, jeste naš unutrašnji prostor. Šta god smo stekli u spoljašnjem svetu to ćemo ostaviti iza sebe. Zbog toga je neizmerno važno održavati unutrašnji prostor čistim.
Šta je prava nesebičnost?
Nesebičnost je stanje koje dolazi iz srca. Kada počnemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi, spontano ćemo služiti i drugima. Kada pogledamo ljudsko biće, ono uvek služi, bez obzira da li je to iz ljubavi ili zato što tako mora. Mi služimo šefa, instituciju, ali to nam ne donosi zadovoljstvo. Ali kada počnemo da služimo svoju dušu, tada osećamo zadovoljstvo. Kada služimo svoju dušu, tada počinjemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi. Kao što ljudi poprimaju osobine drugih ljudi družeći se sa njima, tako se poprimaju i osobine duše kada se družimo sa njom. Karakteristika duše je da, baš kao gorivo u kolima, pomaže putovanju, ali vam ne govori kuda da idete. No, bez nje uopšte ne možete ni putovati.
Čovek je orijentisan na posedovanje, misli da ono što osvojimo ostaje sa nama. Međutim, kada odemo na groblje videćemo da oni koji tamo spavaju nisu ništa odneli sa sobom. Tokom života jurimo za onim što mislimo da će nam doneti sreću, ali je ne hvatamo. Suština duhovnosti je jednostavna, ono što vas uzdiže je duhovnost, ono što vas vezuje i čini težim, nije duhovnost. Dakle kada pomognete nekome, osećate se bolje, to vas uzdiže. Nije bitno koliko doprinosite, služite samo prema svom kapacitetu. Nekada je i šolja čaja pomoć. Glavno je da služite srcem. Nesebično služenje treba da je spontano, ne zato što neko drugi to isto radi, već zato što vi to tako hoćete.
Dešava se često da ljudi pomažu drugima, pritom zaboravljajući na sebe. Tada dolaze u situaciju da budu iskorišćeni, ili da odmognu sebi. Kako pravilno razumeti služenje drugima i služenje sebi, odnosno kako to dvoje pravilno ujediniti?
Darežljivost počinje od kuće i porodice. Kada idete u vatru da spasete nekoga iz požara, kažu vam da stavite masku sa kiseonikom prvo na svoje lice, pa tek onda da idete da spasavate druge. Ako ne možete pomoći sebi, ne možete pomoći ni drugima. Ne kažem da treba biti sebičan, već treba biti samodovoljan i moći izdržavati sebe. Tek onda možemo pomoći drugima. Davljeniku ne treba drugi davljenik. Prva i najvažnija stvar je da vodite računa o sebi, svojoj porodici i svom domu. To je naša dužnost i ona se ispunjava prvo prema svojoj porodici, pa tek onda prema društvu.
Druga bitna stvar kada se pomaže drugima je voditi računa da li stvaramo zavisnost od naše pomoći kod te osobe ili joj pomažemo da stane na noge i prohoda. Kada konstantno pomažete nekome, a on postaje lenj i nemaran, onda takva pomoć nije uputna. To ne pomaže društvu. Potrebno je dati ljudima moć da postanu nezavisni i da mogu sami sebe da izdržavaju. Zato je bitno ne samo da pomažemo, već da znamo kako to radimo i sa kojim efektom.
Mi treba da vodimo računa o sebi, isto kao što i drugi ljudi treba da vode računa o sebi.
Kada pokušavamo da usrećimo druge i dajemo više nego što možemo, gubimo svoju ravnotežu, i tada izražavamo bes i nervozu. Stoga je potrebno isporučivati u skladu sa svojim kapacitetom.
Na koji način izbeći stanje očekivanja i posledice koje ono nosi?
Treba planirati sa raspoloživim resursima i ostati fleksibilan. U suprotnom, ako nam se plan nije ostvario, razočaraćemo se. Treba sačuvati mir. Budi fleksibilan, reka nas svakako nosi ka okeanu.
Što smo fleksibilniji, svrha će nam biti jasnija.
Šta je naša svrha?
Osnovna svrha za svako ljudsko biće je spoznati zašto smo došli ovde, zbog kakvih iskustava.
Za vas je sve ono što ste doživeli do sada i što ćete doživeti od sada, vaša svrha. Kada vaše prisustvo na Zemlji unese svetlost u druge živote, vaša svrha će biti još jača.
Manifestujte izobilje u svom životu
Svaki čovek na ovoj planeti je u nekoj vrsti lične potrage za srećom. Sreća može imati različite oblike , nekada izuzetno čudne i nerazumljive, ali to nije bitno. Bitno je da su svi u potrazi za njom. Uspeti u životu, postati slavan, zaraditi puno novca, ili možda naći ljubav svog života, ostvariti se kao dobar roditelj, ili umetnik, sve su to delići naših svakodnevnih snova čije ostvarenje potajno priželjkujemo.
Odvajkada su ljudi razmišljali kako ostvariti ono što žele i moglo bi se sa velikom sigurnošću reći da ta razmišljanja, u stvari čine naš život. Naravno, postoje i oni koji svoj život zasnivaju baš na suprotnom, na odbacivanju želja i njihovoj eliminaciji, ali o njima ovom prilikom nećemo pisati.
Ovo je tekst posvećen običnim ljudima potrošačkog društva, čiji životi se ne mogu zamisliti bez želja i htenja.
Dakle, kako ostvariti svoje namere, kako postići uspeh i ostvariti svoje želje, kako živeti srećan i prosperitetan život?
Mnogo je odgovora i različitih pristupa ovom pitanju. Neki ljudi će odgovor naći u molitvama, neki u napornom, beskompromisnom radu, neki pak u dobroj organizaciji i logičkom promišljanju. Međutim, šta ako mi damo sve od sebe, ali naši planovi i želje se i dalje ne ostvaruju? Tada postajemo svesni da postoje još neke, nepoznate sile u igri i da će ovladavanje njima biti ključno u ostvarivanju naših namera.
Duhovna tehnika o kojoj smo već pisali, Theta isceljivanje (ThetaHealing), se na veoma ozbiljan i temeljan način bavi rešavanjem problema vezanih za uspeh i izobilje u životu.
Uz pomoć tehnike manifestovanja u okviru seminara Theta isceljivanja, uči se kako prevazići blokade i verovanja koja nas ograničavaju u našim namerama i kako osvestiti proces kreiranja sopstvene stvarnosti.
Goran Karna (www.thetaway.com), učitelj ove tehnike, odgovorio je na naša pitanja i tako pomogao da razumemo neke ključne postavke u procesu željenja i njegovog ostvarivanja.
Postoji mnogo načina za poboljšanje uspeha u životu. Razni sistemi nude različite pristupe što lakšem ostvarivanju ciljeva, zarađivanju više novca, uspehu u ljubavi, itd.. Kroz tehniku Theta isceljivanja, vi učite ljude kako da manifestuju svoje želje i tako ih ostvare. U čemu je suština tehnike manifestacije i od čega zavisi njen uspeh?
Suština tehnike manifestacije je zadržati pozitivno stanje uma, odnosno verovati da će sve biti u redu i očekivati pozitivan razvoj događaja, čak i onda kada ne izgleda da je tako. Ako mi šaljemo svemiru tu pozitivnu vibraciju, on će nas zauzvrat nagraditi s još većim uspehom, izobiljem, srećom, zdravljem i zadovoljstvom.
Theta isceljivanje ide korak dalje i uključuje i podsvesni i svesni um, odnosno i jedan i drugi trebaju biti u skladu da bi naše manifestacije uspjele.
Ljudi uspeh često poistovećuju sa novcem. U čemu je tajna novca i zašto ga neki ljudi imaju previše, a drugi premalo?
Uspeh je mnogo više od novca, uspeh je kad vas ljudi vole, poštuju, kad imate sretnu, zdravu porodicu, kad ste vi sretni i zadovoljni i osećate se dobro u svom životu, kada imate osećaj da ste ispunili svrhu i smisao svog dolaska ovde i kada imate osećaj da je sve u redu , sve je OK i s vama i sa životom kao celinom.
Naravno da je novac jedna od komponenti uspeha, ali ono što je važno jeste naš odnos prema novcu. Da li smo mi sluga, rob novca, ili on nama služi? Da li se poistovećujemo sa novcem i gubimo svoj identitet, ili je novac samo sredstvo koje pomaže da nam život bude lakši i zabavniji, sredstvo za pomoć sebi i drugima.
Novac je energija kao i sve ostalo, niti je dobar niti je loš, ali ono što je česta pogreška jeste sto se ljudi previse vežu za novac, to im postane svrha i smisao života i na taj način, u stvari sprečavaju dotok novca u svoj život. Jedan od razloga zašto ga ljudi imaju premalo su naše podsvesne blokade, verovanja kojih najčešće nismo svesni, kao npr: “Ako imam novca, razočaracu sebe i druge, ili ću postati ohol, gord i sl.”
Često se pristupa učenju tehnika manifestacija, kako bi se ostvarila neka laka zarada i na lak način, bez puno rada, postigao uspeh. Ljudi se, vođeni tim porivom, najčešće okreću igrama na sreću i kockanju. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
Mislim da je to gubitak vremena i energije, jer čovek treba najpre raditi na sebi, u smislu da otkrije šta blokira dotok novca, šta ga (čoveka) blokira da bude uspešan, šta je to što ga sprečava da živi onako kako bi želio i zatim, kad otkloni te blokade, da traži od svemira, Boga da mu to i da. Bog želi da mi živimo u izobilju i da nam ništa ne manjka, ali mi to odbijamo jer mislimo da nismo vredni i da to ne zaslužujemo, ili da je to moguće samo drugima. Kada otpustite ta ograničavajuća verovanja onda spontano privlačite energiju novca i uspeha u vaš život.
Kakav je to čovek koji lako sprovodi u delo sve svoje zamisli i želje? Koje su osobine koje njega krase, a kakve su one koje imaju neuspešni ljudi?
To je čovek koji živi u skladu sa sobom, koji zna šta zeli postići u životu, koji ima sklad misli, reči i dela, koji želi dobro i sebi i drugima, koji poseduje ljudske vrednosti kao što su mir, ljubav, poštenje, koji je istinoljubiv, nenasilan, koji je zahvalan za ono što ima u životu, te ceni i poštuje sebe i druge, koji je spreman za promenu svojih mišljenja, nazora na svijet, koji prihvata druge ljude onakvim kakvi jesu i razume zašto su takvi bez da ih osuđuje, bez da optužuje svet i druge ljude za ono što mu se događa u životu, koji zna da sve ima svoju svrhu i smisao i da je on sposoban promeniti svoj život i kreirati ga onako kako on to želi.
Neuspešni ljudi su često puni zameranja i ogorčenosti zbog svog života i onog što im se događa, što je velika prepreka za dotok izobilja u njihov život.
Mi svi živimo na prostorima na kojima se uvek patilo, mučilo i jadikovalo. Periode lagodnosti i prosperiteta smo osećali samo na kratko, gledano u razmerama istorije to su bili samo uzdasi olakšanja koji su prekidali mučno i teško disanje. Koliko genetika i kolektivna svest imaju uticaja na uspešnost čoveka? Kako se osloboditi negativnih uticaja prošlosti?
Theta tehnika vam omogućava da se oslobodite vaših genetskih verovanja i osećaja, kao i verovanja i osećaja grupne svesti. Mi smo često nasledili mnoga ograničavajuća verovanja od svojih predaka i ta verovanja nosimo u nečem što se naziva morfogenetsko polje koje se nalazi okolo molekule DNK u pinealnoj žlezdi.
A da imamo ta verovanja vidimo po tome što ponavljamo iste greške u životu kao i naši roditelji i preci, iako to ne bismo hteli. Reč je o jakom genetskom programiranju koje ima veliki uticaj na naš život, pa i na naše finansije i obilje. Na primer,možda verujemo da potičemo od loze siromašnih ljudi i ako smo mi sada imućni možda ćemo razočarati, izneveriti pretke na neki način, odnosno ako ih prevaziđemo u pogledu bogatstva. Možda smo nasledili stalno kukanje, jadikovanje da nemamo. Promenom tih genetskih verovanja možemo se osloboditi uticaja naših predaka na kreiranje naših života.
Što se tiče grupne svesti, ona se formirala stotinama godina i ta verovanja grupne svesti nas mogu sprečiti da manifestujemo izobilje u životu. Na tom nivou česta su verovanja: “Novac je koren sveg zla”, “Novac je nečist”, “Nemoguće je biti bogat i biti blizu Bogu”, “Drugi će mi zavideti i prestaće me voleti ako sam bogat” i sl.
Ta verovanja mi nesvesno preuzimamo od društva u kojem živimo i u kojem smo se formirali i njihovom promenom oslobađamo se tereta ograničenja grupne svesti.
Kakva su Vaša iskustva sa tehnikom manifestacija koja se radi na Theta healing kursevima? Da li možete reći sa ubedljivom sigurnošću da to zaista deluje?
Uspeh manifestovanja uz pomoć Theta tehnike je 80-90 posto, jer se koriste theta moždani talasi i jer se radi na podsvesti i otklanjanju blokada.
Drugi razlog uspešnosti je što mi koristimo energiju Stvaranja da bismo privukli izobilje.
Koje su to blokade koje su najčešće i koje izazivaju najviše problema na putu ka uspešnosti?
Najčešće blokade, osim ovih što sam već napomenuo, su manjak vere i samopouzdanja da mi to možemo i da zaslužujemo. Isto tako, često nam nedostaje vera u energiju Stvaranja, života, Boga, svemira, da će nas ona podržati i pomoći u našim nastojanjima. Treće je nedostatak ljudskih vrednosti o kojima sam već govorio i koje su neophodne da bi osoba zadržala uspeh kada ga jednom stekne.
Ova tehnika nudi način kako promeniti te podsvesne blokade u bilo kom području života i kako manifestovati. Svako to može na lagan i zabavan način naučiti.
Odvajkada su ljudi razmišljali kako ostvariti ono što žele i moglo bi se sa velikom sigurnošću reći da ta razmišljanja, u stvari čine naš život. Naravno, postoje i oni koji svoj život zasnivaju baš na suprotnom, na odbacivanju želja i njihovoj eliminaciji, ali o njima ovom prilikom nećemo pisati.
Ovo je tekst posvećen običnim ljudima potrošačkog društva, čiji životi se ne mogu zamisliti bez želja i htenja.
Dakle, kako ostvariti svoje namere, kako postići uspeh i ostvariti svoje želje, kako živeti srećan i prosperitetan život?
Mnogo je odgovora i različitih pristupa ovom pitanju. Neki ljudi će odgovor naći u molitvama, neki u napornom, beskompromisnom radu, neki pak u dobroj organizaciji i logičkom promišljanju. Međutim, šta ako mi damo sve od sebe, ali naši planovi i želje se i dalje ne ostvaruju? Tada postajemo svesni da postoje još neke, nepoznate sile u igri i da će ovladavanje njima biti ključno u ostvarivanju naših namera.Duhovna tehnika o kojoj smo već pisali, Theta isceljivanje (ThetaHealing), se na veoma ozbiljan i temeljan način bavi rešavanjem problema vezanih za uspeh i izobilje u životu.
Uz pomoć tehnike manifestovanja u okviru seminara Theta isceljivanja, uči se kako prevazići blokade i verovanja koja nas ograničavaju u našim namerama i kako osvestiti proces kreiranja sopstvene stvarnosti.
Goran Karna (www.thetaway.com), učitelj ove tehnike, odgovorio je na naša pitanja i tako pomogao da razumemo neke ključne postavke u procesu željenja i njegovog ostvarivanja.
Postoji mnogo načina za poboljšanje uspeha u životu. Razni sistemi nude različite pristupe što lakšem ostvarivanju ciljeva, zarađivanju više novca, uspehu u ljubavi, itd.. Kroz tehniku Theta isceljivanja, vi učite ljude kako da manifestuju svoje želje i tako ih ostvare. U čemu je suština tehnike manifestacije i od čega zavisi njen uspeh?
Suština tehnike manifestacije je zadržati pozitivno stanje uma, odnosno verovati da će sve biti u redu i očekivati pozitivan razvoj događaja, čak i onda kada ne izgleda da je tako. Ako mi šaljemo svemiru tu pozitivnu vibraciju, on će nas zauzvrat nagraditi s još većim uspehom, izobiljem, srećom, zdravljem i zadovoljstvom.
Theta isceljivanje ide korak dalje i uključuje i podsvesni i svesni um, odnosno i jedan i drugi trebaju biti u skladu da bi naše manifestacije uspjele.
Ljudi uspeh često poistovećuju sa novcem. U čemu je tajna novca i zašto ga neki ljudi imaju previše, a drugi premalo?
Uspeh je mnogo više od novca, uspeh je kad vas ljudi vole, poštuju, kad imate sretnu, zdravu porodicu, kad ste vi sretni i zadovoljni i osećate se dobro u svom životu, kada imate osećaj da ste ispunili svrhu i smisao svog dolaska ovde i kada imate osećaj da je sve u redu , sve je OK i s vama i sa životom kao celinom.Naravno da je novac jedna od komponenti uspeha, ali ono što je važno jeste naš odnos prema novcu. Da li smo mi sluga, rob novca, ili on nama služi? Da li se poistovećujemo sa novcem i gubimo svoj identitet, ili je novac samo sredstvo koje pomaže da nam život bude lakši i zabavniji, sredstvo za pomoć sebi i drugima.
Novac je energija kao i sve ostalo, niti je dobar niti je loš, ali ono što je česta pogreška jeste sto se ljudi previse vežu za novac, to im postane svrha i smisao života i na taj način, u stvari sprečavaju dotok novca u svoj život. Jedan od razloga zašto ga ljudi imaju premalo su naše podsvesne blokade, verovanja kojih najčešće nismo svesni, kao npr: “Ako imam novca, razočaracu sebe i druge, ili ću postati ohol, gord i sl.”
Često se pristupa učenju tehnika manifestacija, kako bi se ostvarila neka laka zarada i na lak način, bez puno rada, postigao uspeh. Ljudi se, vođeni tim porivom, najčešće okreću igrama na sreću i kockanju. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
Mislim da je to gubitak vremena i energije, jer čovek treba najpre raditi na sebi, u smislu da otkrije šta blokira dotok novca, šta ga (čoveka) blokira da bude uspešan, šta je to što ga sprečava da živi onako kako bi želio i zatim, kad otkloni te blokade, da traži od svemira, Boga da mu to i da. Bog želi da mi živimo u izobilju i da nam ništa ne manjka, ali mi to odbijamo jer mislimo da nismo vredni i da to ne zaslužujemo, ili da je to moguće samo drugima. Kada otpustite ta ograničavajuća verovanja onda spontano privlačite energiju novca i uspeha u vaš život.
Kakav je to čovek koji lako sprovodi u delo sve svoje zamisli i želje? Koje su osobine koje njega krase, a kakve su one koje imaju neuspešni ljudi?
To je čovek koji živi u skladu sa sobom, koji zna šta zeli postići u životu, koji ima sklad misli, reči i dela, koji želi dobro i sebi i drugima, koji poseduje ljudske vrednosti kao što su mir, ljubav, poštenje, koji je istinoljubiv, nenasilan, koji je zahvalan za ono što ima u životu, te ceni i poštuje sebe i druge, koji je spreman za promenu svojih mišljenja, nazora na svijet, koji prihvata druge ljude onakvim kakvi jesu i razume zašto su takvi bez da ih osuđuje, bez da optužuje svet i druge ljude za ono što mu se događa u životu, koji zna da sve ima svoju svrhu i smisao i da je on sposoban promeniti svoj život i kreirati ga onako kako on to želi.
Neuspešni ljudi su često puni zameranja i ogorčenosti zbog svog života i onog što im se događa, što je velika prepreka za dotok izobilja u njihov život.
Mi svi živimo na prostorima na kojima se uvek patilo, mučilo i jadikovalo. Periode lagodnosti i prosperiteta smo osećali samo na kratko, gledano u razmerama istorije to su bili samo uzdasi olakšanja koji su prekidali mučno i teško disanje. Koliko genetika i kolektivna svest imaju uticaja na uspešnost čoveka? Kako se osloboditi negativnih uticaja prošlosti?
Theta tehnika vam omogućava da se oslobodite vaših genetskih verovanja i osećaja, kao i verovanja i osećaja grupne svesti. Mi smo često nasledili mnoga ograničavajuća verovanja od svojih predaka i ta verovanja nosimo u nečem što se naziva morfogenetsko polje koje se nalazi okolo molekule DNK u pinealnoj žlezdi. A da imamo ta verovanja vidimo po tome što ponavljamo iste greške u životu kao i naši roditelji i preci, iako to ne bismo hteli. Reč je o jakom genetskom programiranju koje ima veliki uticaj na naš život, pa i na naše finansije i obilje. Na primer,možda verujemo da potičemo od loze siromašnih ljudi i ako smo mi sada imućni možda ćemo razočarati, izneveriti pretke na neki način, odnosno ako ih prevaziđemo u pogledu bogatstva. Možda smo nasledili stalno kukanje, jadikovanje da nemamo. Promenom tih genetskih verovanja možemo se osloboditi uticaja naših predaka na kreiranje naših života.
Što se tiče grupne svesti, ona se formirala stotinama godina i ta verovanja grupne svesti nas mogu sprečiti da manifestujemo izobilje u životu. Na tom nivou česta su verovanja: “Novac je koren sveg zla”, “Novac je nečist”, “Nemoguće je biti bogat i biti blizu Bogu”, “Drugi će mi zavideti i prestaće me voleti ako sam bogat” i sl.
