Delotvorna Molitva

Delotvorna Molitva

Uvod

Zivimo u vreme mnogih kriza, a Crkva ipak nije u krizi, jer stoji u molitvi pred

Bogom. Petru, Jakovu i Jovanu Isus je rekao: "Tako, niste mogli jedan sat da

probdite sa mnom?" Mi kazemo: "Da te je sram, Petre! Da te je sram, Jovane!

Kakva strahota! Niste mogli ni jedan sat da probdite sa Gospodom!" Ali,

pazimo sta govorimo! Kad god s optuzbom uperimo prst na nekoga, tri prsta su

uperena na nas. Molitva je najvaznija aktivnost u koju hriscanin moze da se

ukljuci. Ona mora biti na celu vaseg spiska prioritetnih stvari, jer je svetu koji

nas okruzuje ocajanicki potrebna molitva. U poslednje vreme Bog zeli da cini

velike stvari. Samo molitva moze da izmeni okolnosti. Samo ona moze da

obuzdava struju zla i pokvarenosti. Niz poglavlja u kojima cemo proucavati

molitvu skrenuce vam paznju na neke delove Pisma, ukazati na neka pravila i

podstaci u vama neke misli. Sve to, ukoliko primenite molitvu u svom zivotu,

dovesce vas mnogo blize Bogu. Blizak odnos s Bogom omogucice vam jos

delotvornije i snaznije moljenje. Zapocecete borbu protiv zlih sila u ovo

ocajnicko vreme, poslednje vreme, i u toj borbi cete dozivljavati mnoge pobede.

Nasa borba nije protiv tela i krvi, vec protiv duhovnih sila i poglavarstava, tako

da ni oruzje koje koristimo ne moze biti telesno. Molitva je najjace oruzje koje

posedujemo u nasem duhovnom arsenalu i sa njom mozemo srusiti sve

snage neprijatelja. Drzi li sotona snazno pod kontrolom rukovodstvo tvog

grada? Drzi li vezane tvoga muza, tvoju zenu ili decu? Ova knjiga govori o tome

kako da slomis sva ta sotonina dela.

Sta je molitva?

Molitva se moze ispoljiti u tri osnovna oblika: kao obozavanje (hvaljenje), kao

molba i kao zastupanje, a svaki od tih oblika ima svoje podvrste.

Obozavanje (hvaljenje)

Obozavanje Boga, prvi osnovni oblik molitve, temelji se na spoznaji Bozje

prisutnosti. Dok saznajem Bozju velicinu, sasvim prirodno odgovaram s

dubokim unutrasnjim postovanjem. Nedavno sam posmatrao neku sitnu

musicu za vreme njenoga leta. Kako je mala, a kako zanimljivo i do detalja

skladno oblikovana. Bila je u stanju da pobedjuje zakon zemljine teze, da se

uzdize i ubrzava svoje kretanje u visinama. Pomislih: "Koje li mudrosti Bozje!"

Obozavanje Boga i njegovog stvaralackog uma je jedan oblik molitve – svest o

tome ko je On i postovanje prema NJemu za sve sto je stvorio. Ne mogu da

obuzdam svoje divljenje i postovanje kada prepoznajem Bozju mudrost, silu i

dobrotu. Sasvim spontano iz mene izviru zahvaljivanje i slavljenje dok postajem

svestan dobrote Bozje prema meni, koju znam da ne zasluzujem. Hriscani bi

neprestano trebalo da se nalaze u toj vrsti molitve i zajednistva s Bogom.

Trebalo bi da smo svesniji NJega dok nam govori kroz prirodu. Vidimo

NJegovu silu u oluji i munjama. Mirisemo NJegovu neznost u ruzi. Vidimo

NJegov dizajn u cveticu dan-i-noc... Nekad svoje divljenje izrazavamo recima;

nekad ne. Jednostavno, rec je o nekom osecanju koje ispuni nasa srca,

osecanju koje nastaje kada posmatramo mnogovrsna Bozja

samoispoljavanja. Samo kazemo: "O, kako je Bog dobar!" Dok prepoznajemo

NJegovu ljubav i milost, mi ga obozavamo i ostvarujemo odnos s njim.