Ta verovanja mi nesvesno preuzimamo od društva u kojem živimo i u kojem smo se formirali i njihovom promenom oslobađamo se tereta ograničenja grupne svesti.
Kakva su Vaša iskustva sa tehnikom manifestacija koja se radi na Theta healing kursevima? Da li možete reći sa ubedljivom sigurnošću da to zaista deluje?
Uspeh manifestovanja uz pomoć Theta tehnike je 80-90 posto, jer se koriste theta moždani talasi i jer se radi na podsvesti i otklanjanju blokada. Drugi razlog uspešnosti je što mi koristimo energiju Stvaranja da bismo privukli izobilje.
Koje su to blokade koje su najčešće i koje izazivaju najviše problema na putu ka uspešnosti?
Najčešće blokade, osim ovih što sam već napomenuo, su manjak vere i samopouzdanja da mi to možemo i da zaslužujemo. Isto tako, često nam nedostaje vera u energiju Stvaranja, života, Boga, svemira, da će nas ona podržati i pomoći u našim nastojanjima. Treće je nedostatak ljudskih vrednosti o kojima sam već govorio i koje su neophodne da bi osoba zadržala uspeh kada ga jednom stekne.
Ova tehnika nudi način kako promeniti te podsvesne blokade u bilo kom području života i kako manifestovati. Svako to može na lagan i zabavan način naučiti.
Božanstvena planina Wu Dang
Lao Ce je rekao – Priroda ima svoj put, i sve se nalazi tamo gde pripada. Tako je na božanstvenoj planini Wu Dang, izvorištu Tai Chi Chuana. Već više od 10 godina se bavim Tai Chi Chuanom i oduvek sam zamišljala da se penjem stepenicama dugim 5km do hrama Jindian Gon (Zlatne palate) koji se nalazi na vrhu planine. Učiti na samom izvoru, osetiti ambijent ove božanstvene planine, upoznati velike učitelje koji neguju viševekovna znanja bio je san koji sam ove godine i ostvarila.
Planina Wu Dang se nalazi na udaljenosti od 1300km od Pekinga. Locirana u Hu Bei provinciji predstavlja kinesko nacionalno blago. Pod zaštitom je UNESCO-a od 1994. godine kao kulturno dobro. Zauzima 312km2 površine. Ima 72 vertikalna vrha, 36 stenovitih vrhova, 24 potoka, 11 pećina, 1o specifičnih stena, i 9 terasa. Heavenly Pillar je najviši vrh od 1612m.
Počevši sa dinastijom Han od I do III veka naše ere ova planina postaje destinacija asketa koji dolaze tu da praktikuju meditaciju, borilačke veštine i tradicionalnu kinesku medicinu. Veličanstveni drevni komleks zgrada i palata potiče još iz dinastije Tang i Qing, ali svoj vrhunac dostiže tokom dinastije Ming u ranom XV veku. Vremenom su ovi manastiri i palate propadali a tokom kineske kulturne revolucije su bili u potpunosti zapostavljeni. Vladari su sagradili 9 palata, 9 hramova i još 33 gradjevinska objekta. Ima više od 7400 vrednih relikvija koje su poštovane kao relikvija taoističke kulture.
Wu Dang ima dugačku tradiciju borilačkih veština i kaže se da je na severu najbolji šaolinski kung fu a na jugu Wu Dang stil kung fua.
Zenwu, legendarni vladar i veoma uticajna figura u taoističkoj religiji se zadržao na ovoj planini dugi niz godina jer je osetio prisustvo mnogih duhovnih bića. Shvatio je da nije bio dvoljno posvećen svom cilju i ostao je na ovoj planini da se usavršava i traga. Praktikovao je alhemiju i smatra se da je stvorio zlatni eliksir. Predanje kaže da je postao besmrtan te se smatra taoističkim bogom.
On je 1412. godine naredio zidanje palata i hramova na ovoj planini. Preko 300 000 vojnika i gradjevinara je preko jedne decenije gradilo ovaj kompleks. Smatra se da je najlepša gradjevina na severu Kine - Letnja palata, a na jugu kompleks palata na Wu Dangu.
Arhitektura
Objekti prate oblike prirode koja ih okružuje što je važna karakteristika ovih gradjevina. U arhitekturi se jasno vidi harmonično trojstvo čoveka, zemlje i neba. Zenwu je rekao da planina ne mora da bude visoka, ali mora da ima božansko u sebi.
Tako su stvorene gradjevine kao Zixiao Gong - PALATA PURPURNIH OBLKA, čija je boja plava i ona je boravište bemrtnika. Zatim Nanyan Palace – gde se nalazi ZMAJEVA GLAVA za koju se vezuje zanimljiva priča. Upaliti insens na svetoj planini je vrsta hodočašća već vekovima, u traganju za blagoslovom bogova. Osim paljenja pojedinačnih štapića postoji i paljenje velikih debelih štapova i ovo mesto je najpoznatije po tome jer je bilo veoma opasno. Morali ste preći 2.9m preko samo 30cm široke grede koja vodi do zmajeve glave postavljene iznad provalije. Takav rizik je podrazumevao zaista iskrenu želju da se nešto ostvari, ali danas je to iz bezbednosnih razloga zabranjeno.
Taihe Gong – PALATA VRHOVNE HARMONIJE je veoma specifična gradjevina koja ima krivudave zidove i oni simbolizuju Jangce reku.Tu se nalazila i poznata škola kaligrafije. Na samom vrhu posle napornog uspona stižete do Jindian gong - ZLATNE PALATE. Centralna zgrada se nalazi na samom vrhu planine, na 1612m i izgleda kao da se sva okolina upravlja prema njoj, kao da su i svi ostali vrhovi okrenuti ka ovom najvišem, oni mu se dive i obožavaju ga , što implicira na uvažavanje najviših autoriteta, državnih i religijskih .
Veliki broj hodačasnika dolazi da traga za besmrtnicima, ili da sami pronadju put zdravlja, dugovečnosti pa možda i besmrtnosti.
Ja sam u svom traganju došla do hrama u podnožju planine, gde sam u miru i tišini mogla da učim Wu Dang stil Tai Chi Chuana kod učitelja Chen Shixing-a koji je 15-a generacija majstora San Feng škole Wu Dang borilačkih veština i jedan od 10 elitnih majstora koji reprezentuju Wu Dang borilačke veštine.
Specifičnosti wu stila – nastanak Zhang San Feng reda
Zang San Feng je misteriozna figura u istoriji taoizma i borilačkih veština. Dok je jednog dana vežbao na planini Wu Dang video je borbu svrake i zmije. Inspirisan njihovom borbom stvorio je sistem borilačkih veština zasnovan na odbrani, savladavanju tvrdoće, ili snage mekoćom ili popuštanjem i sve to ukomponovao sa principima Yina i Yanga, 5 elemenata i ostalim taoističkim principima. Vekovima se taj sistem razvijao ali je uspeo da zadrži svoju autentičnost.
Wu Dang Kung Fu ne može biti odovojen od taoističke kulture. Filozofska pozadina leži u drevnim kineskim konceptima Yina i Yanga, Wu Xing-a (pet elemenata), Bagua (osam trigrama) preko teorija i strategija borbe i principa treninga. Wu Dang Kung Fu je način učenja principa života i same prirode. Moglo bi da se kaže da je Wu Dang Kung Fu kristalizacija taoističkog istraživanja života.
Srećna sam što sam u Beograd donela ovaj vekovima star ali za nas nov stil Tai Chi Chuana koji se uklapa i u koncept Holističkog centra Sfera koji vodim, jer smatram da je jako bitno uvideti holistički pristup ove veštine. Želja mi je da prenesem duh i dah ove božanstvene planine svima onima koji su za to zainteresovani.
Onaj ko vežba Tai Chi nalazi mir u svom srcu, uskladjuje um i telo, relaksiran je, ali skoncentrisan. Pokreti su lagani, kontinuirani i mekani, disanje je ujednačeno i lagano. Postepeno postižete sklad i ravnotežu u svakom pogledu, a pre svega sa samim sobom.
Planina Wu Dang se nalazi na udaljenosti od 1300km od Pekinga. Locirana u Hu Bei provinciji predstavlja kinesko nacionalno blago. Pod zaštitom je UNESCO-a od 1994. godine kao kulturno dobro. Zauzima 312km2 površine. Ima 72 vertikalna vrha, 36 stenovitih vrhova, 24 potoka, 11 pećina, 1o specifičnih stena, i 9 terasa. Heavenly Pillar je najviši vrh od 1612m.
Počevši sa dinastijom Han od I do III veka naše ere ova planina postaje destinacija asketa koji dolaze tu da praktikuju meditaciju, borilačke veštine i tradicionalnu kinesku medicinu. Veličanstveni drevni komleks zgrada i palata potiče još iz dinastije Tang i Qing, ali svoj vrhunac dostiže tokom dinastije Ming u ranom XV veku. Vremenom su ovi manastiri i palate propadali a tokom kineske kulturne revolucije su bili u potpunosti zapostavljeni. Vladari su sagradili 9 palata, 9 hramova i još 33 gradjevinska objekta. Ima više od 7400 vrednih relikvija koje su poštovane kao relikvija taoističke kulture.Wu Dang ima dugačku tradiciju borilačkih veština i kaže se da je na severu najbolji šaolinski kung fu a na jugu Wu Dang stil kung fua.
Zenwu, legendarni vladar i veoma uticajna figura u taoističkoj religiji se zadržao na ovoj planini dugi niz godina jer je osetio prisustvo mnogih duhovnih bića. Shvatio je da nije bio dvoljno posvećen svom cilju i ostao je na ovoj planini da se usavršava i traga. Praktikovao je alhemiju i smatra se da je stvorio zlatni eliksir. Predanje kaže da je postao besmrtan te se smatra taoističkim bogom.
On je 1412. godine naredio zidanje palata i hramova na ovoj planini. Preko 300 000 vojnika i gradjevinara je preko jedne decenije gradilo ovaj kompleks. Smatra se da je najlepša gradjevina na severu Kine - Letnja palata, a na jugu kompleks palata na Wu Dangu.
Arhitektura
Objekti prate oblike prirode koja ih okružuje što je važna karakteristika ovih gradjevina. U arhitekturi se jasno vidi harmonično trojstvo čoveka, zemlje i neba. Zenwu je rekao da planina ne mora da bude visoka, ali mora da ima božansko u sebi.
Tako su stvorene gradjevine kao Zixiao Gong - PALATA PURPURNIH OBLKA, čija je boja plava i ona je boravište bemrtnika. Zatim Nanyan Palace – gde se nalazi ZMAJEVA GLAVA za koju se vezuje zanimljiva priča. Upaliti insens na svetoj planini je vrsta hodočašća već vekovima, u traganju za blagoslovom bogova. Osim paljenja pojedinačnih štapića postoji i paljenje velikih debelih štapova i ovo mesto je najpoznatije po tome jer je bilo veoma opasno. Morali ste preći 2.9m preko samo 30cm široke grede koja vodi do zmajeve glave postavljene iznad provalije. Takav rizik je podrazumevao zaista iskrenu želju da se nešto ostvari, ali danas je to iz bezbednosnih razloga zabranjeno.Taihe Gong – PALATA VRHOVNE HARMONIJE je veoma specifična gradjevina koja ima krivudave zidove i oni simbolizuju Jangce reku.Tu se nalazila i poznata škola kaligrafije. Na samom vrhu posle napornog uspona stižete do Jindian gong - ZLATNE PALATE. Centralna zgrada se nalazi na samom vrhu planine, na 1612m i izgleda kao da se sva okolina upravlja prema njoj, kao da su i svi ostali vrhovi okrenuti ka ovom najvišem, oni mu se dive i obožavaju ga , što implicira na uvažavanje najviših autoriteta, državnih i religijskih .
Veliki broj hodačasnika dolazi da traga za besmrtnicima, ili da sami pronadju put zdravlja, dugovečnosti pa možda i besmrtnosti.
Ja sam u svom traganju došla do hrama u podnožju planine, gde sam u miru i tišini mogla da učim Wu Dang stil Tai Chi Chuana kod učitelja Chen Shixing-a koji je 15-a generacija majstora San Feng škole Wu Dang borilačkih veština i jedan od 10 elitnih majstora koji reprezentuju Wu Dang borilačke veštine.
Specifičnosti wu stila – nastanak Zhang San Feng reda
Zang San Feng je misteriozna figura u istoriji taoizma i borilačkih veština. Dok je jednog dana vežbao na planini Wu Dang video je borbu svrake i zmije. Inspirisan njihovom borbom stvorio je sistem borilačkih veština zasnovan na odbrani, savladavanju tvrdoće, ili snage mekoćom ili popuštanjem i sve to ukomponovao sa principima Yina i Yanga, 5 elemenata i ostalim taoističkim principima. Vekovima se taj sistem razvijao ali je uspeo da zadrži svoju autentičnost.Wu Dang Kung Fu ne može biti odovojen od taoističke kulture. Filozofska pozadina leži u drevnim kineskim konceptima Yina i Yanga, Wu Xing-a (pet elemenata), Bagua (osam trigrama) preko teorija i strategija borbe i principa treninga. Wu Dang Kung Fu je način učenja principa života i same prirode. Moglo bi da se kaže da je Wu Dang Kung Fu kristalizacija taoističkog istraživanja života.
Srećna sam što sam u Beograd donela ovaj vekovima star ali za nas nov stil Tai Chi Chuana koji se uklapa i u koncept Holističkog centra Sfera koji vodim, jer smatram da je jako bitno uvideti holistički pristup ove veštine. Želja mi je da prenesem duh i dah ove božanstvene planine svima onima koji su za to zainteresovani.Onaj ko vežba Tai Chi nalazi mir u svom srcu, uskladjuje um i telo, relaksiran je, ali skoncentrisan. Pokreti su lagani, kontinuirani i mekani, disanje je ujednačeno i lagano. Postepeno postižete sklad i ravnotežu u svakom pogledu, a pre svega sa samim sobom.
Biti luckast i biti razborit
Svet je poznavao tako divne, luckaste ljude; zapravo, svi najveći ljudi u svetu su bili malko luckasti - luckasti u očima masa. Njihova luckastost je bila ispoljavana jer oni nisu bili nesretni, nisu bili zabrinuti, nisu se bojali smrti, nisu se plašili trivijalnosti. Oni su živeli svaki trenutak potpuno i intenzivno i zbog toga je njihov život bivao divan cvet - bili su ispunjeni miomirisom, ljubavlju, životom i smehom. No, to je na neki način uznemirivalo milione ljudi oko tebe. Oni nisu mogli prihvatiti ideju da si ti dospeo do nečega što su oni izgubili; stoga su oni pokušali da te na bilo koji način učine nesretnim. Njihovo osuđivanje nije ništa do težnja da te učine nesretnim, unište tvoj ples, da ti oduzmu veselost - tako bi se morao vratiti u njihov obor.
Pojedinac treba da sakupi hrabrost da živi i kada drugi govore da je luckast. Treba im reći: “Vi ste u pravu. U ovakvom svetu samo luckaste osobe mogu biti sretne i vesele. Ja sam odabrao tu luckastost sa veseljem, sa blagošću, sa plesom, a vi ste odabrali razboritost sa bolom, žudnjom i paklom - naši izbori su različiti. Ti budi razborit i ostani nesretan, a mene ostavi sa mojim ludostima. Nemoj se osećati neugodno, jer ja se uopšte ne osećam neugodno zbog tebe - toliko mnogo je takozvanih razboritih ljudi u svetu i ja se ne osećam krivim.”
U pitanju je samo kratko vreme... Uskoro, kada te drugi budu prihvatili kao takvog, neće te više mučiti. Tada ćeš moći stati na svetlost dana sa svojim pravim bićem – moći ćeš odbaciti sve pređašnje izveštačenosti. Naš ukupni razvoj stvara raskol u našem umu. Mi treba da pokažemo lice društvu, masi, svetu, a to ne mora biti tvoje pravo lice; zapravo, to i ne treba da bude tvoje pravo lice. Ti treba da pokazuješ lice koje drugi vole, koje narod ceni, koje biva prihvaćeno od njih - njihove ideologije, njihove tradicije – a da zadržiš svoje pravo lice za sebe. Ovaj raskol postaje nepremostiv jer ti većinu vremena provodiš u masi, srećeš se sa ljudima, razvijaš odnose - veoma retko si sam. Prirodno, maska postaje sve više deo tebe nasuprot onom tvom pravom licu.
A društvo stvara strah u svakom pojedincu - strah od odbacivanja, strah da će ti se neko smejati, strah da ćeš izgubiti poštovanost, strah od toga šta će drugi reći. Moraš se prilagoditi na razne zaslepljene i nesvesne ljude, ne možeš biti svoj. To je temelj naše tradicije u čitavom svetu, sve do sada, da nikog ne prihvataju onakvog kakav je. Onda kada si sa nekim u društvu manje si zainteresovan za sebe, više ti je stalo šta on misli o tebi. No, kada si sam u svom kupatilu, tada se ponašaš kao dete - igraš se menjanja izraza pred ogledalom. Ali, ako iznenada postaneš svestan da te neko gleda kroz ključanicu, makar to bilo malo dete, odmah se promeniš, postaješ kao uobičajeno onaj stari, ponovo ozbiljan, umeren, onakav kakvog te drugi zamišljaju. A iznenađujuća stvar je što se, zapravo, ti plašiš tih ljudi i oni se plaše tebe, takođe. Svi se boje jedni od drugih. Niko ne pokazuje svoja osećanja, svoju stvarnost, autentičnost – i svi žele da bude tako jer je gotovo samoubilački akt predstaviti svoje pravo lice.
Tvoja odgovornost je samo prema vlastitom biću. Ne idi protiv toga, jer ići protiv toga znači počiniti samoubistvo, uništiti sebe. A šta je suština? Čak i ako ti ljudi ukažu poštovanje, i misle da si ti veoma smeran, vredan poštovanja, čovek od vrednosti, sve to ne može nahraniti tvoje biće. To ti ne može dati neki sigurni smer u životu i doneti veću lepotu. Ti si usamljen na svetu: sam si dospeo na ovaj svet, sam živiš na njemu i sam ćeš ga napustiti. Sva njihova mišljenja će ostati za tobom, samo tvoje pravo osećanje, tvoje autentično iskustvo će biti s tobom i posle smrti.
Čak ni smrt ne može odagnati tvoj ples, tvoje suze radosti, tvoju čistoću osamljenosti, tvoju tišinu, mirnoću, tvoju ekstazu. Ono što smrt ne može otrgnuti od tebe je tvoje pravo blago, a ono što ti može bilo tko oduzeti nije tvoje dobro - bio si samo zaluđivan. Tvoje jedino zanimanje će biti: brinuti i štititi te kvalitete koje ćeš moći poneti sa sobom kada smrt uništi tvoje telo, tvoj um, jer će ti kvaliteti biti tvoje jedino društvo. To su jedine prave vrednosti, i ljudi koji to dokuče mogu reći da žive, drugi se samo pretvaraju da žive.
Odlomak iz knjige: “Život, ljubav, smeh”, Osho
Pojedinac treba da sakupi hrabrost da živi i kada drugi govore da je luckast. Treba im reći: “Vi ste u pravu. U ovakvom svetu samo luckaste osobe mogu biti sretne i vesele. Ja sam odabrao tu luckastost sa veseljem, sa blagošću, sa plesom, a vi ste odabrali razboritost sa bolom, žudnjom i paklom - naši izbori su različiti. Ti budi razborit i ostani nesretan, a mene ostavi sa mojim ludostima. Nemoj se osećati neugodno, jer ja se uopšte ne osećam neugodno zbog tebe - toliko mnogo je takozvanih razboritih ljudi u svetu i ja se ne osećam krivim.”U pitanju je samo kratko vreme... Uskoro, kada te drugi budu prihvatili kao takvog, neće te više mučiti. Tada ćeš moći stati na svetlost dana sa svojim pravim bićem – moći ćeš odbaciti sve pređašnje izveštačenosti. Naš ukupni razvoj stvara raskol u našem umu. Mi treba da pokažemo lice društvu, masi, svetu, a to ne mora biti tvoje pravo lice; zapravo, to i ne treba da bude tvoje pravo lice. Ti treba da pokazuješ lice koje drugi vole, koje narod ceni, koje biva prihvaćeno od njih - njihove ideologije, njihove tradicije – a da zadržiš svoje pravo lice za sebe. Ovaj raskol postaje nepremostiv jer ti većinu vremena provodiš u masi, srećeš se sa ljudima, razvijaš odnose - veoma retko si sam. Prirodno, maska postaje sve više deo tebe nasuprot onom tvom pravom licu.
A društvo stvara strah u svakom pojedincu - strah od odbacivanja, strah da će ti se neko smejati, strah da ćeš izgubiti poštovanost, strah od toga šta će drugi reći. Moraš se prilagoditi na razne zaslepljene i nesvesne ljude, ne možeš biti svoj. To je temelj naše tradicije u čitavom svetu, sve do sada, da nikog ne prihvataju onakvog kakav je. Onda kada si sa nekim u društvu manje si zainteresovan za sebe, više ti je stalo šta on misli o tebi. No, kada si sam u svom kupatilu, tada se ponašaš kao dete - igraš se menjanja izraza pred ogledalom. Ali, ako iznenada postaneš svestan da te neko gleda kroz ključanicu, makar to bilo malo dete, odmah se promeniš, postaješ kao uobičajeno onaj stari, ponovo ozbiljan, umeren, onakav kakvog te drugi zamišljaju. A iznenađujuća stvar je što se, zapravo, ti plašiš tih ljudi i oni se plaše tebe, takođe. Svi se boje jedni od drugih. Niko ne pokazuje svoja osećanja, svoju stvarnost, autentičnost – i svi žele da bude tako jer je gotovo samoubilački akt predstaviti svoje pravo lice.