Molba

Drugi oblik molitve je molba. Kazujem Bogu svoje potrebe i molim ga da mi

pomogne. Iz dana u dan vapim Bogu da mi podari mudrost, da me vodi, da mi

da snagu i pobrine se za moje potrebe. Neki ljudi smatraju da nije u redu da

iznose pred Boga svoje licne potrebe, jer je to izraz sebicnosti. Kazu da je

pogresno bilo sta moliti za sebe i da bi hriscani trebalo da misle samo na

druge. To zvuci veoma lepo, ali ne predstavlja nuzno i dobru teologiju. Svakako

da treba da se molim za druge ljude i njihove potrebe, ali je prirodno da se

interesujem i za svoje vlastite potrebe. Mozete to nazvati kako hocete, ali licno ja

imam sasvim odredjene potrebe, i od male sam koristi drugima sve dok se

moje licne potrebe pravilno ne zadovolje. Biblija kaze: "Tezak koji se trudi treba

prvi da okusi od plodova" (2. Tim. 2:6). Drugim recima, ne mozete drugome dati

ono sto ni sami nemate. Ne mozete na nekog preneti ospice ako ih sami

nemate. Stoga najpre ja moram primiti Bozju milost, ljubav, snagu i moc.

Primajuci od Boga ja imam sta da dam drugima. Jedan Isusov ucenik je rekao:

"Gospode, nauci nas da se molimo Bogu, kao sto je i Jovan poucio svoje

ucenike." Tada je Isus postavio model molitve ili uzornu molitvu: "Oce, neka se

sveti ime tvoje; neka dodje carstvo tvoje" (Luka 11:1,2). Prvi deo molitve upucen

je Bogu – to je velicanje Boga za ono sto je on: "Neka se sveti ime tvoje". Zatim

sledi molitva za carstvo Bozje: "neka dodje carstvo tvoje." Trebamo najpre traziti

carstvo Bozje i njegovu pravednost. Deo molitve koji sledi glasi: "hleb nas

nasusni daj nam svaki dan... i ne uvedi nas u iskusenje" (Luka 11:3,4). A rec je

o licnim molbama. Imam mnogo potreba i Bog zeli da mu o njima govorim.

Nicega loseg nema u tome ako od Boga zatrazimo da se pobrine za nase

stanarske takse ili za bilo koju drugu potrebu.

Zastupnicka molitva

Treci oblik molitve, zastupanje, je vrsta molitve koja bi se mogla nazvati posao.

Postovanje Boga nije rad. Ono je dozivljavanje slave! Ono je spontano, divno

zajednistvo s Bogom. Nije ni izlaganje svojih potreba Bogu, ni "posao", jer sam

za zadovoljavanje svojih potreba zainteresovan toliko da se u takvu molitvu lako

ukljucujem. Ali, ukljucivanjem u zastupnicku molitvu ja pocinjem raditi. Pavle je

pri kraju svoga pisma crkvi u Kolosi pomenuo Epafrasa, jednog svog

saradnika: "Pozdravlja vas vas zemljak, Epafras, sluzitelj Hrista Isusa koji se

jednako bori za vas u molitvama" (Kol. 4:12). Molitva se ovde oznacava kao

borba ili kao rad (Karadzicev prevod). Zastupnickom molitvom ja dodirujem

stvari koje su izvan mog malog sveta. U takvoj molitvi ne molim se za svoje,

nego za potrebe ljudi oko mene. Molim za svoju porodicu, prijatelje i susede

koji jos ne poznaju Isusa Hrista. Molim za one koji su u telu Hristovom. Iznosim

pred Boga sve raznovrsne potrebe drugih ljudi koje sam zapazio, ili sam s

njima upoznat.

Borba

Oko nas je u toku neprestani sukob. Rec je o duhovnom sukobu. Postoji

duhovni svet koji ne mozemo uociti nasim telesnim ocima. On se deli na dve

suprotstavljene kategorije: sile dobra i sile zla. Ove sile su u neprestanom

medjusobnom sukobu. Zastupnickom molitvom, ja stupam na podrucje

duhovne borbe i zapocinjem svoju bitku u tom ratu. Apostol Pavle je rekao da

ne ratujemo protiv tela i krvi, nego protiv poglavarstva, vlasti, vladara i zlih

duhova na nebesima. Prema tome, treba da se "naoruzamo" i odgovarajucom

Bozjom opremom. Pavle zatim u tom poglavlju, Efescima 6, daje spisak

celokupne Bozje opreme koju hriscanin u tom duhovnom sukobu moze i mora

koristiti. Naime, apostol dalje kaze da oruzje nase borbe nije telesno, jer se i

ne borimo u fizickoj borbi u materijalnom svetu. Kad bismo vodili tu vrstu bitke,

koristili bismo svetovno oruzje. Posto smo u duhovnoj borbi, oruzje i oprema

nase borbe su duhovno oruzje i duhovna oprema. Ta Bozja oprema ima

bozansku moc za rusenje neprijateljskih utvrdjenja (2.Kor. 10:4). Sta cete raditi

kada se obucete u sve to duhovno oruzje? Da li cete samo stajati? Necete!

Ukljucicete se u bitku! Kako? "Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u

Duhu svakom prilikom" (Ef. 6:18). Opremili ste se – krenite u boj.

Podrucje borbe

Podrucje duhovne borbe je na ovoj nasoj zemlji. Cilj borbe je kontrola zemlje i

pojedinacnih ljudskih zivota na njoj. Zemlja s pravom pripada Isusu Hristu, koji

ju je i stvorio i zatim je dao coveku. Covek ju je, medjutim, prepustio sotoni.

Isus je dosao na zemlju i otkupio je za sebe. Otkupio je i nas i svet svojom

krvlju prolivenom na krstu. Sotona je kratko vreme – dok je Isus visio na krstu –

mislio da je pobednik, ali trecega dana Isus je ustao iz groba, pobedivsi smrt,

pakao, grob i sotonu. Pisma kazu da je Isus dosao da razori djavolska dela, sto

je i ucinio na krstu (Jevr. 2:14). Pobedio je sotonske vojske, unistio vlasti i sile

koje su bile protiv nas, pribio ih na svoj krst, dotukao ih tamo i zatim ih pokazao

kao pobedjene, objavivsi svima svoju pobedu. Danas svet s punim pravom

pripada Isusu Hristu. Ipak, sotona nastoji silom vise nije bilo njegovo pravo,

nastojeci da skine Davida sa prestola. Isto tako sotona tezi da odrzi ono sto

vise nije po njegovom pravu. Isus Hrist takodje ima taktiku kojom osvaja svet.

On, svakako, ne primenjuje nasilje i silu. Isus nastoji ljubavlju da privuce ljude

sebi i u svoje carstvo. Na zemlji se, prema tome, nastavlja borba za kontrolu

pojedinacnih ljudskih zivota. Kako bi ljude zadrzao u svom taboru, sotona

koristi svu svoju moc i sve vrste pritiska. Isus, pak, svojom ljubavlju blago i

nezno podstice ljude da mu se predaju i podrede mu svoje zivote. Zastupnicka

molitva ce vas uvesti direktno u sam vrh borbe. Ona postaje posao jer se

postavljate protiv sila mracnoga sveta i pakla. Tom molitvom jurisate na

neprijateljske tvrdjave. Razoblicujete inace nevidljivu moc koju sotona ima nad

zivotima ljudi oko nas. Molitvom rusite bedeme i razarate neprijateljska uporista

oko zivota ljudi za koje se molite. Oslobadjate ih sile koja ih drzi u

zarobljenistvu. Takva vrsta molitve – ratovanje molitvom u Duhu – uistinu

postaje pravi i naporan rad. Pocinjete shvatati sta je Pavle mislio kada je rekao

da se Epafras "mnogo trudi" u molitvama (Kol. 4:13). Slavno je otkrice da je

molitva odlucujuci cinilac u toj duhovnoj borbi. Sotona je izuzetno tvrdoglav i

uporan ratnik, koji svoju zrtvu napusta samo kada je na to primoran. Stoga vasa

molitva mora biti vrlo odredjena. Uopstene i prazne molitve kao sto su "Boze,

spasi svet" neprijatelj nece ni osetiti. Ali, kad pred Boga donesete zivot nekog

pojedinca i kada ga trazite za Isusa Hrista, vi cete uci u zestok duhovni boj.