Tvoja odgovornost je samo prema vlastitom biću. Ne idi protiv toga, jer ići protiv toga znači počiniti samoubistvo, uništiti sebe. A šta je suština? Čak i ako ti ljudi ukažu poštovanje, i misle da si ti veoma smeran, vredan poštovanja, čovek od vrednosti, sve to ne može nahraniti tvoje biće. To ti ne može dati neki sigurni smer u životu i doneti veću lepotu. Ti si usamljen na svetu: sam si dospeo na ovaj svet, sam živiš na njemu i sam ćeš ga napustiti. Sva njihova mišljenja će ostati za tobom, samo tvoje pravo osećanje, tvoje autentično iskustvo će biti s tobom i posle smrti.
Čak ni smrt ne može odagnati tvoj ples, tvoje suze radosti, tvoju čistoću osamljenosti, tvoju tišinu, mirnoću, tvoju ekstazu. Ono što smrt ne može otrgnuti od tebe je tvoje pravo blago, a ono što ti može bilo tko oduzeti nije tvoje dobro - bio si samo zaluđivan. Tvoje jedino zanimanje će biti: brinuti i štititi te kvalitete koje ćeš moći poneti sa sobom kada smrt uništi tvoje telo, tvoj um, jer će ti kvaliteti biti tvoje jedino društvo. To su jedine prave vrednosti, i ljudi koji to dokuče mogu reći da žive, drugi se samo pretvaraju da žive.
Odlomak iz knjige: “Život, ljubav, smeh”, Osho
Pravoslavno poštovanje majke Božje
Od apostolskih vremena pa sve do naših svi koji istinski ljube Hrista poštuju Onu koja ga je rodila, podizala i štitila dok je bio dete. Ako je Nju Bog Otac izabrao, Bog Duh sveti osenio, i ako se Bog sin uselio u Nju i bio joj poslušan u danima svoje mladosti, brinuo se o njoj viseći na Krstu - nije li svako ko ispoveda svetu Trojicu dužan da je poštuje?
Još u danima Njenog zemaljskog života Hristovi drugovi pokazivali su veliku pažnju i privrženost Majci Božjoj, posebno jevanđelist Jovan Bogoslov, koji je izvršavajući volju Njenog Božanskog sina, uzeo sebi i brinuo se o Njoj od kada mu je Gospod sa krsta uputio reči: "Evo ti majke."
Jevanđelist Luka je naslikao nekoliko Njenih ikona, neke zajedno sa Prevečnim Mladencem, druge bez Njega. Kada ih je doneo i pokazao ih Presvetoj Djevi, Ona s odobravanjem reče: "Blagoslov moga sina biće na njima", i ponovila je reči ispevane u domu Jelisavetinom: "Veliča duša moja Gospoda i obradova se duh moj Bogu, spasitelju mome."
Djeva Marija se tokom svog zemaljskog života uklanjala od slave koja joj je kao Majci Božjoj pripadala. Više je volela da živi u tišini i priprema sebe za prelazak u život večni. Do poslednjeg dana svog zemaljskog života ona se trudila da se pokaže dostojnom carstva Njenog sina, a pre smrti se molila da izbavi njenu dušu od duhova zlobe koji presreću ljudske duše na putu za nebo, pokušavajuči da ih ugrabe i odvuku sa sobom u ad. Gospod je uslišio Njenu molitvu i u času Njene smrti spusti se On sam sa neba sa mnoštvom anđela da prihvati Njenu dušu.
Pošto je Majka Božja molila i za to da se može oprostiti sa apostolima, Gospod je za čas Njene smrti okupio sve apostole, osim Tome, i oni su bili donešeni nevidljivom silom u Jerusalim iz raznih krajeva sveta gde su propovedali, da bi prisustvovali Njenom blaženom prelasku u život večni. Apostoli dadoše da se njeno telo sahrani uz pogrebne pesme, a posle tri dana otvoriše grobnicu da se još jednom poklone ostacima Majke Božje zajedno sa apostolom Tomom, koji je stigao u Jerusalim. Ali, oni ne nađoše telo u grobu pa se u nedoumici vratiše kući; a onda, za vreme trpeze, javi im se Majka Božja u vazduhu, sijajući svetlošću nebeskom, i reče im da je Njen sin proslavio i Njeno telo, i da Ona, vaskrsnuta, stoji pred prestolom Njegovim, i dade im obećanje da će biti uvek sa njima.
Apostoli sa velikom radošću proslaviše Nju ne samo kao Majku voljenog učitelja i Gospoda, već i kao nebesku pomoćnicu, kao zaštitnicu hrišćana i zastupnicu celog ljudskog roda pred Pravednim sudijom. I svuda gde je Hristovo Jevanđelje propovedano, proslavljala se i Njegova Prečista Mati.
Proslavljanje Majke Božje
Pravoslavna crkva uči o Majci Božjoj ono što sveto Predanje i sveto Pismo prenose o Njoj, i svakodnevno je proslavlja u svojim hramovima tražeći Njenu pomoć i zaštitu. Znajući da su joj prijatne samo one molitve koje odgovaraju Njenoj istinskoj slavi, sveti Oci i pesmopisci molili su Nju i Njenog sina da ih nauče kako da je opevaju: "Ogradi moj um, o Hriste moj, jer se usuđujem da pevam pesmu hvale Tvojoj Prečistoj Materi." - Ikos Uspenja.
"Crkva uči da je Hristos zaista rođen od Prisnodjeve Marije." - Sv. Epifanije, "Slovo o istinskoj veri".
"Neophodno je da ispovedamo da je uvek Djeva zaista Bogorodica, tako da se ne bi palo u huli. Jer oni koji poriču da je Presveta Djeva zaista Bogorodica nisu više verni, već učenici fariseja i sadukeja." - Sv. Jefrem, "Jovanu Monahu".
Iz Predanja je poznato da je bila kći vremešnih Joakima i Ane, da je Joakim iz roda carske loze Davidove, a Ana iz svešteničke loze. Bez obzira na tako uzvišeni rod, behu siromašni. U stvari, nije to žalostilo ove pravednike, već to što nisu imali dece i nisu se mogli nadati da će njihovo potomstvo videti Mesiju. I, gle, kada su jedanput, prezreni od Jevreja oboje u tuzi uznosili molitvu Bogu - Joakim na brdu gde se povukao kada sveštenik nije prihvatio njegovu žrtvu u hramu, a Ana u svome vrtu oplakujući svoju bezdetnost - tada im se javi anđeo koji im je saopštio da će dobiti kći. Obradovani, obećaše da će svoje čedo posvetiti Bogu. Posle devet meseci rodi im se kći, i nadenuše joj ime Marija, a ona od najranijeg detinjstva ispoljavaše najlepše osobine duše.
Kada je napunila tri godine njeni roditelji, ispunjavajući obećanje, odvedoše svečano u jerusalimski hram malu Mariju; ona se sama uspela na visoke stepenice, a po Božjem otkrivenju uvedena je u svetinju nad svetinjima od Prvosveštenika koji ju je dočekao, uvodeći sa Njom i blagodat koja je na Njoj počivala, u hram koji je do tada bio bez blagodati.
Ona se smestila u deo za devojke koji je postojao u hramu, ali je provodila toliko mnogo vremena u molitvi u svetinji nad svetinjima, da se može reći da je u njoj i živela.
Budući ukrašena svim vrlinama, Ona projavljuje primer neobično čistog života. Bila je svima pokorna i poslušna, nikoga nije žalostila ne govoreći nikome ništa grubo, ljubazna sa svima, ne dopuštajući ni jednu nečistu misao.
Uprkos pravednom i neporočnom životu koji je vodila Majka Božja, greh i smrt projavljivaše svoje prisustvo u Njoj. Oni nisu mogli da se ne projave: to je tačno i pravoverno učenje Pravoslavne crkve u vezi Majke Božje o prvorodnom grehu i smrti.
"Tuđa svakom padu u greh, ona nije bila slobodna od iskušenja grehom." - Sv. Amvrosije Milanski tum. 118. ps.
"Samo je jedino Bog bez greha, dok će čovek uvek imati u sebi ono što ipak treba ispraviti i usavršiti da bi bila ispunjena zapovest Božja: Budite sveti kao što sam ja svet, Gospod Bog vaš.” - Lev. 19:2.
Što je neko čistiji i savršeniji više uviđa svoju nesavršenost i smatra sebe sve nedostojnijim.
Djeva Marija predajući sebe potpuno Bogu, čak iako je odbijala od sebe svaki nasrtaj greha, više od drugih je osećala slabost ljudske prirode i gorljivo je žudela za dolaskom spasitelja. U svom smirenju smatrala je sebe nedostojnom da bude i sluškinja One koja će roditi Njega. Da je ništa ne bi odvojilo od molitve i pažnje na sebe, Marija je dala zavet bezbračnosti da bi služila samo Njemu čitavog života. Budući zaručnica starca Josifa, kada Njene godine više nisu dopustile da ostane u Hramu, Ona se smestila u njegovu kuću u Nazaretu. Ovde se Djeva udostojila posete arhangela Gavrila, koji joj je blagovestio da će roditi sina svevišnjega.
"Raduj se blagodatna, Gospod je s Tobom. Blagoslovena si Ti među ženama... Duh sveti sići će na Tebe i sila Višnjega oseniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se sin Božji." - Lk. 1, 28-35.
"Marija je primila angelsku blagovest smireno i pokorno. Tada je na način poznat samo Njemu sišao i, kako je sam hteo, došao i nastanio se u Njoj." - Sv. Jefrem, "Pohvala Majci Božjoj".
"Kao što munja osvetljava sve što je skriveno, tako i Hristos očišćuje sve što je skriveno u prirodi stvari. On je očistio Djevu a onda se rodi, tako da je pokazao da je Hristos, projavljujući čistoću u svoj svojoj snazi. On je očistio Djevu, pripremivši je svetim Duhom, a onda utroba postavši čista začinje Njega. On je očistio Djevu u Njenoj neporočnosti, i zbog toga je Ona rodivši ostala Djeva. Ne govorim da je Ona postala besmrtna, već da je bila prosvećena blagodašću, nije se uznemiravala grešnim željama." - Sv. Jefrem, "Slovo protiv jeretika".
"Svetlost se uselila u Nju, očistila Njen um, očistila Njene misli, učinila mudrim Njena htenja, osveštala njeno devstvo." - Sv. Jefrem, "Marija i Eva".
“Onaj koji je čist po ljudskom shvatanju načinio ju je blagodatno čistom.” - Ep. Ignjatije Brjanćaninov, "Izlaganje učenja Pravoslavne crkve o Majci Božjoj".
Marija nikome nije rekla o javljanju Anđela, već je Anđeo sam otkrio Josifu o Marijinom začeću od Duha svetog, a nakon rođenja Hristovog, pastirima. Pastiri, došavši da se poklone Novorođenome, rekli su šta su čuli od njega. Prethodno ćutke trpeći Josifovo podozrenje, Marija je sada ćutke slušala i u "srcu svome" čuvala reči o veličini svoga sina.
Četrdeseti dan čula je Simeonovu molitvu hvale i proročanstvo da će joj nož raniti dušu. Kasnije je videla kako raste u mudrosti; slušala Ga je kako sa dvanaest godina poučava u hramu i sve "slagala u srcu svome".
Iako prepuna blagodati Ona nije potpuno razumela u čemu se sastoji služba i veličina Njenog sina. Jevrejska shvatanja o Mesiji bila su joj bliska, a prirodna osećanja vodila su je da se o Njemu brine, čuva Ga od napada i opasnosti. Zbog toga je uznosila svoga sina, u početku, nevoljno, što je izazvalo Njegovo ukazivanje na prvenstvo duhovnog nad telesnim srodstvom.
On se brinuo takođe o Njenoj časti, ali mnogo više o spasenju Njene duše, i dobru ljudi zbog kojih se u telo obukao. Marija je to razumela i "slušajći reč Božju, držala je", kao niko drugi, Ona je usvojila osećanja koja su u Hristu, bez roptanja podnoseći jad majke kada je videla svog sina progonjenog i stradalog. Radovala se u dan Vaskrsenja, u dan Pedesetnice obukla se u silu sa visine.
Duh sveti koji je sišao na Nju "naučio ju je svemu", i uputio je na svaku istinu. Prosvećena, ona se još revnosnije trudila da ispuni ono što je čula od svog sina i Iskupitelja, da bi uzišla k Njemu i bila s Njim.
Kraj zemnog života Presvete Majke Božje bio je početak Njenog veličanstva.
Ukrašena božanskom slavom, ona stoji i stajaće, u dan strašnog suda i u budućem veku, s desne strane prestola sina svoga. Ona caruje s Njim i ima hrabrost pred Njim kao Njegova Majka po telu, kao Ona koja je po duhu s Njim, kao ona koja ispunjava volju Božju i uči druge. Premilostiva i puna ljubavi, ona pokazuje svoju ljubav prema svome sinu i Bogu ljubavlju prema ljudskom rodu. Ona se zauzima za njega pred Milostivim i obilazeći zemlju pomaže ljudima.
Iskusivši sve teškoće zemaljskog života, zastupnica roda ljudskog vidi svaku suzu, čuje svaki uzdah i molbu onih koji se Njoj obraćaju. Posebno je blizu onih koji se trude u borbi protiv strasti i revnuju za bogougodni život. Čak i u životnim brigama Ona je nezamenljiva Pomoćnica.
Radost tužnih i zastupnica oklevetanih, hraniteljka gladnih, uteha putnicima, pristanište vitlanih burom, posetitelj bolnih, nemoćnih pokrov i zaštita, uporište starosti, mati Boga Višnjega Ti si.
Nada, zaštita i pribežište, u molitvama neumorna. Ona dan i noć moli za nas i skiptari carstva utvrđuju se Njenom molitvom.
Nema uma ili reči da izrazi Njenu veličinu, One koja se rodila u grešnom rodu ljudskom, a postala je časnija od heruvima i neuporedivo slavnija od serafima. Gledajući blagodat svetih tajni Božjih koje su se pokazale ispunjavajući Djevu, radujem se i ne znam kako da ih razumem neobične i tajne, kako se Izabrana otkri iznad svih sazdanja, vidljivih i duhovnih. Zbog toga, želeći da pohvalim Nju, ja se užasavam i umom i rečju. Ipak se usuđujem da propovedam i veličam Nju: Ona je stanište nebeskog. Svaki jezik je u nedoumici kako da pohvali Tebe, po zasluzi; svaki nadsvetski duh pada u bezumlje, kada želi da ti peva pesmu hvale, Bogorodice. Ali kao dobro prema svome delu primi Veru našu. Ti znaš našu ljubav, nadahnutu Bogom, jer Tebe zastupnicu hrišćana veličamo.
Napisao: Sveti Jovan Šangajski
Još u danima Njenog zemaljskog života Hristovi drugovi pokazivali su veliku pažnju i privrženost Majci Božjoj, posebno jevanđelist Jovan Bogoslov, koji je izvršavajući volju Njenog Božanskog sina, uzeo sebi i brinuo se o Njoj od kada mu je Gospod sa krsta uputio reči: "Evo ti majke."
Jevanđelist Luka je naslikao nekoliko Njenih ikona, neke zajedno sa Prevečnim Mladencem, druge bez Njega. Kada ih je doneo i pokazao ih Presvetoj Djevi, Ona s odobravanjem reče: "Blagoslov moga sina biće na njima", i ponovila je reči ispevane u domu Jelisavetinom: "Veliča duša moja Gospoda i obradova se duh moj Bogu, spasitelju mome."
Djeva Marija se tokom svog zemaljskog života uklanjala od slave koja joj je kao Majci Božjoj pripadala. Više je volela da živi u tišini i priprema sebe za prelazak u život večni. Do poslednjeg dana svog zemaljskog života ona se trudila da se pokaže dostojnom carstva Njenog sina, a pre smrti se molila da izbavi njenu dušu od duhova zlobe koji presreću ljudske duše na putu za nebo, pokušavajuči da ih ugrabe i odvuku sa sobom u ad. Gospod je uslišio Njenu molitvu i u času Njene smrti spusti se On sam sa neba sa mnoštvom anđela da prihvati Njenu dušu.
Pošto je Majka Božja molila i za to da se može oprostiti sa apostolima, Gospod je za čas Njene smrti okupio sve apostole, osim Tome, i oni su bili donešeni nevidljivom silom u Jerusalim iz raznih krajeva sveta gde su propovedali, da bi prisustvovali Njenom blaženom prelasku u život večni. Apostoli dadoše da se njeno telo sahrani uz pogrebne pesme, a posle tri dana otvoriše grobnicu da se još jednom poklone ostacima Majke Božje zajedno sa apostolom Tomom, koji je stigao u Jerusalim. Ali, oni ne nađoše telo u grobu pa se u nedoumici vratiše kući; a onda, za vreme trpeze, javi im se Majka Božja u vazduhu, sijajući svetlošću nebeskom, i reče im da je Njen sin proslavio i Njeno telo, i da Ona, vaskrsnuta, stoji pred prestolom Njegovim, i dade im obećanje da će biti uvek sa njima.
Apostoli sa velikom radošću proslaviše Nju ne samo kao Majku voljenog učitelja i Gospoda, već i kao nebesku pomoćnicu, kao zaštitnicu hrišćana i zastupnicu celog ljudskog roda pred Pravednim sudijom. I svuda gde je Hristovo Jevanđelje propovedano, proslavljala se i Njegova Prečista Mati.
Proslavljanje Majke Božje
Pravoslavna crkva uči o Majci Božjoj ono što sveto Predanje i sveto Pismo prenose o Njoj, i svakodnevno je proslavlja u svojim hramovima tražeći Njenu pomoć i zaštitu. Znajući da su joj prijatne samo one molitve koje odgovaraju Njenoj istinskoj slavi, sveti Oci i pesmopisci molili su Nju i Njenog sina da ih nauče kako da je opevaju: "Ogradi moj um, o Hriste moj, jer se usuđujem da pevam pesmu hvale Tvojoj Prečistoj Materi." - Ikos Uspenja.
"Crkva uči da je Hristos zaista rođen od Prisnodjeve Marije." - Sv. Epifanije, "Slovo o istinskoj veri".
"Neophodno je da ispovedamo da je uvek Djeva zaista Bogorodica, tako da se ne bi palo u huli. Jer oni koji poriču da je Presveta Djeva zaista Bogorodica nisu više verni, već učenici fariseja i sadukeja." - Sv. Jefrem, "Jovanu Monahu".
Iz Predanja je poznato da je bila kći vremešnih Joakima i Ane, da je Joakim iz roda carske loze Davidove, a Ana iz svešteničke loze. Bez obzira na tako uzvišeni rod, behu siromašni. U stvari, nije to žalostilo ove pravednike, već to što nisu imali dece i nisu se mogli nadati da će njihovo potomstvo videti Mesiju. I, gle, kada su jedanput, prezreni od Jevreja oboje u tuzi uznosili molitvu Bogu - Joakim na brdu gde se povukao kada sveštenik nije prihvatio njegovu žrtvu u hramu, a Ana u svome vrtu oplakujući svoju bezdetnost - tada im se javi anđeo koji im je saopštio da će dobiti kći. Obradovani, obećaše da će svoje čedo posvetiti Bogu. Posle devet meseci rodi im se kći, i nadenuše joj ime Marija, a ona od najranijeg detinjstva ispoljavaše najlepše osobine duše.
Kada je napunila tri godine njeni roditelji, ispunjavajući obećanje, odvedoše svečano u jerusalimski hram malu Mariju; ona se sama uspela na visoke stepenice, a po Božjem otkrivenju uvedena je u svetinju nad svetinjima od Prvosveštenika koji ju je dočekao, uvodeći sa Njom i blagodat koja je na Njoj počivala, u hram koji je do tada bio bez blagodati.
Ona se smestila u deo za devojke koji je postojao u hramu, ali je provodila toliko mnogo vremena u molitvi u svetinji nad svetinjima, da se može reći da je u njoj i živela.
Budući ukrašena svim vrlinama, Ona projavljuje primer neobično čistog života. Bila je svima pokorna i poslušna, nikoga nije žalostila ne govoreći nikome ništa grubo, ljubazna sa svima, ne dopuštajući ni jednu nečistu misao.
Uprkos pravednom i neporočnom životu koji je vodila Majka Božja, greh i smrt projavljivaše svoje prisustvo u Njoj. Oni nisu mogli da se ne projave: to je tačno i pravoverno učenje Pravoslavne crkve u vezi Majke Božje o prvorodnom grehu i smrti.
"Tuđa svakom padu u greh, ona nije bila slobodna od iskušenja grehom." - Sv. Amvrosije Milanski tum. 118. ps.
"Samo je jedino Bog bez greha, dok će čovek uvek imati u sebi ono što ipak treba ispraviti i usavršiti da bi bila ispunjena zapovest Božja: Budite sveti kao što sam ja svet, Gospod Bog vaš.” - Lev. 19:2.
Što je neko čistiji i savršeniji više uviđa svoju nesavršenost i smatra sebe sve nedostojnijim.
Djeva Marija predajući sebe potpuno Bogu, čak iako je odbijala od sebe svaki nasrtaj greha, više od drugih je osećala slabost ljudske prirode i gorljivo je žudela za dolaskom spasitelja. U svom smirenju smatrala je sebe nedostojnom da bude i sluškinja One koja će roditi Njega. Da je ništa ne bi odvojilo od molitve i pažnje na sebe, Marija je dala zavet bezbračnosti da bi služila samo Njemu čitavog života. Budući zaručnica starca Josifa, kada Njene godine više nisu dopustile da ostane u Hramu, Ona se smestila u njegovu kuću u Nazaretu. Ovde se Djeva udostojila posete arhangela Gavrila, koji joj je blagovestio da će roditi sina svevišnjega. "Raduj se blagodatna, Gospod je s Tobom. Blagoslovena si Ti među ženama... Duh sveti sići će na Tebe i sila Višnjega oseniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se sin Božji." - Lk. 1, 28-35.
"Marija je primila angelsku blagovest smireno i pokorno. Tada je na način poznat samo Njemu sišao i, kako je sam hteo, došao i nastanio se u Njoj." - Sv. Jefrem, "Pohvala Majci Božjoj".
"Kao što munja osvetljava sve što je skriveno, tako i Hristos očišćuje sve što je skriveno u prirodi stvari. On je očistio Djevu a onda se rodi, tako da je pokazao da je Hristos, projavljujući čistoću u svoj svojoj snazi. On je očistio Djevu, pripremivši je svetim Duhom, a onda utroba postavši čista začinje Njega. On je očistio Djevu u Njenoj neporočnosti, i zbog toga je Ona rodivši ostala Djeva. Ne govorim da je Ona postala besmrtna, već da je bila prosvećena blagodašću, nije se uznemiravala grešnim željama." - Sv. Jefrem, "Slovo protiv jeretika".
"Svetlost se uselila u Nju, očistila Njen um, očistila Njene misli, učinila mudrim Njena htenja, osveštala njeno devstvo." - Sv. Jefrem, "Marija i Eva".
“Onaj koji je čist po ljudskom shvatanju načinio ju je blagodatno čistom.” - Ep. Ignjatije Brjanćaninov, "Izlaganje učenja Pravoslavne crkve o Majci Božjoj".
Marija nikome nije rekla o javljanju Anđela, već je Anđeo sam otkrio Josifu o Marijinom začeću od Duha svetog, a nakon rođenja Hristovog, pastirima. Pastiri, došavši da se poklone Novorođenome, rekli su šta su čuli od njega. Prethodno ćutke trpeći Josifovo podozrenje, Marija je sada ćutke slušala i u "srcu svome" čuvala reči o veličini svoga sina.Četrdeseti dan čula je Simeonovu molitvu hvale i proročanstvo da će joj nož raniti dušu. Kasnije je videla kako raste u mudrosti; slušala Ga je kako sa dvanaest godina poučava u hramu i sve "slagala u srcu svome".
Iako prepuna blagodati Ona nije potpuno razumela u čemu se sastoji služba i veličina Njenog sina. Jevrejska shvatanja o Mesiji bila su joj bliska, a prirodna osećanja vodila su je da se o Njemu brine, čuva Ga od napada i opasnosti. Zbog toga je uznosila svoga sina, u početku, nevoljno, što je izazvalo Njegovo ukazivanje na prvenstvo duhovnog nad telesnim srodstvom.
On se brinuo takođe o Njenoj časti, ali mnogo više o spasenju Njene duše, i dobru ljudi zbog kojih se u telo obukao. Marija je to razumela i "slušajći reč Božju, držala je", kao niko drugi, Ona je usvojila osećanja koja su u Hristu, bez roptanja podnoseći jad majke kada je videla svog sina progonjenog i stradalog. Radovala se u dan Vaskrsenja, u dan Pedesetnice obukla se u silu sa visine.
Duh sveti koji je sišao na Nju "naučio ju je svemu", i uputio je na svaku istinu. Prosvećena, ona se još revnosnije trudila da ispuni ono što je čula od svog sina i Iskupitelja, da bi uzišla k Njemu i bila s Njim.
Kraj zemnog života Presvete Majke Božje bio je početak Njenog veličanstva.
Ukrašena božanskom slavom, ona stoji i stajaće, u dan strašnog suda i u budućem veku, s desne strane prestola sina svoga. Ona caruje s Njim i ima hrabrost pred Njim kao Njegova Majka po telu, kao Ona koja je po duhu s Njim, kao ona koja ispunjava volju Božju i uči druge. Premilostiva i puna ljubavi, ona pokazuje svoju ljubav prema svome sinu i Bogu ljubavlju prema ljudskom rodu. Ona se zauzima za njega pred Milostivim i obilazeći zemlju pomaže ljudima.
Iskusivši sve teškoće zemaljskog života, zastupnica roda ljudskog vidi svaku suzu, čuje svaki uzdah i molbu onih koji se Njoj obraćaju. Posebno je blizu onih koji se trude u borbi protiv strasti i revnuju za bogougodni život. Čak i u životnim brigama Ona je nezamenljiva Pomoćnica.
Radost tužnih i zastupnica oklevetanih, hraniteljka gladnih, uteha putnicima, pristanište vitlanih burom, posetitelj bolnih, nemoćnih pokrov i zaštita, uporište starosti, mati Boga Višnjega Ti si.
Nada, zaštita i pribežište, u molitvama neumorna. Ona dan i noć moli za nas i skiptari carstva utvrđuju se Njenom molitvom.
Nema uma ili reči da izrazi Njenu veličinu, One koja se rodila u grešnom rodu ljudskom, a postala je časnija od heruvima i neuporedivo slavnija od serafima. Gledajući blagodat svetih tajni Božjih koje su se pokazale ispunjavajući Djevu, radujem se i ne znam kako da ih razumem neobične i tajne, kako se Izabrana otkri iznad svih sazdanja, vidljivih i duhovnih. Zbog toga, želeći da pohvalim Nju, ja se užasavam i umom i rečju. Ipak se usuđujem da propovedam i veličam Nju: Ona je stanište nebeskog. Svaki jezik je u nedoumici kako da pohvali Tebe, po zasluzi; svaki nadsvetski duh pada u bezumlje, kada želi da ti peva pesmu hvale, Bogorodice. Ali kao dobro prema svome delu primi Veru našu. Ti znaš našu ljubav, nadahnutu Bogom, jer Tebe zastupnicu hrišćana veličamo.
Napisao: Sveti Jovan Šangajski
Samoispunjavajuće proročanstvo
Ništa što se ljudima, i među ljudima događa nije slučajno. Svaki događaj, svaka osoba koja ulazi u naš život tu je da bismo mogli nešto da naučimo, prvenstveno sami o sebi. Zato postoje izreke poput one koja kaže “Čovek se uči dok je živ”.
I samo kada obraćamo pažnju na ove životne lekcije koje nam se na mnogobrojne načine svakodnevno pružaju kao mogućnost za rast i razvoj, možemo zaista napredovati i nadograđivati svoj uspeh. Možda je “status quo” stanje samo privid, a uistinu možemo izabrati samo između napredovanja ili nazadovanja.. A šta je to što nam naša iskustva i načini na koje reagujemo i doživljavamo svet oko sebe osvetljavaju kod nas samih?
Sve ono što je podno “vrha ledenog brega”, naše nesvesne želje i čežnje, i automatske misli koje vrtimo u sebi u neprekidnom začaranom krugu koji se može prekinuti jedino kada ih postanemo svesni. Kada se ovakve misli godinama nagomilavaju i sve dublje ukorenjuju u našu podsvet one formiraju strukture koje nazivamo - uverenja. Teškoće i izazovi javljaju se ukoliko u sebi gajimo više negativnih nego pozitivnih uverenja. Pozitivna uverenja daju vetar u jedra našem navigacionom brodu kojim se krećemo kroz život, dok se negativna mogu uporediti sa u vodu ubačenim sidrom, koje će nas ukoliko na njega zaboravimo (tj. uverenje je nesvesno) kočiti, i onemogućavati naše kretanje napred, čak i kada smo naizgled (svesno) odlučili da isplovimo.
Gregg Barden u svom izlaganju na temu emocija energije i svesti iz januara 2009 godine (Sedona, Arizona) podseća nas na istine koje su i moderni naučnici potvrdili u svojim istraživanjima: ljudska emocija, konkretnije - magnetno polje koje ljudsko srce stvara tokom različitih vrsta emocija, širi se kroz naš fizički svet i zrači sve do kosmosa, a ovo zračenje određuje kakve ćemo sve ljude i okolnosti privući u svoj život. Ovo znači da nam pažljivo posmatranje svega što se dešava u našoj neposrednoj fizičkoj realnosti može poslužiti kao ogledalo tačnije odraz misli i posledično emotivnih stanja kojih možda i nismo svesni da se odigravaju unutar nas. Tako ni izreka “Slušajte svoje srce” nije samo slučajna romantična bajka, dokazuju i naučnici koji su zabeležili da je magnetno polje koje stvara organ Srce i do 5000 puta jače od elektro-magnetnog polja koje stvara naš mozak.
Dakle, ono što osećate i kako se osećate određuje vaše zračenje. Ljudi i situacije koje ulaze u vaš život zavisiće od vaših očekivanja, razmišljanja, strahova, unutrašnjih odluka, ideja i vaših čežnji. Ukoliko je sve navedeno u harmoničnom skladu sa istinskom suštinom našeg bića imaćemo osećaj da smo uvek na pravom mestu u pravo vreme, da sve “teče glatko”, i da nas Univerzum u svakom trenutku podržava. Kada se stvari ne odvijaju baš onako kako bismo želeli, razvija se iluzija da nas Univerzum ne podržava. Pa ipak, u svetlu saznanja da sve što zračimo (dajemo) to i privlačimo (dobijamo), jasno je da univerzum uvek radi u našu korist, i daje nam mogućnost da prepoznamo koja su to podsvesna uverenja na osnovu kojih funkcionišemo i posledično kreiramo svoj život.
Zato, kada primetite određene teme koje se uvek na isti ili sličan način ponavljaju u vašem životu, možete biti sigurni da su aktivirani mehanizmi vaših podsvesnih uverenja. Na primer osoba sa idejom, svesnom ili nesvesnom, da su šalterski radnici mahom nepristojni, neprijatni za saradnju i nerado izlaze u susret klijentu, češće će doživeti upravo takav scenario. To je zbog toga što zračenje našeg srca – magneta - utiče na sve one sa kojima imamo posla i čak određuje njihovo ponašanje prema nama i povratnu informaciju koju od njih dobijamo. Ako izaberemo da povratnu informaciju iskoristimo kao svojevrsni putokaz koji nam ukazuje jesmo li ili ne na putu koji će nam doneti ishod povoljan za nas, mi onda aktivno učimo kako možemo unaprediti svoje delovanje, i koje sve korake možemo korigovati da bi se situacija drugom prilikom odvijala više u našu korist, na način da se osećamo dobro.
Nekada ljudi na povratnu informaciju koja im stiže od drugih ljudi ili događaja, reaguju svađalački, ljutnjom ili besom propuštajući priliku da za sopstveni boljitak iskoriste ove male signale pomoći. Fokus tada nije na razumevanju situacije i uzroka (uverenja) koji su doprineli takvom ishodu, zbog čega je malo verovatno da će krajnji rezultat neke nove a slične situacije, biti bolji.
U tim trenucima javljaju se misli koje nas vrte u krug : “Znao sam da će se ovo dogoditi”, “Kakav sam ja maler”, “Zašto se uvek meni dešavaju ovakve gluposti”.. i slično, ili jednostavno biramo da krivimo druge ljude i žalimo se na okolnosti. Mladić koji kao deo svog zračenja gaji ideju da se devojkama ne može verovati, da varaju ili “im je preča karijera od veze” uvek će svoje veze kreirati tako da krajnji ishod samo potvrdi njegove strahove. Privlačiće osobe koje će ga lagati, ili će ga varati, napuštati ili zanemarivati zbog poslovnih prilika kojima daju prednost. Pošto se isti scenario stalno ponavlja, zaključak može biti da su “sve devojke iste”, ili da on “odustaje od zabavljanja”, što zapravo ukazuje na propuštenu priliku da sazna nešto više o sebi i osvetli svoje unutrašnje obrasce (dakle, svaka situacija koja se neprestano ponavlja ima ovu namenu), čije bi korigovanje moglo dovesti do uspešne veze. Kako podsvesna uverenja ovde nisu prepoznata ona nastavljaju da deluju kao samoispunjavajuće proročanstvo - i nadalje će situacije koje privlačimo samo dodatno potvrđivati polazno očekivanje. I eto začaranog kruga.
Postoje međutim 4 jednostavna koraka za razbijanje ovih obrazaca, na osnovu kojih delujemo i uvek dobijajmo iste ili slične rezultate. Njihovom primenom možemo uticati na kreiranje drugačijih i za nas boljih rezultata, koje bismo radije želeli. To su Posmatranje, Razumevanje, Prihvatanje i donošenje Odluke.
Posmatranje uključuje “stop” tehniku, kada ćete dozvoliti sebi da pre nego što na neki događaj reagujete uobičajenim, automatskim mislima i osećanjima ( koje “boje” vaše zračenje) - zastanete i svesno prepoznate šta se upravo događa u vama. Samo uočite: “ Ah, evo opet ista ova misao/ situacija/ osećanje/ tip čoveka/ ili ponašanje koje često privlačim u svoje iskustvo” . Potom možemo da pokušamo da razumemo zašto je to tu, u našem iskustvu.
“Čemu služi ova misao/ osećanje?”, ”Da li će mi reagovanje na osnovu ove misli/emocije doneti pozitivan ishod, koji meni ide u korist”, ”ili će produbiti konflikt..”, ”Da li će učiniti da se osećam bolje ili lošije?”
“A kako bih se radije osećao - dobro ili loše?”, “Šta mi situacija koju posmatram govori o mojim unutrašnjim osećanjima?”
Sve što ste opazili i razumeli potrebno je da prihvatite, bez samoosuđivanja!!
To ne znači da morate da volite ili odobravate ono što ste ugledali. Misao ili osećanje koje ste prepoznali kao deo svog, do juče neosvešćenog uverenja - programa, ne mora da vam se dopadne da biste ga mogli prihvatiti. Jednostavno kažite U redu, to je takvo kakvo je, jer sada kada ste u stanju da pogledate i prihvatite svoj podsvesni program, shvatićete da imate izbor.
Da li želim da mislim - delujem na stari način i kreiram iste rezultate, ili mogu da odaberem drugačiju misao - drugačiju interpretaciju onog što vidim u nekoj situaciji? Donesite odluku. Ukoliko je jasnije shvatanje: “ Što češće razmišljam na ovaj način utoliko ću više istih ljudi/situacija magično privlačiti”, proces automatskog reagovanja na stara uverenja biće slabiji i nemoćniji.
Upornim radom na sebi kroz ove jednostavne korake, malo po malo preuzimamo odgovornost za svoj život, to jest, za osećanja koja zračimo i rezultate koji su posledica ovog zračenja našeg Srca. Time stičemo preduslov da sapunicu pretvorimo u bajku, i da sa svakom novom uspešno naučenom životnom lekcijom napredujemo sve više u kreiranju životne priče koja nam je po volji, i koja je, u krajnjoj liniji, sve više u skladu sa našim unutrašnjim bićem!
I samo kada obraćamo pažnju na ove životne lekcije koje nam se na mnogobrojne načine svakodnevno pružaju kao mogućnost za rast i razvoj, možemo zaista napredovati i nadograđivati svoj uspeh. Možda je “status quo” stanje samo privid, a uistinu možemo izabrati samo između napredovanja ili nazadovanja.. A šta je to što nam naša iskustva i načini na koje reagujemo i doživljavamo svet oko sebe osvetljavaju kod nas samih?
Sve ono što je podno “vrha ledenog brega”, naše nesvesne želje i čežnje, i automatske misli koje vrtimo u sebi u neprekidnom začaranom krugu koji se može prekinuti jedino kada ih postanemo svesni. Kada se ovakve misli godinama nagomilavaju i sve dublje ukorenjuju u našu podsvet one formiraju strukture koje nazivamo - uverenja. Teškoće i izazovi javljaju se ukoliko u sebi gajimo više negativnih nego pozitivnih uverenja. Pozitivna uverenja daju vetar u jedra našem navigacionom brodu kojim se krećemo kroz život, dok se negativna mogu uporediti sa u vodu ubačenim sidrom, koje će nas ukoliko na njega zaboravimo (tj. uverenje je nesvesno) kočiti, i onemogućavati naše kretanje napred, čak i kada smo naizgled (svesno) odlučili da isplovimo.
Gregg Barden u svom izlaganju na temu emocija energije i svesti iz januara 2009 godine (Sedona, Arizona) podseća nas na istine koje su i moderni naučnici potvrdili u svojim istraživanjima: ljudska emocija, konkretnije - magnetno polje koje ljudsko srce stvara tokom različitih vrsta emocija, širi se kroz naš fizički svet i zrači sve do kosmosa, a ovo zračenje određuje kakve ćemo sve ljude i okolnosti privući u svoj život. Ovo znači da nam pažljivo posmatranje svega što se dešava u našoj neposrednoj fizičkoj realnosti može poslužiti kao ogledalo tačnije odraz misli i posledično emotivnih stanja kojih možda i nismo svesni da se odigravaju unutar nas. Tako ni izreka “Slušajte svoje srce” nije samo slučajna romantična bajka, dokazuju i naučnici koji su zabeležili da je magnetno polje koje stvara organ Srce i do 5000 puta jače od elektro-magnetnog polja koje stvara naš mozak.
Dakle, ono što osećate i kako se osećate određuje vaše zračenje. Ljudi i situacije koje ulaze u vaš život zavisiće od vaših očekivanja, razmišljanja, strahova, unutrašnjih odluka, ideja i vaših čežnji. Ukoliko je sve navedeno u harmoničnom skladu sa istinskom suštinom našeg bića imaćemo osećaj da smo uvek na pravom mestu u pravo vreme, da sve “teče glatko”, i da nas Univerzum u svakom trenutku podržava. Kada se stvari ne odvijaju baš onako kako bismo želeli, razvija se iluzija da nas Univerzum ne podržava. Pa ipak, u svetlu saznanja da sve što zračimo (dajemo) to i privlačimo (dobijamo), jasno je da univerzum uvek radi u našu korist, i daje nam mogućnost da prepoznamo koja su to podsvesna uverenja na osnovu kojih funkcionišemo i posledično kreiramo svoj život.
Zato, kada primetite određene teme koje se uvek na isti ili sličan način ponavljaju u vašem životu, možete biti sigurni da su aktivirani mehanizmi vaših podsvesnih uverenja. Na primer osoba sa idejom, svesnom ili nesvesnom, da su šalterski radnici mahom nepristojni, neprijatni za saradnju i nerado izlaze u susret klijentu, češće će doživeti upravo takav scenario. To je zbog toga što zračenje našeg srca – magneta - utiče na sve one sa kojima imamo posla i čak određuje njihovo ponašanje prema nama i povratnu informaciju koju od njih dobijamo. Ako izaberemo da povratnu informaciju iskoristimo kao svojevrsni putokaz koji nam ukazuje jesmo li ili ne na putu koji će nam doneti ishod povoljan za nas, mi onda aktivno učimo kako možemo unaprediti svoje delovanje, i koje sve korake možemo korigovati da bi se situacija drugom prilikom odvijala više u našu korist, na način da se osećamo dobro.
Nekada ljudi na povratnu informaciju koja im stiže od drugih ljudi ili događaja, reaguju svađalački, ljutnjom ili besom propuštajući priliku da za sopstveni boljitak iskoriste ove male signale pomoći. Fokus tada nije na razumevanju situacije i uzroka (uverenja) koji su doprineli takvom ishodu, zbog čega je malo verovatno da će krajnji rezultat neke nove a slične situacije, biti bolji.
U tim trenucima javljaju se misli koje nas vrte u krug : “Znao sam da će se ovo dogoditi”, “Kakav sam ja maler”, “Zašto se uvek meni dešavaju ovakve gluposti”.. i slično, ili jednostavno biramo da krivimo druge ljude i žalimo se na okolnosti. Mladić koji kao deo svog zračenja gaji ideju da se devojkama ne može verovati, da varaju ili “im je preča karijera od veze” uvek će svoje veze kreirati tako da krajnji ishod samo potvrdi njegove strahove. Privlačiće osobe koje će ga lagati, ili će ga varati, napuštati ili zanemarivati zbog poslovnih prilika kojima daju prednost. Pošto se isti scenario stalno ponavlja, zaključak može biti da su “sve devojke iste”, ili da on “odustaje od zabavljanja”, što zapravo ukazuje na propuštenu priliku da sazna nešto više o sebi i osvetli svoje unutrašnje obrasce (dakle, svaka situacija koja se neprestano ponavlja ima ovu namenu), čije bi korigovanje moglo dovesti do uspešne veze. Kako podsvesna uverenja ovde nisu prepoznata ona nastavljaju da deluju kao samoispunjavajuće proročanstvo - i nadalje će situacije koje privlačimo samo dodatno potvrđivati polazno očekivanje. I eto začaranog kruga.
Postoje međutim 4 jednostavna koraka za razbijanje ovih obrazaca, na osnovu kojih delujemo i uvek dobijajmo iste ili slične rezultate. Njihovom primenom možemo uticati na kreiranje drugačijih i za nas boljih rezultata, koje bismo radije želeli. To su Posmatranje, Razumevanje, Prihvatanje i donošenje Odluke.