"Gospode, Djordje je vezan sotonskom silom. NJegov zivot je rusevina. On ne

zna sta treba da radi. Ustajem protiv tog dela sotone u ime Isusa Hrista i u ime

pobede Isusa Hrista na krstu. Oce, oslobodi ga sotonske sile koja ga danas

drzi zarobljenog. Oslobodi ga da bi mogao da upozna ljubav Isusa Hrista.

Gospode, neka tvoj Duh govori njegovom srcu i neka prekine sotonska dela

koja su ga zarobila." Na ovaj nacin mi, dakle, oslobadjamo ljude sotonskih

zamki koje ih drze zarobljene. Dalje, vazno je shvatiti da je sotona vrlo uporan.

Morate nastaviti da molite cak i kada vec vidite neku pobedu, da biste odrzali

vec osvojeno. Onog trenutka kad budete osvojili neko "podrucje" sotona ce se

okrenuti i napasti vas ne bi li povratio ono sto je izgubio. Morate ocuvati

podrucje koje ste trazili u ime Isusa Hrista. Treba da budemo istrajni u molitvi.

Podrucje koje je kroz molitvu zadobijeno od neprijatelja mora se i drzati

molitvom. Mnogo puta cinimo veliku gresku kada pocnemo zapazati neke znake

pobede u zivotu osobe za koju se molimo. Mozda je prihvatila Hrista ili je

pocela citati Bibliju, pa mi prestajemo moliti za nju. Ali cesto seme jos nije

pustilo koren i neprijatelj dolazi da ga uzme. Treba da nastavimo moliti cak i

kada vec vidimo neke znake pobede. Divna i slavna je cinjenica da je sotona

vec izgubio rat. Mi se spremamo za borbu ciji je ishod vec poznat. Isus je vec

pobedio sotonu koji se mora povuci kada na njega podjemo u sili i autoritetu

Isusa Hrista. Zahtevajte pobedu u Isusu Hristu i ljudski zivoti ce se – jedan po

jedan – oslobadjati sotonske vlasti. Slavnim oruzjem molitve rusite tvrdjave

neprijatelja ljudi. Dodajmo da je Bog omogucio molitvu i svojoj najslabijoj deci.

Moze da se moli svaki hriscanin, bez obzira na svoje duhovno stanje. Da biste

se ukljucili u duhovni rat ne morate biti duhovni div. Ne treba da se plasite

neprijatelja – on je vec porazen. Sotona dobro zna da molitva obznanjuje njegov

poraz. On ce se vise truditi da se vi ne molite, nego za bilo sta drugo u vasem

zivotu. Preduzece sve da vam moljenje "izmakne". Navodice vas ponekad na

neke druge aktivnosti, jer zna koliko su one nedelotvorne ako nisu

potpomognute molitvom. Iznenadicete se koliko ce vas raznih stvari

uzmeniravati kada budete kleknuli da se molite. Zazvonice telefon. Doci ce vam

neko na vrata. Odjednom cete se setiti da nesto treba da uradite. Stoga, kada

se molim, uzmem olovku i papir, i zapisujem sve cega god se setim. Inace

sam u iskusenju da prekinem molitvu, ustanem i pocnem odmah resavati sve

cega sam se setio. Sotona ce uciniti sve da se vi ne biste molili. Zastupnicka

molitva je stvaran posao. Ona je stvarni sukob u ratu protiv sotone. Ona je

odlucujuci cinilac, i zbog toga se sotona toliko bori protiv vase molitve.

Zamislite da vas neko napadne u nekoj mracnoj ulici. Pocinje rvacka borba.

Ako napadac dograbi noz, cela ce se borba usredsrediti na to da se noz dobije

pod kontrolu. Prirodno je sto zaboravite da napadaca udarite u nos. Hvatacete

njegov zglob pokusavajuci da mu izbijete noz iz ruke, jer je noz postao

odlucujuci cinilac u borbi. Sotona zna da vam molitva omogucuje pobedu i

obznanjuje njegov poraz. On zna da je to odlucujuci cinilac duhovne borbe. Sve

ce uciniti da bi vas obeshrabrio da postanete malodusni i da se ne molite.

Upornost

Ne odustajte ako odgovor na vasu molitvu ne dodje odmah! Pavle kaze da se

Eprafras "mnogo trudi" u molitvi za Kolosane (Kol. 4:13). Mislim da Epafras nije

rekao: "O Boze, blagoslovi crkvu u Kolosi! U Isusovo ime, amin." Ne, on je

cekao pred Bogom, revnosno zastupajuci dobrobit i blagoslov toj crkvi; cinio je

to neumorno, iz dana u dan. Mi cesto odustajemo bas kada bi trebalo da

izdrzimo jos samo malo. Kad god sotona pocinje da gubi kontrolu nad nekim

covekom ili u nekoj situaciji, on preduzima svoj poslednji, ocajnicki napad. A mi

cesto bas u tim momentima postajemo umorni i odustajemo, napustajuci

borbu neposredno pre nego sto bismo pobedili. Neki gospodin Darbi bio je

vlasnik razgranatog osiguravajuceg zavoda na Istocnoj obali Sjedinjenih Drzava

kada ga je zadesila tzv. "zlatna groznica". Ostavio je na neko vreme svoj posao i

otisao u Kolorado. Izvrsio je neka istrazivanja i pronasao veoma bogatu zlatnu

zilu u brdima. Vratio se na Istocnu obalu i ubedio prijatelje da investiraju svoj

novac u kopanje zlata. Osnovali su svoju korporaciju, kupili potrebnu opremu i

poceli da kopaju tu bogatu zilu zlata. U trenutku kada su otprilike otplatili sve

svoje dugove, izgubila se zila zlata. Zlata je bilo sve manje i bilo je sve slabijeg

kvaliteta. Investitori su kopali i dalje, ali su se vremenom ponovo zaduzili.

Gospodin Darbi je jednog dana napokon odustao. Zatvorio je rudnik i obustavio

kopanje. Rudnik i opremu prodao je uskoro nekom trgovcu svega i svacega i

otisao u Denver. Dobio je svega nekoliko stotina dolara. Gospodin Darbi je

pozurio kuci. Sitni trgovac pozove nekog geologa da istrazi rudnik i podrucje oko

njega. Geolog se vratio s izvestajem: "Ako pocnete kopati jedan metar dalje od

mesta do kojeg je kopajuci stigao gospodin Darbi, naici cete na nastavak te

iste bogate zile zlata." Trgovac je postao najbogatiji vlasnik rudnika u drzavi

Kolorado. Samo jedan metar! Pitam se koliko puta mi odustajemo samo jedan

metar pre izvojevane pobede!

Pozivajte se na Bozja obecanja

Isus Hrist nam je dao mnoga velika obecanja u vezi s molitvom. "Zaista,

kazem vam, sto god svezete na zemlji bice svezano na nebu, i sto god razresite

na zemlji, bice razreseno na nebu... ako se dvojica od vas na zemlji sloze u

svakoj stvari koju zamole, dace im Otac moj koji je na nebesima" (Matej 18:18 i

19). Broj molilaca: dvojica od vas. Mesto moljenja: na zemlji. Predmet molitve: u

svakoj stvari. "Dace im Otac moj koji je na nebesima." To je sveobuhvatno i

slavno obecanje! Isus je takodje obecao: "Imajte veru u Boga. Zaista, kazem

vam, ko kaze ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne posumnja u svome srcu,