Posmatranje uključuje “stop” tehniku, kada ćete dozvoliti sebi da pre nego što na neki događaj reagujete uobičajenim, automatskim mislima i osećanjima ( koje “boje” vaše zračenje) - zastanete i svesno prepoznate šta se upravo događa u vama. Samo uočite: “ Ah, evo opet ista ova misao/ situacija/ osećanje/ tip čoveka/ ili ponašanje koje često privlačim u svoje iskustvo” . Potom možemo da pokušamo da razumemo zašto je to tu, u našem iskustvu.
“Čemu služi ova misao/ osećanje?”, ”Da li će mi reagovanje na osnovu ove misli/emocije doneti pozitivan ishod, koji meni ide u korist”, ”ili će produbiti konflikt..”, ”Da li će učiniti da se osećam bolje ili lošije?”
“A kako bih se radije osećao - dobro ili loše?”, “Šta mi situacija koju posmatram govori o mojim unutrašnjim osećanjima?”
Sve što ste opazili i razumeli potrebno je da prihvatite, bez samoosuđivanja!!
To ne znači da morate da volite ili odobravate ono što ste ugledali. Misao ili osećanje koje ste prepoznali kao deo svog, do juče neosvešćenog uverenja - programa, ne mora da vam se dopadne da biste ga mogli prihvatiti. Jednostavno kažite U redu, to je takvo kakvo je, jer sada kada ste u stanju da pogledate i prihvatite svoj podsvesni program, shvatićete da imate izbor.
Da li želim da mislim - delujem na stari način i kreiram iste rezultate, ili mogu da odaberem drugačiju misao - drugačiju interpretaciju onog što vidim u nekoj situaciji? Donesite odluku. Ukoliko je jasnije shvatanje: “ Što češće razmišljam na ovaj način utoliko ću više istih ljudi/situacija magično privlačiti”, proces automatskog reagovanja na stara uverenja biće slabiji i nemoćniji.
Upornim radom na sebi kroz ove jednostavne korake, malo po malo preuzimamo odgovornost za svoj život, to jest, za osećanja koja zračimo i rezultate koji su posledica ovog zračenja našeg Srca. Time stičemo preduslov da sapunicu pretvorimo u bajku, i da sa svakom novom uspešno naučenom životnom lekcijom napredujemo sve više u kreiranju životne priče koja nam je po volji, i koja je, u krajnjoj liniji, sve više u skladu sa našim unutrašnjim bićem!
Mogu li biljke čitati naše misli?
Klajv Beksterov rad sa biljkama i detektorom laži
Mogu li biljke na neki način osetiti i razumeti naše misli? Da li će razumevanje povezanosti svega što je živo proširiti naše poimanje prirode ovog fizičkog sveta?
Jedan od prvih istraživača koji je se bavio osetljivošću biljaka krajem 19. veka bio je Indijac, Sir Jagdish Chandra Bose. On je primetio da sve biljke i svaki deo biljke reaguje na šok isto kao i mišići kod životinja. Do početka ’60-ih, drugi istraživač, Klajv Bekster, sistematski je prikupljao dokaze o vrlo kompleksnom stanju svesnosti biljaka i njihovih reakcija na široki spektar direktnih i ne lokalnih podražaja. U ranim ’60-im radio je za CIA kao islednik, a osnovni alat mu je bio poligraf ili tkz. detektor laži.
Priča kaže da je jednog dana povezao biljku na poligraf. Nakon 15 minuta nije dobio nikakav signal. Tada je pomislio da spali jedan list. U sledećem trenutku poligraf je iscrtao prvu reakciju biljke i to samo na njegovu pomisao, a ne stvarnu akciju paljenje lista.
Možete zamisliti njegov šok. Da li je biljka upravo pročitala njegove misli? Da li je biljka primetila neku drugu suptilnu promenu u njegovom ponašanju kada je imao tu misao? Kako to funkcioniše? Tako je počela duga istraživačka avantura koju je nazvao osnovna percepcija kod biljaka, jaja, bakterija, škampa i drugih oblika života. Bakster je objavio svoje istraživanje u „International Journal of Parapsychology” 1968, i do 1975 njegove rezultate su preuzela još tri naučnika – Horovic, Luis i Gasteiger – i objavili u prestižnom Albeit conservative, journal Science.
Mogu li biljke na neki način osetiti i razumeti naše misli? Da li će razumevanje povezanosti svega što je živo proširiti naše poimanje prirode ovog fizičkog sveta?
Jedan od prvih istraživača koji je se bavio osetljivošću biljaka krajem 19. veka bio je Indijac, Sir Jagdish Chandra Bose. On je primetio da sve biljke i svaki deo biljke reaguje na šok isto kao i mišići kod životinja. Do početka ’60-ih, drugi istraživač, Klajv Bekster, sistematski je prikupljao dokaze o vrlo kompleksnom stanju svesnosti biljaka i njihovih reakcija na široki spektar direktnih i ne lokalnih podražaja. U ranim ’60-im radio je za CIA kao islednik, a osnovni alat mu je bio poligraf ili tkz. detektor laži.
Priča kaže da je jednog dana povezao biljku na poligraf. Nakon 15 minuta nije dobio nikakav signal. Tada je pomislio da spali jedan list. U sledećem trenutku poligraf je iscrtao prvu reakciju biljke i to samo na njegovu pomisao, a ne stvarnu akciju paljenje lista.
Možete zamisliti njegov šok. Da li je biljka upravo pročitala njegove misli? Da li je biljka primetila neku drugu suptilnu promenu u njegovom ponašanju kada je imao tu misao? Kako to funkcioniše? Tako je počela duga istraživačka avantura koju je nazvao osnovna percepcija kod biljaka, jaja, bakterija, škampa i drugih oblika života. Bakster je objavio svoje istraživanje u „International Journal of Parapsychology” 1968, i do 1975 njegove rezultate su preuzela još tri naučnika – Horovic, Luis i Gasteiger – i objavili u prestižnom Albeit conservative, journal Science.
1979, pojavio se dokumentarni film pod nazivom Tajni život biljaka i muzikom Stivi Vondera. Iako je bio kontroverzan kada se pojavio, film je predstavio revolucionarni koncept da su biljke svesna živa bića i da komuniciraju ne samo sa ljudima već možda čak i sa zvezdama. Do 2007, vlada Švajcarske je donela zakon po kome biljke imaju svoja prava i moraju se tretirati odgovarajuće. Sledeće godine vlada Ekvadora je donela stav koji je ušao u ustav, “Priroda ima pravo na održanje i obnavljanje svojih vitalnih ciklusa, strukture, funkcije i evolutivnih procesa”. Sedamdeset odsto stanovnika Ekvadora glasalo je u korist zaštite prirode ovim amandmanom, što je i u skladu sa njihovom drevnom šamanskom tradicijom i kulturom.
Lagano, nauka i društvo u celini, počinju da shvataju ono što su mudraci raznih kultura znali odavno: sve je živo i sve je povezano – svaka biljka, drvo, kamen, životinje, reke, planine – sve, sve je povezano, sve i svi smo jedno.
Theta – korak bliže sebi i Bogu
Kada vidite na televiziji vest da se neka osoba misteriozno izlečila od teške bolesti , ili da neka osoba poseduje čudne moći koje su strane običnom čoveku, da li se zapitate možete li to isto i vi? Kada čitate knjige koje govore o pradavnim vremenima u kojima je čovek živeo po nekoliko stotina godina i mogao činiti razna čuda, da li se pitate je li to istina, ili samo bajka?
Kada po vedroj noći pogledate u nebo, da li se zapitate otkud sve ovo nad nama i oko nas, ko je tvorac svega?
Mnogi od vas se sigurno pitaju, a mnogi već i naslućuju odgovore, samo možda nemaju hrabrosti da ih izgovore i prihvate. Odgovora je doduše mnogo, ali ono što im je zajedničko je vera u višu silu/inteligenciju, ili silu stvaranja. Božanska energija, viša sila, Stvoritelj, nazovite kako god, ali to je ono što isceljuje bolesne i što je stvorilo sve što jeste.
Vera u višu silu je zajednička za sve narode sveta.
I još jedna zajednička stvar kod svih naroda sveta je da postoje ljudi koji su u stanju da komuniciraju sa tom višom energijom i da uz pomoć nje čine mnoge, za naš racionalan um, neshvatljive stvari. Ipak, mnogi naučnici su postali zaintrigirani neverovatnim mogućnostima ljudskog tela i uma, pa su tehnologiju i nauku počeli primenjivati za objašnjavanje fenomena kao što su rituali hodanja po vatri, telekineza, telepatija i uopšte svega što je racionalno teško objašnjivo.
I tako se došlo do interesantnog otkrića. Svi ovi fenomeni su bili mogući, jer je ljudski mozak bio u theta talasima. Nauci je odavno poznato da naš mozak funkcioniše kroz nekoliko vrsta slabih elektromagnetnih talasa. Beta talase mozak emituje dok razgovaramo, ili nešto radimo, u alfa talasima je kada sanjarimo, maštamo, ili se odmaramo, a theta talasi su talasi u kojima smo u trenucima pre nego što ćemo utonuti u san, ili u trenucima duboke meditacije.
Upravo u theta talasima se događaju čudesna isceljenja, hodanje po vatri i drugi fenomeni. Do ovog saznanja je intuitivnim putem došla i američka isceliteljka Vianna Stibal, žena sa fascinantnom životnom pričom. Ona je zahvaljujući komunikaciji sa Stvoriteljem uspela da se isceli od raka butne kosti i raka limfe i od tada putuje širom sveta organizujući seminare na kojima obučava ljude kako da koriste Božansku energiju za isceljenja i uopšte za duhovni razvoj.
Vianna je učenje koje širi nazvala „Theta isceljivanje“, jer se isceljivanja vrše iz theta stanja uma, a i zbog egipatskog i grčkog slova theta, koje između ostalog znači duša. Tehnika je za kratko vreme postala prilično poznata prevashodno zbog mogućnosti da se praktičari brzo uvere u njenu delotvornost.
Ono što polaznici uče prema programu kursa je kako se povezati sa energijom Stvoritelja i vršiti isceljenja, kako promeniti svoje osećaje i verovanja, kako komunicirati sa anđelima čuvarima, očistiti se od štetnih zračenja, očistiti svoje telo od toksina, aktivirati DNK i hromozome mladosti, izlečiti slomljenu dušu, manifestovati svoje želje i još mnogo, mnogo toga.
Neke stvari koje se uče na ovim kursevima zvuče prilično neverovatno, ali prema svedočenjima praktičara, i te kako su moguće i ostvarive. Seminari se organizuju i u Srbiji, a osoba koja je donela Theta isceljivanje na prostor Hrvatske i Srbije je Goran Karna.
Goran je kvalifikovani instruktor ove tehnike od 2003. godine. Do sada je održao veliki broj kurseva i radionica i iza sebe ima bogato iskustvo i kao praktičar i kao učitelj Theta isceljivanja. U svojoj praksi, imao je uspeha u tretiranju raka, virusnih, bakterijskih i gljivičnih oboljenja, visokog krvnog pritiska, bolova u mišićima i kostima, bolesti creva, dijabetesa, alkoholizma, itd.
Na koji način i kada ste se prvi put susreli sa Theta tehnikom?
To je bilo pre sedam godina, u Australiji. Moja dobra prijateljica je došla jedno jutro na kavu i rekla nam kako dolazi jedna američka isceliteljka u Kens, malo mesto na severu Australije, koja uči da Bog može i gene promeniti. I to je meni bilo dovoljno da odem na tečaj. Od tada, svake godine idem na Vajanine tečajeve i usavršavam se.
Kada ste se u potpunosti uverili u delotvornost tehnike i rekli sebi to je to?
Odmah sam se uverio u vrednost tehnike, na prvom tečaju, jer mi je Vajana tada povukla jedan zavet na siromaštvo koji sam imao i tada sam osetio ogroman teret kako izlazi. A i kasnije sam se uverio mnogo puta u delotvornost tehnike. Najviše me fascinirala brzina promene kod ljudi. Recimo neke stvari kao što su strahovi, traume, osećaji krivice, kajanja, ljutnje itd. muče ljude godinama i oni ih ne mogu promeniti. Ovde se to vrlo brzo rešava i menja.
Postoje li pretpostavke u vezi sa izvorom znanja?
Pa tehnika je jako stara, smatra se da su se stare civilizacije Mesopotamije i Egipta bavile ovom tehnikom, međutim, s vremenom je pala u zaborav, kao i mnoga druga znanja, jer su se ljudi okrenuli drugim vrednostima. Pre oko 12 godina je to znanje ponovo otkriveno Vajani Stajbal, a pre 10 godina je Vajana krenula po svetu da podučava tehniku i tako sam je i ja naučio. Već sedam godina se bavim isceliteljskim radom i tehnika je izuzetno laka, svako je može naučiti.
Sve što je potrebno je otvorenost i spremnost ljudi da je primenjuju na sebi i drugima, kao i vera u Božansku energiju stvaranja. Mi nismo ti koji isceljujemo, već energija Božanske bezuslovne ljubavi, uloga praktičara je samo da bude svedok isceljenja.
Možete li izdvojiti neki slučaj isceljenja koji je na Vas ostavio jak utisak?
Mnogi slučajevi su ostavili utisak na mene, bilo je mnogih iscjeljenja fizičke, emocionalne i mentalne prirode. Ja bih izdvojio, na primer, moj slučaj. Naime, ja sam osam godina patio od sindroma iritirajućeg debelog creva i stalno sam imao bolove i nadimanja. Nakon primene ove tehnike, posle rada na odnosu sa roditeljima i nakon što sam završio napredni kurs, nestali su ti bolovi.
Kakve promene na sebi i u okolini može očekivati neko ko počne da praktikuje Theta tehniku i da li može biti štetnih posledica?
Promene možete očekivati u svim područjima života. Sama tehnika se zove Theta iscjeljivanje™ i to znači da mi učimo kako da uđemo u theta moždane talase i kako da ih koristimo. Kada uđete u theta moždane talase vi možete raditi na svojoj podsvesti, odnosno menjati podsvesna verovanja i osećaje, a često su ta podsvesna verovanja ono što nas blokira u ostvarivanju naših želja. Bilo da je reč o odnosima sa drugim ljudima, finansijama, vašem zdravstvenom stanju ili duhovnom razvoju, sada imate priliku raditi na tome i menjati se.
Ono što možete očekivati je promena misli, promena vaših osećaja prema sebi i prema drugima, promena vaše percepcije sveta i vaših reakcija na svet. Vi menjate sebe u smislu da postajete optimističniji, vedriji, zadovoljniji sobom i svojim životom i ukoliko radite tehniku onako kako se uči na kursu, ne postoje, niti se mogu javiti bilo kakve štetne posledice.
Ono što Theta tehnika, izmedju ostalog, nudi je i mogućnost aktiviranja DNK, kontaktiranja andjela čuvara, oslobadjanja od duhova, itd… Sve to zvuči kao scenario nekog SF filma. Koliko je to zaista ostvarivo uz pomoć Theta tehnike?
Tehnika je jako široka i može se primenjivati u svim aspektima života, pa tako možemo menjati i našu DNK, odnosno raditi na genetskim oštećenjima, a možemo isto tako aktivirati naše hromozome mladosti i vitalnosti koji su postali neaktivni kroz našu evoluciju.
Aktiviranje hromozoma mladosti i vitalnosti vam omogućava da preživite toksine kojima ste izloženi u današnjem vremenu, a isto tako pojačava i vaše intuitivne sposobnosti. U Bibliji i u drugim spisima piše da su ljudi mnogo duže živeli u davna vremena, čak po nekoliko stotina godina. Taj ljudski vek se smanjio jer je došlo do promena vrednosti kod ljudi i samim tim došlo je do promena i u DNK. Mi vraćamo snagu i energiju i na neki način pojačavamo funkciju DNK kroz ovu tehniku. Isto tako, ukoliko dođe do genetskih oštećenja usled neke bolesti, to se može promeniti.
Što se tiče anđela i drugih duhovnih bića, učimo kako komunicirati sa njima, zato što su duhovni svetovi bliski nama, oni su tu i veoma često mi imamo strah od njih. Na ovaj način mi otvaramo sebe ka tim područjima i duhovnim energijama koje su tu pored nas.
Šta je trenutno novina u vezi praktikovanja tehnike i koliko promena je pretrpela Theta tehnika od svog nastajanja do danas?
Tehnika se menja i usavršava kako Vajana dobija nove informacije. Mnogo je novih seminara. Velika je razlika između onoga što sam ja učio pre i ovoga što se uči sada. Zato i služe seminari i kursevi koje Vajana drži, jer na taj način mi dobijamo nove informacije i usavršavamo se.
Na primer, tek pre nekoliko godina Vajana je dobila znanje o putu u sedmi nivo postojanja. Energija sedmog nivoa postojanja se pominje u svim religijama sveta i nije ništa novo, međutim sada je Vajana dobila instrukcije kako da se povežemo sa tom energijom i osetimo da smo deo nje i da je ona deo nas.
A novina je i metoda “kopanja” po podsvesti, odnosno pronalaženje temeljnih verovanja i osećaja koji nas sprečavaju u razvoju. Na taj način tehnika postaje sve brža i efikasnija u rješavanju različitih blokada koje sprečavaju da ostvarimo svoj puni potencijal i unesemo promjene u svoj život. Sada je takvo vrijeme da se ljudska svijest ubrzano budi i širi i ova tehnika je jedan od načina da to realiziramo.
Sve informacije o predstojećim seminarima u Srbiji možete pronaći na www.thetaway.com i www.thetahealingserbia.com.
Kada po vedroj noći pogledate u nebo, da li se zapitate otkud sve ovo nad nama i oko nas, ko je tvorac svega?
Mnogi od vas se sigurno pitaju, a mnogi već i naslućuju odgovore, samo možda nemaju hrabrosti da ih izgovore i prihvate. Odgovora je doduše mnogo, ali ono što im je zajedničko je vera u višu silu/inteligenciju, ili silu stvaranja. Božanska energija, viša sila, Stvoritelj, nazovite kako god, ali to je ono što isceljuje bolesne i što je stvorilo sve što jeste.
Vera u višu silu je zajednička za sve narode sveta.
I još jedna zajednička stvar kod svih naroda sveta je da postoje ljudi koji su u stanju da komuniciraju sa tom višom energijom i da uz pomoć nje čine mnoge, za naš racionalan um, neshvatljive stvari. Ipak, mnogi naučnici su postali zaintrigirani neverovatnim mogućnostima ljudskog tela i uma, pa su tehnologiju i nauku počeli primenjivati za objašnjavanje fenomena kao što su rituali hodanja po vatri, telekineza, telepatija i uopšte svega što je racionalno teško objašnjivo.
I tako se došlo do interesantnog otkrića. Svi ovi fenomeni su bili mogući, jer je ljudski mozak bio u theta talasima. Nauci je odavno poznato da naš mozak funkcioniše kroz nekoliko vrsta slabih elektromagnetnih talasa. Beta talase mozak emituje dok razgovaramo, ili nešto radimo, u alfa talasima je kada sanjarimo, maštamo, ili se odmaramo, a theta talasi su talasi u kojima smo u trenucima pre nego što ćemo utonuti u san, ili u trenucima duboke meditacije.
Upravo u theta talasima se događaju čudesna isceljenja, hodanje po vatri i drugi fenomeni. Do ovog saznanja je intuitivnim putem došla i američka isceliteljka Vianna Stibal, žena sa fascinantnom životnom pričom. Ona je zahvaljujući komunikaciji sa Stvoriteljem uspela da se isceli od raka butne kosti i raka limfe i od tada putuje širom sveta organizujući seminare na kojima obučava ljude kako da koriste Božansku energiju za isceljenja i uopšte za duhovni razvoj.
Vianna je učenje koje širi nazvala „Theta isceljivanje“, jer se isceljivanja vrše iz theta stanja uma, a i zbog egipatskog i grčkog slova theta, koje između ostalog znači duša. Tehnika je za kratko vreme postala prilično poznata prevashodno zbog mogućnosti da se praktičari brzo uvere u njenu delotvornost.
Ono što polaznici uče prema programu kursa je kako se povezati sa energijom Stvoritelja i vršiti isceljenja, kako promeniti svoje osećaje i verovanja, kako komunicirati sa anđelima čuvarima, očistiti se od štetnih zračenja, očistiti svoje telo od toksina, aktivirati DNK i hromozome mladosti, izlečiti slomljenu dušu, manifestovati svoje želje i još mnogo, mnogo toga.
Neke stvari koje se uče na ovim kursevima zvuče prilično neverovatno, ali prema svedočenjima praktičara, i te kako su moguće i ostvarive. Seminari se organizuju i u Srbiji, a osoba koja je donela Theta isceljivanje na prostor Hrvatske i Srbije je Goran Karna.
Goran je kvalifikovani instruktor ove tehnike od 2003. godine. Do sada je održao veliki broj kurseva i radionica i iza sebe ima bogato iskustvo i kao praktičar i kao učitelj Theta isceljivanja. U svojoj praksi, imao je uspeha u tretiranju raka, virusnih, bakterijskih i gljivičnih oboljenja, visokog krvnog pritiska, bolova u mišićima i kostima, bolesti creva, dijabetesa, alkoholizma, itd.Na koji način i kada ste se prvi put susreli sa Theta tehnikom?