nego veruje da ce biti ono sto govori, bice mu" (Marko 11:22-24). Kakvo veliko

obecanje! Isus je rekao i sledece: "Sto god zaistete u moje ime, to cu uciniti, da

se proslavi Otac u Sinu. Ako me sto zamolite u moje ime, ja cu uciniti" (Jovan

14:13-14). Sto god! Jos jedno obecanje: "Ako ostanete u meni i moje reci

ostanu u vama, istite sto god hocete, i bice vam" (Jovan 15:7). Takodje, "Zaista,

zaista, kazem vam, ako u moje ime zatrazite sto od Oca, dace vam. Do sada

niste nista trazili u moje ime; trazite i dobicete, da vasa radost bude potpuna"

(Jovan 16:23-24). Gospod vas ovom prilikom podstice da ga za stogod molite i

pri tom daje obecanje da ce molitvu uslisiti. Sve ovo su veoma siroka obecanja

u vezi s molitvom. Kome su ona upucena? Isus ovde nije govorio velikim

masama. U svakom od pomenutih slucajeva Isus je govorio svojim ucenicima.

Ko se moze oznaciti kao ucenik Isusa Hrista? Isus je rekao: "Ako ko hoce da

podje za mnom, neka se odrece sebe samoga, uzme krst svoj i ide za mnom"

(Matej 16:24). Isusovu molitvu obecanja moze uzeti za sebe licnost koja je

porekla sebe, uzela svoj krst i sledi Isusa Hrista. Sto god takva licnost zamoli,

zazeli ili prizeljkuje dobice. Sama cinjenica da je ta licnost – Isusov ucenik –

porekla sebe svakako govori da ona nece traziti stvari za zadovoljavanje njene

telesnosti. Cinjenica da je uzela da nosi svoj krst kazuje da nece traziti svoju

slavu. Ona ce sebe smatrati mrtvom sa Hristom. Hristov ucenik se identifikuje

samo u stvarima koje Bog zeli: on potpuno predaje sebe, svoje ambicije i ceo

svoj zivot Isusu Hristu. Pravi stav u molitvi uvek je: "ali neka ne bude moja volja

nego tvoja." Pravo na Bozja snazna obecanja u vezi s vasim molitvama dobijate

samo ako se odreknete sebe, ako uzmete sovj krst i ako idete za Isusom

Hristom.

Kada je odgovor ne

Gospod nam ne mora dati ono sto molimo ako za nas i nase zivote ima neku

uzviseniju nameru ili neki visi zadatak. Mojsije je molio da mu Bog dozvoli

ulazak u Obecanu zemlju. Bog je odgovorio: "Sto mi ne vjerovaste i ne

proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato necete odvesti zbora toga u

zemlju koju sam im dao." Mojsije, iako veliki duhovni vodja koji je s Bogom

razgovarao licem u lice, nije mogao da udje u Obecanu zemlju (4.Moj. 20:7-12).

Od tada kroz sve protekle vekove roditelji su uzimali decu na kolena i pricali im

o velicanstvenom Bozjem cinu oslobodjenja dece Izrailja iz Egipta i kako ih je

Bog uveo u njihovu vlastitu zemlju. Pricali su im o Mojsiju koji se uspeo na brdo

i usred ognja i oluje dobio Bozji zakon; cije je lice zatim sjalo tako da ga je

morao pokriti; o Mojsiju koji je ispruzio svoj stap i tako razdvojio vodu mora. A

onda bi, skoro sapatom, rekli svojoj deci: "Ali Mojsije nije mogao uci uz zemlju

jer nije poslusao Boga." Bog nije potvrdno odgovorio na Mojsijevu molitvu da bi

mogao izraelski narod uciti lekciju o potpunoj poslusnosti. Razmisljam o

Pavlovom trnu u telu. Rekao je: "Tri puta sam molio Gospoda da (trn) odstupi

od mene." Ali Bog ga nije oslobodio te nevolje. Zbog cega? Bog je Pavlu dao

citavo obilje objava, i taj trn u telu bio je potreban da ga na zemlji drzi poniznog.

"Dat mi je trn u telu, satanin andjeo, da me cuska – da se ne ponosim." Da bi

mi Bog mogao dati vise, veli Pavle, "stoga cu se najradije hvaliti svojim

slabostima, da se Hristova sila nastani u meni" (2.Kor. 12:7-10). Pavle se, u

stvari, naucio radovati tom nevoljnom trnu, jer je zbog te slabosti dozivljavao

Bozju silnu snagu. Pogledajte Isusovu molitvu koja nije bila uslisena. Mada je

tri puta molio – "Oce moj! Ako je moguce, neka me mimoidje ova casa" – ipak

ju je ispio. Zato sto je Bog zeleo da ponudi spasenje svakome od nas. Svakako

treba zapaziti da je Isus, i kada je Ocu iznosio svoju zelju, ipak dodao ono sto je

nuzno da se pridoda svakoj molitvi: "Ali neka ne bude moja volja nego tvoja"

(Luka 22:42). To je kljuc poslusnosti i molitve. "Gospode, evo ovo te molim. Ovo

zelim. Ali, ne kako ja hocu. Neka bude kako ti hoces." Ima li vece i uzvisenije

molitve?

Nedelotvorne molitve

Mnoge molitve su nedelotvorne. Uzdizu se, ne spustajuci nista. A Bog ipak

odgovara na molitve. Rec je o nadahnucu koje stoji iza svake molitve; jer ako

Bog nikada ne bi odgovorio, niko se vise ne bi molio. Ali zasto toliko mnogo

molitava ne postize ono radi cega se izgovaraju? Plodotvornosti vasih molitava

mogu smetati neke odredjene stvari. Pre svega, ne mozete ocekivati odgovor

od Boga ako tolerisete neki greh u svom zivotu. Isaija je objavio: "Gle, nije

okracala ruka Gospodnja da ne moze spasti, niti je otezalo uho njegovo da ne

moze cuti. Nego bezakonja vasa rastavise vas s Bogom vasim, i grijesi vasi

zaklonise lice njegovo od vas, da ne cuje" (Isaija 59:1-2). Zelim cesto da

optuzim Boga kada na svoje molitve ne dobijam odgovor. Ali, greska je moja.

Ima neki greh koji ne zelim da priznam. David je rekao da mu Bog ne bi uslisio

molitvu kada bi u srcu na zlo mislio (Psalam 66:18). Kako je Isaija iskazao,

greh prekida vas odnos s Bogom. Kao kad se prekida telefonska zica. Mozete

vrteti koji god broj hocete. Mozete govoriti vrlo revnosno i ubedljivo, ali – nemate

"vezu". Poruka nigde ne stize. Molitva u takvom slucaju postaje velika obmana.

Mnogi ljudi govore. "Znam da ne zivim kako bi trebalo, ali ja i dalje molim." No,

njihove molitve nemaju nikakvu vrednost. Greh u njihovom zivotu ozbiljno je

poremetio njihov odnos s Bogom. NJihov greh ih je odvojio od njihovog Boga.

Stav neprastanja je sledeci razlog zbog kojeg molitve cesto nisu delotvorne.

Isus I bratu gajite zamerke. Vas duh koji nije spreman da prasta smetace

delotvornosti vasih molitvi. Sebicnost je takodje razlog nedelotvornosti molitve.

Jakov je rekao: "Nemate zato sto ne istete" (Jakov 4:2). Cesto mi dolaze ljudi da

bi mi izneli mnoge duge price o svojim problemima. Pitam ih: "Jeste li se

molili?" Pa, nisam jos..." A bas molitvom valja zapoceti! Nemate zato sto ne

molite. No, Jakov ima jos nesto da kaze: "Vi istete i ne primate," – evo nase

poteskoce – "zato sto zlo istete, – da u svojim slastima potrosite" (Jakov 4:3).