To je bilo pre sedam godina, u Australiji. Moja dobra prijateljica je došla jedno jutro na kavu i rekla nam kako dolazi jedna američka isceliteljka u Kens, malo mesto na severu Australije, koja uči da Bog može i gene promeniti. I to je meni bilo dovoljno da odem na tečaj. Od tada, svake godine idem na Vajanine tečajeve i usavršavam se.
Kada ste se u potpunosti uverili u delotvornost tehnike i rekli sebi to je to?
Odmah sam se uverio u vrednost tehnike, na prvom tečaju, jer mi je Vajana tada povukla jedan zavet na siromaštvo koji sam imao i tada sam osetio ogroman teret kako izlazi. A i kasnije sam se uverio mnogo puta u delotvornost tehnike. Najviše me fascinirala brzina promene kod ljudi. Recimo neke stvari kao što su strahovi, traume, osećaji krivice, kajanja, ljutnje itd. muče ljude godinama i oni ih ne mogu promeniti. Ovde se to vrlo brzo rešava i menja.
Postoje li pretpostavke u vezi sa izvorom znanja?
Pa tehnika je jako stara, smatra se da su se stare civilizacije Mesopotamije i Egipta bavile ovom tehnikom, međutim, s vremenom je pala u zaborav, kao i mnoga druga znanja, jer su se ljudi okrenuli drugim vrednostima. Pre oko 12 godina je to znanje ponovo otkriveno Vajani Stajbal, a pre 10 godina je Vajana krenula po svetu da podučava tehniku i tako sam je i ja naučio. Već sedam godina se bavim isceliteljskim radom i tehnika je izuzetno laka, svako je može naučiti.
Sve što je potrebno je otvorenost i spremnost ljudi da je primenjuju na sebi i drugima, kao i vera u Božansku energiju stvaranja. Mi nismo ti koji isceljujemo, već energija Božanske bezuslovne ljubavi, uloga praktičara je samo da bude svedok isceljenja.
Možete li izdvojiti neki slučaj isceljenja koji je na Vas ostavio jak utisak?
Mnogi slučajevi su ostavili utisak na mene, bilo je mnogih iscjeljenja fizičke, emocionalne i mentalne prirode. Ja bih izdvojio, na primer, moj slučaj. Naime, ja sam osam godina patio od sindroma iritirajućeg debelog creva i stalno sam imao bolove i nadimanja. Nakon primene ove tehnike, posle rada na odnosu sa roditeljima i nakon što sam završio napredni kurs, nestali su ti bolovi.
Kakve promene na sebi i u okolini može očekivati neko ko počne da praktikuje Theta tehniku i da li može biti štetnih posledica?
Promene možete očekivati u svim područjima života. Sama tehnika se zove Theta iscjeljivanje™ i to znači da mi učimo kako da uđemo u theta moždane talase i kako da ih koristimo. Kada uđete u theta moždane talase vi možete raditi na svojoj podsvesti, odnosno menjati podsvesna verovanja i osećaje, a često su ta podsvesna verovanja ono što nas blokira u ostvarivanju naših želja. Bilo da je reč o odnosima sa drugim ljudima, finansijama, vašem zdravstvenom stanju ili duhovnom razvoju, sada imate priliku raditi na tome i menjati se.
Ono što možete očekivati je promena misli, promena vaših osećaja prema sebi i prema drugima, promena vaše percepcije sveta i vaših reakcija na svet. Vi menjate sebe u smislu da postajete optimističniji, vedriji, zadovoljniji sobom i svojim životom i ukoliko radite tehniku onako kako se uči na kursu, ne postoje, niti se mogu javiti bilo kakve štetne posledice.
Ono što Theta tehnika, izmedju ostalog, nudi je i mogućnost aktiviranja DNK, kontaktiranja andjela čuvara, oslobadjanja od duhova, itd… Sve to zvuči kao scenario nekog SF filma. Koliko je to zaista ostvarivo uz pomoć Theta tehnike?
Tehnika je jako široka i može se primenjivati u svim aspektima života, pa tako možemo menjati i našu DNK, odnosno raditi na genetskim oštećenjima, a možemo isto tako aktivirati naše hromozome mladosti i vitalnosti koji su postali neaktivni kroz našu evoluciju.
Aktiviranje hromozoma mladosti i vitalnosti vam omogućava da preživite toksine kojima ste izloženi u današnjem vremenu, a isto tako pojačava i vaše intuitivne sposobnosti. U Bibliji i u drugim spisima piše da su ljudi mnogo duže živeli u davna vremena, čak po nekoliko stotina godina. Taj ljudski vek se smanjio jer je došlo do promena vrednosti kod ljudi i samim tim došlo je do promena i u DNK. Mi vraćamo snagu i energiju i na neki način pojačavamo funkciju DNK kroz ovu tehniku. Isto tako, ukoliko dođe do genetskih oštećenja usled neke bolesti, to se može promeniti.
Što se tiče anđela i drugih duhovnih bića, učimo kako komunicirati sa njima, zato što su duhovni svetovi bliski nama, oni su tu i veoma često mi imamo strah od njih. Na ovaj način mi otvaramo sebe ka tim područjima i duhovnim energijama koje su tu pored nas.
Šta je trenutno novina u vezi praktikovanja tehnike i koliko promena je pretrpela Theta tehnika od svog nastajanja do danas?
Tehnika se menja i usavršava kako Vajana dobija nove informacije. Mnogo je novih seminara. Velika je razlika između onoga što sam ja učio pre i ovoga što se uči sada. Zato i služe seminari i kursevi koje Vajana drži, jer na taj način mi dobijamo nove informacije i usavršavamo se.
Na primer, tek pre nekoliko godina Vajana je dobila znanje o putu u sedmi nivo postojanja. Energija sedmog nivoa postojanja se pominje u svim religijama sveta i nije ništa novo, međutim sada je Vajana dobila instrukcije kako da se povežemo sa tom energijom i osetimo da smo deo nje i da je ona deo nas.
A novina je i metoda “kopanja” po podsvesti, odnosno pronalaženje temeljnih verovanja i osećaja koji nas sprečavaju u razvoju. Na taj način tehnika postaje sve brža i efikasnija u rješavanju različitih blokada koje sprečavaju da ostvarimo svoj puni potencijal i unesemo promjene u svoj život. Sada je takvo vrijeme da se ljudska svijest ubrzano budi i širi i ova tehnika je jedan od načina da to realiziramo.
Sve informacije o predstojećim seminarima u Srbiji možete pronaći na www.thetaway.com i www.thetahealingserbia.com.
7 neverovatnih činjenica o vašem telu
Ljudsko telo je impresivnije i veličanstvenije nego što možete zamisliti. Iako nekada, dok gledamo svoje telo, možemo pomisliti kako je slabo i krhko, mi takođe treba da znamo zapanjujuća čuda koja krijemo unutar sebe. Dok naše telo radi, mi ne osećamo niti primećujemo da ono radi nešto posebno, međutim, ono radi i te kako posebne stvari. Dok prolazimo kroz svakodnevne situacije kao da se ništa ne događa, naše telo radi, koristi energiju i isceljuje se. Predstavljamo vam 7 neverovatnih činjenica o vašem telu:
1. Vaš mozak koristi istu količinu energije kao i sijalica od 10 vati
Ljudski mozak koristi 200 kilokalorija dnevno, što je jednako potrošnji energije od 10 vati. Radi poređenja, razumite da je to 10 procenata od energije koja napaja sijalicu od 100 vati. Dakle prizor iz crtanih filmova kada se iznad nečije glave pojavi sijalica prilikom neke genijalne zamisli, nije uopšte daleko od istine. Vaš mozak generiše energiju kao manja sijalica čak i dok spavate.
2. Svakih 7 godina vaše telo se potpuno zameni
25,000,000 vaših ćelija je umrlo dok ste čitali ovu rečenicu. Ali to je u redu, jer vaše telo je u toku današnjeg dana napravilo preko 300 biliona novih ćelija. Ćelije od kojih se sastoji vaše telo svakog trenutka umiru i bivaju zamenjene novim. To se događa u takvoj meri, da svakih 7 godina vi imate telo koje se sastoji od potpuno novih ćelija. Iako je ovo istina za većinu ćelija, poput onih koje čine digestivni trakt, neke od najvažnijih ćelija u vašem telu (poput ćelija kostiju, mozga i srca) ne regenerišu se u toj meri, tako da ih tretirajte sa pažnjom.
3. Nervni impulsi iz mozga i ka mozgu putuju brzinom od 400km na sat
Brzina naših nervnih impulsa varira u velikoj meri, ali oni najbrži impulsi putuju brzinom od 400km/h. To je brže nego u Formuli 1. Ipak, potreba za ovako velikom brzinom troši dosta energije, i koriste je samo neuroni koji moraju hitno da dostave informacije. Na primer, ako opečete ruku, važno je da mozak primi što pre tu informaciju kako bi brzo povukao ruku iz vatre.
4. Ima više ćelija u vašem telu nego što ima zvezda u galaksiji
Čitavo vaše telo je sačinjeno od oko 75 triliona ćelija. Svaka od vaših ćelija je kao mali grad sa hiljadama različitih tipova molekula koji su u interakciji jedni sa drugima, kako bi vas održali u životu. Kada to uporedite sa 400 biliona zvezda u našoj galaksiji, shvatićete koliko je vaš život u stvari magičan. Dakle, sledeći put kada se budete osećali potišteno i beznačajno, samo se setite da ste napravljeni od 75,000,000,000,000 ćelija, a to je daleko od „beznačajnog“.
5. U ljudskom telu se nalazi 160,000 kilometara vena, kapilara i arterija
Ako biste uzeli čitav krvni sistem prosečnog deteta i položili ga u jednu liniju, ta linija bi bila duža od 96,000km. Krvotok odrasle osobe je skoro 160,000km dug. To znači da sistem vena i krvnih sudova odrasle osobe može obmotati ekvator planete Zemlje više od 4 puta.
6. Ćelije u vašem telu reaguju na vaše misli
Drevni kineski mislilac Lao Ce jednom je rekao: „Pazi na svoje misli; one postaju reči. Pazi na svoje reči; one postaju dela.“ Vaš um je moćna mašina koja kontroliše sve funkcije tela. A dobra vest je da vi imate kontrolu nad umom. Negovanje pozitivnog načina razmišljanja vodi ka sve većem broju pozitivnih misli i sve širem sagledavanju sveta oko nas. Na primer, pozitivne misli mogu da ojačaju vaš imuni sistem dok negativne misli mogu da ga oslabe.
7. Vi ste napravljeni od zvezdane prašine
Kao što je Carl Sagan umeo da kaže: „Mi smo napravljeni od zvezda.“ To zvuči kao stih iz neke pesme, ali iza ove izjave krije se i egzaktna nauka. Skoro svaki element na Zemlji napravljen je u srcu zvezde. Atomi ugljenika, azota i kiseonika koji se nalaze u našem telu, kao i atomi svih ostalih teških elemenata, stvoreni su u prošlim generacijama zvezda, pre 4.5 biliona godina. Dakle, sledeći put kada budete gledali u zvezde na noćnom nebu, setite se da smo svi napravljeni od zvezdane prašine. Svi smo jedno!
Astrofizičar dr Neil DeGrasse Tyson upitan je od strane čitaoca TIME magazina „Koja je najfascinantnija činjenica o Univerzumu, koju možete da podelite sa nama?“
Ovo je njegov odgovor:
Izvor: www.social-consciousness.com
1. Vaš mozak koristi istu količinu energije kao i sijalica od 10 vati
Ljudski mozak koristi 200 kilokalorija dnevno, što je jednako potrošnji energije od 10 vati. Radi poređenja, razumite da je to 10 procenata od energije koja napaja sijalicu od 100 vati. Dakle prizor iz crtanih filmova kada se iznad nečije glave pojavi sijalica prilikom neke genijalne zamisli, nije uopšte daleko od istine. Vaš mozak generiše energiju kao manja sijalica čak i dok spavate.
2. Svakih 7 godina vaše telo se potpuno zameni
25,000,000 vaših ćelija je umrlo dok ste čitali ovu rečenicu. Ali to je u redu, jer vaše telo je u toku današnjeg dana napravilo preko 300 biliona novih ćelija. Ćelije od kojih se sastoji vaše telo svakog trenutka umiru i bivaju zamenjene novim. To se događa u takvoj meri, da svakih 7 godina vi imate telo koje se sastoji od potpuno novih ćelija. Iako je ovo istina za većinu ćelija, poput onih koje čine digestivni trakt, neke od najvažnijih ćelija u vašem telu (poput ćelija kostiju, mozga i srca) ne regenerišu se u toj meri, tako da ih tretirajte sa pažnjom.
3. Nervni impulsi iz mozga i ka mozgu putuju brzinom od 400km na sat
Brzina naših nervnih impulsa varira u velikoj meri, ali oni najbrži impulsi putuju brzinom od 400km/h. To je brže nego u Formuli 1. Ipak, potreba za ovako velikom brzinom troši dosta energije, i koriste je samo neuroni koji moraju hitno da dostave informacije. Na primer, ako opečete ruku, važno je da mozak primi što pre tu informaciju kako bi brzo povukao ruku iz vatre.
4. Ima više ćelija u vašem telu nego što ima zvezda u galaksiji
Čitavo vaše telo je sačinjeno od oko 75 triliona ćelija. Svaka od vaših ćelija je kao mali grad sa hiljadama različitih tipova molekula koji su u interakciji jedni sa drugima, kako bi vas održali u životu. Kada to uporedite sa 400 biliona zvezda u našoj galaksiji, shvatićete koliko je vaš život u stvari magičan. Dakle, sledeći put kada se budete osećali potišteno i beznačajno, samo se setite da ste napravljeni od 75,000,000,000,000 ćelija, a to je daleko od „beznačajnog“.
5. U ljudskom telu se nalazi 160,000 kilometara vena, kapilara i arterija
Ako biste uzeli čitav krvni sistem prosečnog deteta i položili ga u jednu liniju, ta linija bi bila duža od 96,000km. Krvotok odrasle osobe je skoro 160,000km dug. To znači da sistem vena i krvnih sudova odrasle osobe može obmotati ekvator planete Zemlje više od 4 puta.
6. Ćelije u vašem telu reaguju na vaše misli
Drevni kineski mislilac Lao Ce jednom je rekao: „Pazi na svoje misli; one postaju reči. Pazi na svoje reči; one postaju dela.“ Vaš um je moćna mašina koja kontroliše sve funkcije tela. A dobra vest je da vi imate kontrolu nad umom. Negovanje pozitivnog načina razmišljanja vodi ka sve većem broju pozitivnih misli i sve širem sagledavanju sveta oko nas. Na primer, pozitivne misli mogu da ojačaju vaš imuni sistem dok negativne misli mogu da ga oslabe.
7. Vi ste napravljeni od zvezdane prašine
Kao što je Carl Sagan umeo da kaže: „Mi smo napravljeni od zvezda.“ To zvuči kao stih iz neke pesme, ali iza ove izjave krije se i egzaktna nauka. Skoro svaki element na Zemlji napravljen je u srcu zvezde. Atomi ugljenika, azota i kiseonika koji se nalaze u našem telu, kao i atomi svih ostalih teških elemenata, stvoreni su u prošlim generacijama zvezda, pre 4.5 biliona godina. Dakle, sledeći put kada budete gledali u zvezde na noćnom nebu, setite se da smo svi napravljeni od zvezdane prašine. Svi smo jedno!
Astrofizičar dr Neil DeGrasse Tyson upitan je od strane čitaoca TIME magazina „Koja je najfascinantnija činjenica o Univerzumu, koju možete da podelite sa nama?“
Ovo je njegov odgovor:
Izvor: www.social-consciousness.com
Život počinje izvan komforne zone
Kada krenemo na put razvijanja svesti, neminovno ćemo ubrzo naići na pojam „komforna zona“. Svetski poznat pisac Nil Donald Volš autor je jedne od mojih najomiljenijih misli - „Život počinje izvan komforne zone.“
A šta je ona uopšte? Komforna zona je naizgled sigurni mentalni prostor u kome nam se čini da nas ništa ne može povrediti. Ali, u tom prostoru nalaze se strah, depresija, odlaganje i čekanje srećnijeg života. Izvan njegove granice nalaze se neustrašivost, obilje, uspeh, ispunjenost, samopouzdanje, sloboda... To je nevidljiva granica koju često ne smemo da pređemo, jer se iz nekog razloga, plašimo. Najčešće je to osuda sredine. Evolutivna psihologija kaže da nam je taj strah urođen i da nam je mišljenje drugih jako važno, kako nas ne bi odbacili. U vreme pračoveka, izbacivanje iz plemena značilo je i gotovo sigurnu smrt. Dakle, strah od izlaska iz komforne zone je u stvari, strah od smrti. Ono što se promenilo, a što naši instinkti još uvek ne uspevaju da isprate, je da više ne živimo u takvom svetu i da su veoma male šanse da sutra nećemo imati šta da pojedemo i budemo pod nekim sigurnim krovom, kao i da nas sabljasti tigar neće sačekati u nekom mračnom delu šume. Najveći broj nas nikada ne postane svestan toga i živi život po unapred uhodanom obrascu, gde mu se pričinjava da ima kontrolu.
Život u zapadnoj civilizaciji uči nas da je sreća neko statično stanje, gde se dešavaju samo lepe stvari, nema problema, sve nam sa lakoćom polazi za rukom i dešava se baš ono što mi mislimo da će nam se svideti. Verujemo da takav život vode srećni ljudi i nadamo se da će, kada se okolnosti konačno i nama osmehnu, i naš život biti miran i srećan. Međutim, to se kosi sa svim prirodnim zakonima, jer, ako znamo da je sve energija i da se ona uvek kreće, znamo i da je jedina stvar koja je stalna, upravo promena. I zaista, ako u životu, na kratko i dođemo do tog stanja, taman se nekako sve umiri i pomislimo kako mirno možemo da uživamo u životu, neminovno se dogodi nešto što nas u potpunosti izbaci iz ravnoteže, a mi onda grozničavo pokušavamo da se vratimo u prethodno stanje.
Isto je doživeo i Buda, kome su u detinjstvu servirane samo naizgled divne stvari. Od njega su bili sakrivani stari, bolesni ljudi, tuga, plač, glad, patnja, smrt. Tek kada je uspeo da napusti dvor, shvatio je da je živeo u potpunoj iluziji, a potom je krenuo na svoj veličanstveni put buđenja. Dakle, možemo da živimo kao do sada ili da shvatimo da je ta servirana slika veoma loš koncept. Ostaje nam još „samo“ da se probudimo iz kolektivnog sna, kompletno promenimo shvatanje o životnoj sreći i shvatimo da je sve proces, da se sve menja u svakom trenutku, pa i mi sami.
Naravno, strah od promene je vrlo snažan i izuzetno čest. Američki psiholog Wyatt Woodsmole govori o tome, nazivajući ga paradoksom lične evolucije.
Evo jednog zanimljivog događaja iz njegove prakse. Na seansu mu je stigla prijateljica i zamolila da joj reši problem. Rekla mu je da bi volela da se bavi određenom aktivnošću. On je na to odgovorio „Odlično! Ako hoćeš da se baviš time, moraš prvo da počneš da radiš ovo.“ Međutim, njen odgovor je bio „Ali, ne želim to radim, jer to nisam ja!“
Naravno, ovo se desilo njoj, a niko od nas ne bi tako odgovorio, zar ne? Da je Albert Ajnštajn prisustvovao tom razgovoru, verovatno bi joj bez mnogo zadrške rekao da je ludost raditi stvari na isti način i očekivati drugačije rezultate. I upravo tu leži odgovor šta je potrebno da činimo, kako bismo postali najbolja verzija sebe. Da bismo dobijali drugačije rezultate, moramo raditi drugačije stvari. Da bismo se promenili, treba svesno da radimo ono što „nismo mi“. Pošto je sve već u nama, treba postati svestan da neki naši delovi moraju umreti, kako bi drugi delovi živeli. I nije dovoljno biti „ne mi“ samo jednom, već, ako želimo da evoluiramo, treba da budemo „ne mi“ kontinuirano, tokom čitavog života.
Ali, kako se menjati, u kom smeru? Sada bismo mogli sebi da postavimo sledeća pitanja:
Gde u svom životu osećam toliki komfor da to ne mogu da promenim?
Gde bih želeo da budem, ali ne uspevam da se motivišem kako bih tamo i stigao?
Gde sam blokiran i ne uspevam da nađem prolaz?
Zašto želim da se izmenim na bolje?
Sada pokušajmo da sebi damo potpuno iskrene odgovore i pred nama će se pojaviti jasne smernice kuda treba da idemo. Male, svesne izmene u ponašanju koje vode u tom smeru, garantuju nam da ćemo biti zadovoljniji sobom. Treba da obratimo pažnju na verovatno najčešći mogući ljudski izgovor: „Mogao bih to kada bih želeo“. On nas sprečava da dobijemo prednost nad verzijom nas od juče. Inače, nauka kaže da su upravo nova ponašanja za nas veoma važna, i da se u tim situacijama u mozgu stvaraju nove veze među neuronima, što čini da se osećamo mladim i zdravim.
Od kada sam počeo da pristupam životu na ovaj način, davao sam sebi razne ciljeve. Na fizičkom planu, odlučio sam da redovno vežbam (na početku, samo desetak minuta svakog jutra, po savetu mog legendarnog profesora fizičkog iz gimnazije). Kasnije sam sebi uveo redovno trčanje, a onda bih menjao ili broj vežbi, minuta, brzinu, vrstu vežbi, putanju ili okolinu. Na planu emocija sam bio u najvećem haosu, a verovatno sam i danas. Neke od ideja su bile da meditiram redovno, svakog dana kažem nekome koliko mi znači u životu, svesno osećam zahvalnost i zapišem to u dnevnik, zagrlim svog oca ili najboljeg prijatelja. Ono što je zahtevalo više hrabrosti, a donosilo je i veći rast, podrazumevalo je javno govorenje, komunikaciju sa nepoznatim osobama, neustrašivo ispoljavanje emocija... Na logičkom planu bih sebi zadao da čitam nešto desetak minuta, što inače ne bih, ili posetim sajt na internetu koji nikada nisam, odem na predstavu koja je potpuno drugačija od svega što mislim da volim. I svaki put bih se posle toga divno osećao, svestan da sam otkrio još neki deo sebe. Svaki put bih voleo sebe još malo više nego pre.
Međutim, uprkos svim tim lepim osećanjima, napuštanje komforne zone nije lako. Posebno, ako je to potrebno činiti do kraja života. Jer, kako se približavamo zamišljenoj granici zone, naš strah raste, a sa njim i puls, skače adrenalin, suše nam se usta, dlanovi se znoje, disanje se nekada potpuno zaustavlja, a sve to se dešava nesvesno. Naše telo nas priprema za stres koji ćemo doživeti. Kao da je onaj sabljasti tigar i dalje tu. Naravno, ovde ne mislim na skok sa litice bez padobrana, već na situacije kada se sa našim telom sve ovo dešava u svakodnevnom životu, gde ne postoje izvesne šanse za našu smrt. I upravo te signale koje telo šalje možemo iskoristiti. Sada, kada nešto poželim da učinim, a nekoliko sekundi kasnije se sa mojim telom sve ovo dogodi i um momentalno dođe do izgovora „Ma ne moram da vežbam danas, hajde drugi put", ili, "Jeste, lepa je ova devojka, ali, nije baš toliko, ma u stvari mi se i ne sviđa“, ja se zaustavim, osvestim se i u sebi se obradujem, jer, eto nove prilike da izađem iz komforne zone. Potom se setim da je hrabrost kada činimo pravu stvar iako osećamo strah i – to je to. Kada pređem tu granicu, telo šalje sve one divne hemikalije, hormone sreće i radosti u krvotok, i nagrađuje nas što smo još jednom postali „ne mi“.
I za kraj, da pređemo na praktičniji deo. Mislim da pobeđujemo u životu ukoliko kontinuirano izlazimo iz komforne zone fizički, emotivno i logički. Pozivam vas da pronađemo bar po jednu aktivnost koju bismo mogli da izvedemo u narednih sedam dana, na sva tri polja, a koja će nas sigurno izvesti iz komforne zone. Krenimo malim koracima.
A šta je ona uopšte? Komforna zona je naizgled sigurni mentalni prostor u kome nam se čini da nas ništa ne može povrediti. Ali, u tom prostoru nalaze se strah, depresija, odlaganje i čekanje srećnijeg života. Izvan njegove granice nalaze se neustrašivost, obilje, uspeh, ispunjenost, samopouzdanje, sloboda... To je nevidljiva granica koju često ne smemo da pređemo, jer se iz nekog razloga, plašimo. Najčešće je to osuda sredine. Evolutivna psihologija kaže da nam je taj strah urođen i da nam je mišljenje drugih jako važno, kako nas ne bi odbacili. U vreme pračoveka, izbacivanje iz plemena značilo je i gotovo sigurnu smrt. Dakle, strah od izlaska iz komforne zone je u stvari, strah od smrti. Ono što se promenilo, a što naši instinkti još uvek ne uspevaju da isprate, je da više ne živimo u takvom svetu i da su veoma male šanse da sutra nećemo imati šta da pojedemo i budemo pod nekim sigurnim krovom, kao i da nas sabljasti tigar neće sačekati u nekom mračnom delu šume. Najveći broj nas nikada ne postane svestan toga i živi život po unapred uhodanom obrascu, gde mu se pričinjava da ima kontrolu.
Život u zapadnoj civilizaciji uči nas da je sreća neko statično stanje, gde se dešavaju samo lepe stvari, nema problema, sve nam sa lakoćom polazi za rukom i dešava se baš ono što mi mislimo da će nam se svideti. Verujemo da takav život vode srećni ljudi i nadamo se da će, kada se okolnosti konačno i nama osmehnu, i naš život biti miran i srećan. Međutim, to se kosi sa svim prirodnim zakonima, jer, ako znamo da je sve energija i da se ona uvek kreće, znamo i da je jedina stvar koja je stalna, upravo promena. I zaista, ako u životu, na kratko i dođemo do tog stanja, taman se nekako sve umiri i pomislimo kako mirno možemo da uživamo u životu, neminovno se dogodi nešto što nas u potpunosti izbaci iz ravnoteže, a mi onda grozničavo pokušavamo da se vratimo u prethodno stanje.
Isto je doživeo i Buda, kome su u detinjstvu servirane samo naizgled divne stvari. Od njega su bili sakrivani stari, bolesni ljudi, tuga, plač, glad, patnja, smrt. Tek kada je uspeo da napusti dvor, shvatio je da je živeo u potpunoj iluziji, a potom je krenuo na svoj veličanstveni put buđenja. Dakle, možemo da živimo kao do sada ili da shvatimo da je ta servirana slika veoma loš koncept. Ostaje nam još „samo“ da se probudimo iz kolektivnog sna, kompletno promenimo shvatanje o životnoj sreći i shvatimo da je sve proces, da se sve menja u svakom trenutku, pa i mi sami.
Naravno, strah od promene je vrlo snažan i izuzetno čest. Američki psiholog Wyatt Woodsmole govori o tome, nazivajući ga paradoksom lične evolucije.
Evo jednog zanimljivog događaja iz njegove prakse. Na seansu mu je stigla prijateljica i zamolila da joj reši problem. Rekla mu je da bi volela da se bavi određenom aktivnošću. On je na to odgovorio „Odlično! Ako hoćeš da se baviš time, moraš prvo da počneš da radiš ovo.“ Međutim, njen odgovor je bio „Ali, ne želim to radim, jer to nisam ja!“
Naravno, ovo se desilo njoj, a niko od nas ne bi tako odgovorio, zar ne? Da je Albert Ajnštajn prisustvovao tom razgovoru, verovatno bi joj bez mnogo zadrške rekao da je ludost raditi stvari na isti način i očekivati drugačije rezultate. I upravo tu leži odgovor šta je potrebno da činimo, kako bismo postali najbolja verzija sebe. Da bismo dobijali drugačije rezultate, moramo raditi drugačije stvari. Da bismo se promenili, treba svesno da radimo ono što „nismo mi“. Pošto je sve već u nama, treba postati svestan da neki naši delovi moraju umreti, kako bi drugi delovi živeli. I nije dovoljno biti „ne mi“ samo jednom, već, ako želimo da evoluiramo, treba da budemo „ne mi“ kontinuirano, tokom čitavog života.
Ali, kako se menjati, u kom smeru? Sada bismo mogli sebi da postavimo sledeća pitanja:
Gde u svom životu osećam toliki komfor da to ne mogu da promenim?
Gde bih želeo da budem, ali ne uspevam da se motivišem kako bih tamo i stigao?
Gde sam blokiran i ne uspevam da nađem prolaz?
Zašto želim da se izmenim na bolje?
Sada pokušajmo da sebi damo potpuno iskrene odgovore i pred nama će se pojaviti jasne smernice kuda treba da idemo. Male, svesne izmene u ponašanju koje vode u tom smeru, garantuju nam da ćemo biti zadovoljniji sobom. Treba da obratimo pažnju na verovatno najčešći mogući ljudski izgovor: „Mogao bih to kada bih želeo“. On nas sprečava da dobijemo prednost nad verzijom nas od juče. Inače, nauka kaže da su upravo nova ponašanja za nas veoma važna, i da se u tim situacijama u mozgu stvaraju nove veze među neuronima, što čini da se osećamo mladim i zdravim.
Od kada sam počeo da pristupam životu na ovaj način, davao sam sebi razne ciljeve. Na fizičkom planu, odlučio sam da redovno vežbam (na početku, samo desetak minuta svakog jutra, po savetu mog legendarnog profesora fizičkog iz gimnazije). Kasnije sam sebi uveo redovno trčanje, a onda bih menjao ili broj vežbi, minuta, brzinu, vrstu vežbi, putanju ili okolinu. Na planu emocija sam bio u najvećem haosu, a verovatno sam i danas. Neke od ideja su bile da meditiram redovno, svakog dana kažem nekome koliko mi znači u životu, svesno osećam zahvalnost i zapišem to u dnevnik, zagrlim svog oca ili najboljeg prijatelja. Ono što je zahtevalo više hrabrosti, a donosilo je i veći rast, podrazumevalo je javno govorenje, komunikaciju sa nepoznatim osobama, neustrašivo ispoljavanje emocija... Na logičkom planu bih sebi zadao da čitam nešto desetak minuta, što inače ne bih, ili posetim sajt na internetu koji nikada nisam, odem na predstavu koja je potpuno drugačija od svega što mislim da volim. I svaki put bih se posle toga divno osećao, svestan da sam otkrio još neki deo sebe. Svaki put bih voleo sebe još malo više nego pre.
Međutim, uprkos svim tim lepim osećanjima, napuštanje komforne zone nije lako. Posebno, ako je to potrebno činiti do kraja života. Jer, kako se približavamo zamišljenoj granici zone, naš strah raste, a sa njim i puls, skače adrenalin, suše nam se usta, dlanovi se znoje, disanje se nekada potpuno zaustavlja, a sve to se dešava nesvesno. Naše telo nas priprema za stres koji ćemo doživeti. Kao da je onaj sabljasti tigar i dalje tu. Naravno, ovde ne mislim na skok sa litice bez padobrana, već na situacije kada se sa našim telom sve ovo dešava u svakodnevnom životu, gde ne postoje izvesne šanse za našu smrt. I upravo te signale koje telo šalje možemo iskoristiti. Sada, kada nešto poželim da učinim, a nekoliko sekundi kasnije se sa mojim telom sve ovo dogodi i um momentalno dođe do izgovora „Ma ne moram da vežbam danas, hajde drugi put", ili, "Jeste, lepa je ova devojka, ali, nije baš toliko, ma u stvari mi se i ne sviđa“, ja se zaustavim, osvestim se i u sebi se obradujem, jer, eto nove prilike da izađem iz komforne zone. Potom se setim da je hrabrost kada činimo pravu stvar iako osećamo strah i – to je to. Kada pređem tu granicu, telo šalje sve one divne hemikalije, hormone sreće i radosti u krvotok, i nagrađuje nas što smo još jednom postali „ne mi“.
I za kraj, da pređemo na praktičniji deo. Mislim da pobeđujemo u životu ukoliko kontinuirano izlazimo iz komforne zone fizički, emotivno i logički. Pozivam vas da pronađemo bar po jednu aktivnost koju bismo mogli da izvedemo u narednih sedam dana, na sva tri polja, a koja će nas sigurno izvesti iz komforne zone. Krenimo malim koracima.
TAJNI SMISAO MOLITVE
Kada je Tesla bio na vrhuncu slave, početkom dvadesetog veka, i kada su američke i svetske novine pisale da je on najveći svetski naučnik, Teslin prijatelj, američki pesnik Johnson (Džonson), zamolio ga je da sažeto izloži svoju životnu filozofiju. Tesla je prihvatio ponudu i napisao divan esej o tome kako je čitavog života, od najranijeg detinjstva, tragao za pitanjem povećanja ljudske energije. On navodi kako je bio duboko začuđen i oduševljen kada je posle mnogo godina i decenija traganja konačno našao odgovor, koji se sve vreme nalazio tu pored njega – u hrišćanstvu i to baš u molitvi Oče naš kao najboljem generatoru ljudske energije.
U dubini ljudske duše leži mehanizam koji su mnogi ljudi zaboravili koristiti. Njegova svrha je u povezivanju naše duše sa Božanskom, a njegovo bogatstvo je u svemu onome što iz tog spoja proizilazi. Kada u miru i blaženstvu, sa srcem punim ljubavi otvorimo svoju dušu ka Bogu i usmerimo misli i emocije ka nečemu što je više od nas samih, tada se dešava čudesna transformacija čoveka i sve postaje moguće. Molitva, jedinstveni kod koji je ugrađen u sve nas, taj savršeni oblik komunikacije, omogućava da se izdignemo na viši nivo postojanja, da ostvarimo svoje želje, iscelimo životne rane i donesemo svetlost u naš svet.
Od postanka čoveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih želja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifičnom, unutrašnjem obliku komunikacije sa nečim što je više od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god već nazivali ono nespoznajno i beskrajno od čega smo postali. Kao da je to obraćanje višim silama usađeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao što i sam naš život počiva na njima.
Postoji neizbrojivo mnogo različitih molitvi, u zavisnosti od religije, namene ili od samog karaktera i maštovitosti osobe koja se moli. Religija i tradicija kojoj pripadamo, pravoslavno hrišćanstvo, poseduje izvorno znanje o značaju i važnosti molitve, kao i o samoj formi izvođenja. Učeni ljudi su hiljadama godina otkrivali nevidljivu i tajnu strukturu koja se krije iza ovog svetog čina i na taj način doprinosili sve boljem shvatanju procesa koji je naizgled tako običan i jednostavan, a u stvari krije ogromnu moć koju čovečanstvo još uvek ne može da razume.
Dušan Ninić, pisac i istraživač o kome smo već pisali, napravio je analizu najpoznatije hrišćanske molitve „Oče naš“ predstavljajući je iz više uglova i otkrivajući podudarnosti koje postoje između nje i univerzalnih zakona. Predavanje koje je Dušan održao pod nazivom „Dva viđenja molitve Oče naš“ izazvalo je veliku pažnju u javnosti i kod domaćeg sveštenstva. Kroz prizmu dva različita ugla gledanja – pravoslavnu teologiju Vladike Nikolaja Velimirovića i teozofski pogled Rudolfa Steinera (Rudolfa Štajnera), Dušan Ninić prikazao je slojevitost koja se krije iza ove bazične hrišćanske molitve.
„Cilj nam je da skrenemo pažnju da pored hrišćanskog poimanja molitve Oče naš, postoje i druga tumačenja, koja na svoj način objašnjavaju njenu sadržinu, svodeći sedam molbi iz molitve na sedam elemenata prirode koje možemo naći svuda – od strukture čoveka do sedam tonova u muzici, sedam redova ’Periodnog sistema elemenata’ itd.“, pojašnjava Dušan i nastavlja: „Kada govorimo o molitvi uopšte, a pogotovo iz hrišćanskog ugla, setimo se kako je Hrist prikazao osnovno raspoloženje koje bi moralo vladati u svakoj molitvi. On kaže: ’Oče, neka me mine ova čaša, ali ne moja nego Tvoja volja neka bude’.
Ako molitelj želi da moli hrišćanski, u njegovoj duši mora živeti to osnovno opredeljenje bez obzira na to za šta on lično molio. To je osnovno molitveno raspoloženje na koje se kroz uzvišenu duhovnost oslanja i Vladika Nikolaj Velimirović.
Sa druge strane, teozofski gledano, sve stvarne molitve, ako se raščlane reč po reč, kriju mnogo više od jezički i gramatički lepo nanizanih reči.
Stari filozofi koristili su molitvene formule iz duhovne nauke. Nema ni jedne molitvene formule koja nije rođena iz velikog znanja. Da one nisu tako uređene, gde bi im bila snaga da deluju kroz hiljade godina i to podjednako i na naivnog čoveka i na mudraca“, završava gospodin Ninić.
Da bismo razumeli Steinerovo teozofsko tumačenje molitve Oče naš moramo prvo objasniti njegov pojam emanacije. Žrtvovanje sopstvenog života svom odrazu u ogledalu, svojoj slici, duhovna nauka oduvek je nazivala emanacijom. Prema Steineru prve tri molbe u molitvi Oče naš govore upravo o tome.
IME iz prve molbe je središnja tačka, Bog, iz koje je krenulo stvaranje. VOLJA BOŽIJA predstavlja proces emanacije jer ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti, odnosno u svojoj ogledalskoj slici koja se drugačije naziva KRALJEVSTVO BOŽIJE.
Dva viđenja molitve „Oče naš“
OČE NAŠ
Kad kažeš ove reči, priznaješ da je on tvoj Otac nebeski, ali u isto vreme i otac tvoga sluge i nadničara, tvog bolesnog suseda i samrtnika, jer ti je zapoveđeno od Sina Božijega, vrhovnog donosioca istine o Bogu i o ljudima da kažeš ’Oče naš’, a ne ’Oče moj’. (Vladika Nikolaj)
U molitvi „Oče naš“ nije izraženo ništa drugo nego ljudska duša – kada se ona na ispravan način uzdigne toliko da se može tako nazivati jer je njeno poreklo Božansko. Mi smo deo Božanstva. Molitvom čovek treba da se u časovima potrebe uzdigne do razvojnog smisla svoje sedmočlane prirode, a sedam molbi izražava duhovno-naučni uticaj na ljudsku prirodu. (Rudolf Steiner)
KOJI SI NA NEBESIMA
Znači da je tamo gde je Otac naš, i otadžbina naša. Neznabošci koji vide svoga roditelja jedino u ovom materijalnom svetu bilo kao čoveka bilo kao reku ili kao Sunce i Mesec, ne mogu ni verovati u neku drugu otadžbinu do u zemaljsku. Otadžbina je blago veliko, a Gospod je rekao: ’Gde je blago vaše, onde je i srce vaše’. (Vladika Nikolaj)
Time ukazuje na najdublju osnovu ljudske prirode, na najskrivenije biće čovekovo, koje po hrišćanskoj ezoterici pripada duhovnom carstvu. Tri prve molbe odnose se na tri viša člana ljudske prirode, na čovekovu božansku sadržinu: ’Sveto nek Ime je tvoje, da priđe Kraljevstvo tvoje i Tvoja Volja neka bude’. (Rudolf Steiner)
Nakon adresiranja molbi, odnosno navođenja kome i gde su upućene, sledi sedam molbi koje su grupisane u dve celine od po tri i četiri molbe. Prve tri molbe odgovaraju prirodnim elementima: VAZDUH, VATRA i VODA, a to bi bila i prva tri tona u muzičkoj skali – C, D i E. Prve tri molbe su:
NEK SE SVETI IME TVOJE
Neka se svi naši poslovi u ovom prolaznom životu osveštaju imenom Božijim. Neka naše društveno uređenje bude naslovljeno i pokriveno imenom Božijim. (Vladika Nikolaj)
U kraljevstvu se pojavljuje Božanstvo u beskrajnoj raznovrsnosti, a pojedina bića se razlikuju po tome što im se daje ime, koje nije samo puko imenovanje već i suštinsko određivanje u smislu tajne nauke. (Rudolf Steiner)
NEK BUDE CARSTVO TVOJE
Carstvo Božije ne može se razlučiti od carovanja Božijeg. Carstvo dolazi zajedno sa carem. Bila bi besmislica iščekivati carstvo, a odbaciti cara. U crkvenoj molitvi „Carju Nebesni Utješitelju“ vernici mole Cara Duha da dođe: „Dođi i useli se u nas“. Smisao obe molitve je jasan: Carstvo Božije doći će onda kada i Car Bog dođe. Moleći za Carstvo Božije mi u stvari prosimo najsavršeniju vlast, a moleći za dolazak Cara Boga mi prosimo dolazak najsavršenijeg Vladara nad sobom. (Vladika Nikolaj)
Ceo univerzum oživljava univerzalna volja, koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Taj proces zbivanja beskonačne raznovrsnosti, to beskrajno umnogostručenje Božanstva – naziva se svuda u tajnoj ili duhovnoj nauci kraljevstvom. Kraljevstvo prikazuje u beskonačnoj raznolikosti biće Božanstva. (Rudolf Steiner)
NEKA BUDE VOLJA TVOJA KAKO NA NEBESIMA TAKO I NA ZEMLJI
U nebeskom duhovnom svetu vlada savršena volja Božija. No, ta vladavina volje Božije nije silom nametnuta nego nju duhovi svetlosti dragovoljno usvajaju, pokoravajući svoju volju volji Božijoj kao jedinoj nepogrešnoj. (Vladika Nikolaj)
Život univerzuma potiče od Božanske emanacije. Ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Volja je, dakle, središte. (Rudolf Steiner)
Prateći ovaj redosled molbi, a uzimajući u obzir ono što smo s početka rekli o emanaciji, pažljivi čitalac može s pravom zapitati zašto u redosledu nabrajanja molbi ne stoji prvo IME, pa VOLJA, pa na kraju KRALJEVSTVO, jer ono proističe iz Imena koje stvara Volja Božija? Odgovor bi bio prost. U molitvi mi se molimo za nešto što je već stvoreno. Ne molimo da se Bog ispolji, već da ostane Božansko kraljevstvo koje je već stvoreno.
Nakon prve tri molbe koje odgovaraju elementima VAZDUH, VATRA i VODA, slede četiri molbe koje sve zajedno odgovaraju prirodnom elementu ZEMLJA ili sledećim muzičkim tonovima: F, G, A i H.
HLEB NAŠ NASUŠNI DAJ NAM DANAS
Jer kao što ne govorimo Oče moj, tako ne govorimo ni hleb moj. Otac je zajednički svim sinovima Božjim i darovi Očevi su zajednički. Ovo je prvi moralno-ekonomski princip za društveno uređenje; moralni jer priznajemo da je hleb od Boga, i ekonomski jer hleb što Bog daje pripada svima. (Vladika Nikolaj)
Odnosi se na fizičko telo koje možemo posmatrati kao deo materijalnog dela naše planete. Njegova je supstanca uzeta iz delova planete i u nju se vraća. Takođe nas upozorava i da živimo u sadašnjem trenutku, jer tražimo hranu za sada, za DANAS. (Rudolf Steiner)
I OPROSTI NAM DUGOVE NAŠE KAO ŠTO MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM
Bog odlučno traži od nas tu obavezu. On će nama oprostiti onako kako mi budemo opraštali. No ludo je bojati se ove obaveze i ovoga uslova. Jer mi beskrajno više dugujemo Bogu nego što nama može sav svet dugovati. (Vladika Nikolaj)
Ova molba se odnosi na eterično telo i na njega moramo takođe gledati kao na deo onoga što nas okružuje. Trebalo bi znati da su u astralnom telu svi nagoni, požuda i strasti. Eteričko telo krije u sebi stalnija i trajnija duševna svojstva. Sve ono što se polagano razvija, trajne sklonosti, trajna svojstva temperamenta, trajne navike, sve je to usidreno u eteričkom ili životnom telu. Oduvek su se svuda u tajnoj nauci označavale pogreške protiv zajednice koje potiču iz eteričkog tela kao dug. (Rudolf Steiner)
I NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE
Kušati znači ispitivati. Da nije greha, ne bi bilo ni kušanja. No mi se osećamo slabi i molimo Boga da nas ne stavlja na ispit, jer ćemo pasti i propasti. Zemaljska vlast i telesna želja čim se začnu u ljudima, ljudi izgube viziju sveopšteg Oca nebeskog i padaju u očajnu i ubitačnu sebičnost, počinju svetkovati ime svoje iznad Božjeg. I ne uvedi nas u iskušenje – u pozitivnom smislu rečeno znači spasi nas od iskušenja. To jest, spasi nas od nas samih. (Vladika Nikolaj)
Sve što se menja lako i brzo, usidreno je astralnom telu, u njemu su svi nagoni, požuda i strasti. Tu su i sva veselja i jadi, sve radosti i boli, sve ono što se talasa u ljudskoj duši. Gresi više individualne prirode koje počini čovek kao posebna ličnost, nastaju usled svojstava astralnog tela. Mogućnost greške astralnog tela naziva se napast (iskušenje). Usled iskušenja pojedinac prima na sebe neki lični greh. (Rudolf Steiner)
NO IZBAVI NAS OD ZLOGA
Molimo se Ocu nebeskome da nas izbavi od Satane, koji je nosilac svakoga zla. On zaslepljuje ljude i zaslepljenje vodi od iluzije ka iluziji, kako u ličnom životu tako i u društvenom. Tako od pamtiveka šapće ljudima Satana.
I ljudi su ga do hiljadu puta poslušali, po hiljadu puta prolili bratsku krv, pohulili na Oca svog nebeskog i po hiljadu puta razočarani padali u očajanje. (Vladika Nikolaj)
Preostaje još greška ljudskog „ja“, prave ličnosti. Samoljublje je ušlo u ljudsko telo i usled toga je čovek postao egoistično biće, „ja“ sledi sve nagone i sklonosti tela. Reč zlo se nikad u tajnoj nauci ne upotrebljava ni za šta drugo osim za neku pogrešku ljudskog „ja“, odnosno naše duše. (Rudolf Steiner)
Ono što se prvo može primetiti u analizi molitve Oče naš je da postoji podela na sedam delova. Zakon sedmice je Univerzalni zakon o kom govore mnoge ezoterijske škole, a možda ga je najdetaljnije predstavio čuveni mistik Gurđijev. Zakon sedmice se ogleda u svemu što postoji. Ako pokrenemo tok razmišljanja na tu temu, vrlo brzo ćemo shvatiti da postoji sedam tonova u muzičkoj skali, sedam redova „Periodnog sistema elemenata“ (postoji sedam osnovnih ljuski oko jezgra atoma po kojima mogu biti raspoređeni elektroni), sedam čakri, sedam zuba sa po svake strane (plus umnjak kao osmi), sedam nivoa postojanja, sedam dana u nedelji itd.
Da bi se razumelo skriveno znanje sadržano u skalama, važno je znati da se zapravo radi o jednom univerzalnom modelu koji važi za sve osnovne elemente koji sačinjavaju Univerzum.
Sve ovo postaje još interesantnije ako to prikriveno znanje primenimo na molbe iz molitve Oče naš.
Taj postupak će nas direktno odvesti do društvenih odnosa ili raznih vrsta umetnosti. Svaka molba iz ove molitve odgovara nekom delu čovečijeg tela (telesnoj čakri) koji je odgovoran za naše ponašanje ili neku našu karakteristiku.
Takođe, dejstvo zvučnih frekvencija se podudara sa smislom izgovorenog, pa stoga molitva Oče naš deluje na svim jezicima. Iako su prevodi različiti, vibracija ostaje ista.
Pored toga, sedam molbi u ovoj molitvi u skladu je sa tonovima u muzičkoj skali, i to čak i po frekvencijama koje proizvode izgovorene ili zamišljene rečenice, u svim jezicima podjednako.
Sve ovo nam govori da postoji mnogo dublje značenje, znanje i smisao iza, možda, olako shvaćenog procesa Molitve. Iako ne postoji čovek koji se bar jednom u svom životu nije pomolio, broj ljudi koji su u stanju u potpunosti razumeti tu radnju je izuzetno mali. Vreme je zato da se čoveku počnu otkrivati duboke tajne o stvarima koje je do sada uzimao zdravo za gotovo. Vreme je da se otvore oči. Vreme je za buđenje.
U dubini ljudske duše leži mehanizam koji su mnogi ljudi zaboravili koristiti. Njegova svrha je u povezivanju naše duše sa Božanskom, a njegovo bogatstvo je u svemu onome što iz tog spoja proizilazi. Kada u miru i blaženstvu, sa srcem punim ljubavi otvorimo svoju dušu ka Bogu i usmerimo misli i emocije ka nečemu što je više od nas samih, tada se dešava čudesna transformacija čoveka i sve postaje moguće. Molitva, jedinstveni kod koji je ugrađen u sve nas, taj savršeni oblik komunikacije, omogućava da se izdignemo na viši nivo postojanja, da ostvarimo svoje želje, iscelimo životne rane i donesemo svetlost u naš svet.Od postanka čoveka postoji i molitva. U trenucima krize ili nevolje, ili pak zbog ostvarenja svojih želja i namera, ljudi su oduvek pribegavali jednom specifičnom, unutrašnjem obliku komunikacije sa nečim što je više od njih samih, sa Bogom, Univerzumom ili kako god već nazivali ono nespoznajno i beskrajno od čega smo postali. Kao da je to obraćanje višim silama usađeno u nas i postoji u samom instinktu. Molitva, kojoj god religiji da pripada, u svojoj suštini je ista. Ona počiva na univerzalnim principima i zakonitostima koji vladaju u prirodi i kosmosu, kao što i sam naš život počiva na njima.
Postoji neizbrojivo mnogo različitih molitvi, u zavisnosti od religije, namene ili od samog karaktera i maštovitosti osobe koja se moli. Religija i tradicija kojoj pripadamo, pravoslavno hrišćanstvo, poseduje izvorno znanje o značaju i važnosti molitve, kao i o samoj formi izvođenja. Učeni ljudi su hiljadama godina otkrivali nevidljivu i tajnu strukturu koja se krije iza ovog svetog čina i na taj način doprinosili sve boljem shvatanju procesa koji je naizgled tako običan i jednostavan, a u stvari krije ogromnu moć koju čovečanstvo još uvek ne može da razume.
Dušan Ninić, pisac i istraživač o kome smo već pisali, napravio je analizu najpoznatije hrišćanske molitve „Oče naš“ predstavljajući je iz više uglova i otkrivajući podudarnosti koje postoje između nje i univerzalnih zakona. Predavanje koje je Dušan održao pod nazivom „Dva viđenja molitve Oče naš“ izazvalo je veliku pažnju u javnosti i kod domaćeg sveštenstva. Kroz prizmu dva različita ugla gledanja – pravoslavnu teologiju Vladike Nikolaja Velimirovića i teozofski pogled Rudolfa Steinera (Rudolfa Štajnera), Dušan Ninić prikazao je slojevitost koja se krije iza ove bazične hrišćanske molitve. „Cilj nam je da skrenemo pažnju da pored hrišćanskog poimanja molitve Oče naš, postoje i druga tumačenja, koja na svoj način objašnjavaju njenu sadržinu, svodeći sedam molbi iz molitve na sedam elemenata prirode koje možemo naći svuda – od strukture čoveka do sedam tonova u muzici, sedam redova ’Periodnog sistema elemenata’ itd.“, pojašnjava Dušan i nastavlja: „Kada govorimo o molitvi uopšte, a pogotovo iz hrišćanskog ugla, setimo se kako je Hrist prikazao osnovno raspoloženje koje bi moralo vladati u svakoj molitvi. On kaže: ’Oče, neka me mine ova čaša, ali ne moja nego Tvoja volja neka bude’.
Ako molitelj želi da moli hrišćanski, u njegovoj duši mora živeti to osnovno opredeljenje bez obzira na to za šta on lično molio. To je osnovno molitveno raspoloženje na koje se kroz uzvišenu duhovnost oslanja i Vladika Nikolaj Velimirović.
Sa druge strane, teozofski gledano, sve stvarne molitve, ako se raščlane reč po reč, kriju mnogo više od jezički i gramatički lepo nanizanih reči.
Stari filozofi koristili su molitvene formule iz duhovne nauke. Nema ni jedne molitvene formule koja nije rođena iz velikog znanja. Da one nisu tako uređene, gde bi im bila snaga da deluju kroz hiljade godina i to podjednako i na naivnog čoveka i na mudraca“, završava gospodin Ninić.
Da bismo razumeli Steinerovo teozofsko tumačenje molitve Oče naš moramo prvo objasniti njegov pojam emanacije. Žrtvovanje sopstvenog života svom odrazu u ogledalu, svojoj slici, duhovna nauka oduvek je nazivala emanacijom. Prema Steineru prve tri molbe u molitvi Oče naš govore upravo o tome. IME iz prve molbe je središnja tačka, Bog, iz koje je krenulo stvaranje. VOLJA BOŽIJA predstavlja proces emanacije jer ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti, odnosno u svojoj ogledalskoj slici koja se drugačije naziva KRALJEVSTVO BOŽIJE.
Dva viđenja molitve „Oče naš“
OČE NAŠ
Kad kažeš ove reči, priznaješ da je on tvoj Otac nebeski, ali u isto vreme i otac tvoga sluge i nadničara, tvog bolesnog suseda i samrtnika, jer ti je zapoveđeno od Sina Božijega, vrhovnog donosioca istine o Bogu i o ljudima da kažeš ’Oče naš’, a ne ’Oče moj’. (Vladika Nikolaj)
U molitvi „Oče naš“ nije izraženo ništa drugo nego ljudska duša – kada se ona na ispravan način uzdigne toliko da se može tako nazivati jer je njeno poreklo Božansko. Mi smo deo Božanstva. Molitvom čovek treba da se u časovima potrebe uzdigne do razvojnog smisla svoje sedmočlane prirode, a sedam molbi izražava duhovno-naučni uticaj na ljudsku prirodu. (Rudolf Steiner)
KOJI SI NA NEBESIMA
Znači da je tamo gde je Otac naš, i otadžbina naša. Neznabošci koji vide svoga roditelja jedino u ovom materijalnom svetu bilo kao čoveka bilo kao reku ili kao Sunce i Mesec, ne mogu ni verovati u neku drugu otadžbinu do u zemaljsku. Otadžbina je blago veliko, a Gospod je rekao: ’Gde je blago vaše, onde je i srce vaše’. (Vladika Nikolaj)
Time ukazuje na najdublju osnovu ljudske prirode, na najskrivenije biće čovekovo, koje po hrišćanskoj ezoterici pripada duhovnom carstvu. Tri prve molbe odnose se na tri viša člana ljudske prirode, na čovekovu božansku sadržinu: ’Sveto nek Ime je tvoje, da priđe Kraljevstvo tvoje i Tvoja Volja neka bude’. (Rudolf Steiner)
Nakon adresiranja molbi, odnosno navođenja kome i gde su upućene, sledi sedam molbi koje su grupisane u dve celine od po tri i četiri molbe. Prve tri molbe odgovaraju prirodnim elementima: VAZDUH, VATRA i VODA, a to bi bila i prva tri tona u muzičkoj skali – C, D i E. Prve tri molbe su:
NEK SE SVETI IME TVOJE
Neka se svi naši poslovi u ovom prolaznom životu osveštaju imenom Božijim. Neka naše društveno uređenje bude naslovljeno i pokriveno imenom Božijim. (Vladika Nikolaj)
U kraljevstvu se pojavljuje Božanstvo u beskrajnoj raznovrsnosti, a pojedina bića se razlikuju po tome što im se daje ime, koje nije samo puko imenovanje već i suštinsko određivanje u smislu tajne nauke. (Rudolf Steiner)
NEK BUDE CARSTVO TVOJE
Carstvo Božije ne može se razlučiti od carovanja Božijeg. Carstvo dolazi zajedno sa carem. Bila bi besmislica iščekivati carstvo, a odbaciti cara. U crkvenoj molitvi „Carju Nebesni Utješitelju“ vernici mole Cara Duha da dođe: „Dođi i useli se u nas“. Smisao obe molitve je jasan: Carstvo Božije doći će onda kada i Car Bog dođe. Moleći za Carstvo Božije mi u stvari prosimo najsavršeniju vlast, a moleći za dolazak Cara Boga mi prosimo dolazak najsavršenijeg Vladara nad sobom. (Vladika Nikolaj)
Ceo univerzum oživljava univerzalna volja, koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Taj proces zbivanja beskonačne raznovrsnosti, to beskrajno umnogostručenje Božanstva – naziva se svuda u tajnoj ili duhovnoj nauci kraljevstvom. Kraljevstvo prikazuje u beskonačnoj raznolikosti biće Božanstva. (Rudolf Steiner)
NEKA BUDE VOLJA TVOJA KAKO NA NEBESIMA TAKO I NA ZEMLJI
U nebeskom duhovnom svetu vlada savršena volja Božija. No, ta vladavina volje Božije nije silom nametnuta nego nju duhovi svetlosti dragovoljno usvajaju, pokoravajući svoju volju volji Božijoj kao jedinoj nepogrešnoj. (Vladika Nikolaj)
Život univerzuma potiče od Božanske emanacije. Ceo univerzum oživljava univerzalna volja koja se izražava u beskonačnoj raznolikosti. Volja je, dakle, središte. (Rudolf Steiner)
Prateći ovaj redosled molbi, a uzimajući u obzir ono što smo s početka rekli o emanaciji, pažljivi čitalac može s pravom zapitati zašto u redosledu nabrajanja molbi ne stoji prvo IME, pa VOLJA, pa na kraju KRALJEVSTVO, jer ono proističe iz Imena koje stvara Volja Božija? Odgovor bi bio prost. U molitvi mi se molimo za nešto što je već stvoreno. Ne molimo da se Bog ispolji, već da ostane Božansko kraljevstvo koje je već stvoreno.
Nakon prve tri molbe koje odgovaraju elementima VAZDUH, VATRA i VODA, slede četiri molbe koje sve zajedno odgovaraju prirodnom elementu ZEMLJA ili sledećim muzičkim tonovima: F, G, A i H.
HLEB NAŠ NASUŠNI DAJ NAM DANAS
Jer kao što ne govorimo Oče moj, tako ne govorimo ni hleb moj. Otac je zajednički svim sinovima Božjim i darovi Očevi su zajednički. Ovo je prvi moralno-ekonomski princip za društveno uređenje; moralni jer priznajemo da je hleb od Boga, i ekonomski jer hleb što Bog daje pripada svima. (Vladika Nikolaj)
Odnosi se na fizičko telo koje možemo posmatrati kao deo materijalnog dela naše planete. Njegova je supstanca uzeta iz delova planete i u nju se vraća. Takođe nas upozorava i da živimo u sadašnjem trenutku, jer tražimo hranu za sada, za DANAS. (Rudolf Steiner)
I OPROSTI NAM DUGOVE NAŠE KAO ŠTO MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM
Bog odlučno traži od nas tu obavezu. On će nama oprostiti onako kako mi budemo opraštali. No ludo je bojati se ove obaveze i ovoga uslova. Jer mi beskrajno više dugujemo Bogu nego što nama može sav svet dugovati. (Vladika Nikolaj)
Ova molba se odnosi na eterično telo i na njega moramo takođe gledati kao na deo onoga što nas okružuje. Trebalo bi znati da su u astralnom telu svi nagoni, požuda i strasti. Eteričko telo krije u sebi stalnija i trajnija duševna svojstva. Sve ono što se polagano razvija, trajne sklonosti, trajna svojstva temperamenta, trajne navike, sve je to usidreno u eteričkom ili životnom telu. Oduvek su se svuda u tajnoj nauci označavale pogreške protiv zajednice koje potiču iz eteričkog tela kao dug. (Rudolf Steiner)
I NE UVEDI NAS U ISKUŠENJE
Kušati znači ispitivati. Da nije greha, ne bi bilo ni kušanja. No mi se osećamo slabi i molimo Boga da nas ne stavlja na ispit, jer ćemo pasti i propasti. Zemaljska vlast i telesna želja čim se začnu u ljudima, ljudi izgube viziju sveopšteg Oca nebeskog i padaju u očajnu i ubitačnu sebičnost, počinju svetkovati ime svoje iznad Božjeg. I ne uvedi nas u iskušenje – u pozitivnom smislu rečeno znači spasi nas od iskušenja. To jest, spasi nas od nas samih. (Vladika Nikolaj)
Sve što se menja lako i brzo, usidreno je astralnom telu, u njemu su svi nagoni, požuda i strasti. Tu su i sva veselja i jadi, sve radosti i boli, sve ono što se talasa u ljudskoj duši. Gresi više individualne prirode koje počini čovek kao posebna ličnost, nastaju usled svojstava astralnog tela. Mogućnost greške astralnog tela naziva se napast (iskušenje). Usled iskušenja pojedinac prima na sebe neki lični greh. (Rudolf Steiner)
NO IZBAVI NAS OD ZLOGA
Molimo se Ocu nebeskome da nas izbavi od Satane, koji je nosilac svakoga zla. On zaslepljuje ljude i zaslepljenje vodi od iluzije ka iluziji, kako u ličnom životu tako i u društvenom. Tako od pamtiveka šapće ljudima Satana.
I ljudi su ga do hiljadu puta poslušali, po hiljadu puta prolili bratsku krv, pohulili na Oca svog nebeskog i po hiljadu puta razočarani padali u očajanje. (Vladika Nikolaj)
Preostaje još greška ljudskog „ja“, prave ličnosti. Samoljublje je ušlo u ljudsko telo i usled toga je čovek postao egoistično biće, „ja“ sledi sve nagone i sklonosti tela. Reč zlo se nikad u tajnoj nauci ne upotrebljava ni za šta drugo osim za neku pogrešku ljudskog „ja“, odnosno naše duše. (Rudolf Steiner)
Ono što se prvo može primetiti u analizi molitve Oče naš je da postoji podela na sedam delova. Zakon sedmice je Univerzalni zakon o kom govore mnoge ezoterijske škole, a možda ga je najdetaljnije predstavio čuveni mistik Gurđijev. Zakon sedmice se ogleda u svemu što postoji. Ako pokrenemo tok razmišljanja na tu temu, vrlo brzo ćemo shvatiti da postoji sedam tonova u muzičkoj skali, sedam redova „Periodnog sistema elemenata“ (postoji sedam osnovnih ljuski oko jezgra atoma po kojima mogu biti raspoređeni elektroni), sedam čakri, sedam zuba sa po svake strane (plus umnjak kao osmi), sedam nivoa postojanja, sedam dana u nedelji itd.
Da bi se razumelo skriveno znanje sadržano u skalama, važno je znati da se zapravo radi o jednom univerzalnom modelu koji važi za sve osnovne elemente koji sačinjavaju Univerzum.
Sve ovo postaje još interesantnije ako to prikriveno znanje primenimo na molbe iz molitve Oče naš. Taj postupak će nas direktno odvesti do društvenih odnosa ili raznih vrsta umetnosti. Svaka molba iz ove molitve odgovara nekom delu čovečijeg tela (telesnoj čakri) koji je odgovoran za naše ponašanje ili neku našu karakteristiku.
Takođe, dejstvo zvučnih frekvencija se podudara sa smislom izgovorenog, pa stoga molitva Oče naš deluje na svim jezicima. Iako su prevodi različiti, vibracija ostaje ista.
Pored toga, sedam molbi u ovoj molitvi u skladu je sa tonovima u muzičkoj skali, i to čak i po frekvencijama koje proizvode izgovorene ili zamišljene rečenice, u svim jezicima podjednako.
Sve ovo nam govori da postoji mnogo dublje značenje, znanje i smisao iza, možda, olako shvaćenog procesa Molitve. Iako ne postoji čovek koji se bar jednom u svom životu nije pomolio, broj ljudi koji su u stanju u potpunosti razumeti tu radnju je izuzetno mali. Vreme je zato da se čoveku počnu otkrivati duboke tajne o stvarima koje je do sada uzimao zdravo za gotovo. Vreme je da se otvore oči. Vreme je za buđenje.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)