Stvarni motiv mnogih molitvi mozemo okarakterisati kao sebican ponos. Jos

kao student, jednom sam molio Boga da mi da lepi mali kabriolet Ford '36. O,

kako sam zeleo da imam taj automobil! Rekao sam Bogu koja dobra dela cu

ciniti za njega tim autom, koliko cu dece dovoziti u crkvu u Nedeljnu skolu –

samo da mi Bog da Ford '36! Od kabrioleta nije bilo nista i ja sam razmisljao –

kako je Bog mogao tako da pogresi!? Znam zbog cega ga nisam dobio. Bog je

mogao da vidi kako u svojoj masti vidim sebe u voznji ulicama oko skole, kako

preticem "obicne starudije" i plenim poglede svih zgodnih devojaka iz skole.

Bog je znao da bih se ja uobrazio zbog lepog kabrioleta Forda '36. Tako sam

dobio Model A, koji je bio slican traktoru. Veliki deo nasih molitava je sebican,

usmeren na zadovoljavanje naseg egoizma. Kao sto sam vec istakao, postoje

stvarne potrebe o kojima Bog zeli da se brine. Za njih treba da se molim.

Moram, medjutim, biti oprezan da ne bi sve moje molitve bile usmerene na

zadovoljavanje samo mojih potreba.

Par pomocnih saveta

Evo nekih plodotvornih molitvenih "pravila" do kojih sam dosao na osnovu svog

iskustva. Pre svega, Bozju volju ucinite svojom molitvom. Kako? Otkrijte Bozju

volju iz Bozje Reci. Bog vam je u Bibliji objavio svoju volju i nameru. Dajte

Pismu mesta u svojim molitvama. Molitva je cesto puki monolog i vi ste strana

koja stalno govori, a to nije pravi odnos i pravo zajednistvo. Odnos je uvek

dijalog: govorenje, ali i slusanje onoga sto vam Bog govori u svojoj Reci. Recite

Bogu svoje potrebe i potrebe ljudi oko vas. Iskazite mu sta vidite, osecate i

zelite, a zatim se okrenite ka Reci i Bog ce govoriti vama. Posluzice vam i

pokazati svoj plan i njegovu volju za vas zivot. Zatim mu dodjite ponovo: "Dobro,

Gospode, evo to je ovde u tvojoj Reci. Shvatio sam sta zelis i molim za to u ime

Isusa Hrista." Uci da slusas i slusaj glas Bozji dok ti govori Duhom svojim. U

1.Mojsijevoj 32, kada je Jakov cuo da njegov brat Ezav, koji tezi da ga ubije,

dolazi da ga susretne sa cetiri stotine ljudi, jako se uplasio. To ga je navelo da

moli, a u svojoj molitvi Jakov je podsetio Boga na obecanje koje mu je dao.

Rekao je: "Boze oca mojega Abrama i Boze oca mojega Izaka, Gospodine, koji

si mi kazao: vrati se u zemlju svoju i u rod svoj, i ja cu ti biti dobrotvor!" Jakov se

molio na osnovu Bozje reci date njemu. Molitva treba da je upucena Ocu, sa

autoritetom Isusovog imena. Vi kao takvi, u stvari, i nemate pravo da dodjete na

prijem kod Boga. I ne postoji nacin da steknete to pravo. Jedini put da dodjete

na razgovor kod Oca je kroz Isusa Hrista. Isus je rekao: "Ja sam put i istina i

zivot; niko ne dolazi k Ocu – sem kroz mene" (Jovan 14:6). Zamolite Oca da vam

pomogne u zadovoljavanju vasih potreba, ali ga molite u ime Isusa Hrista.

Samo kroz Isusa i po njemu imate pravo da dodjete Ocu. Otac ce vas saslusati

i bicete prihvaceni zbog Isusa. Kada kucate – koristite ime Isusovo. Ako mu

kucam na vratima i kazem: "Oce, ovde je <174>ak. Zeleo bih da razgovaram s

tobom." On bi verovatno upitao: "Ko je taj Cak? S kakvim pravom kucas na moja

vrata?" Ali kad kucam i kazem: "Oce, ovde je Cak, a dolazim u ime Isusovo",

odgovor ce biti: "Udji, Cak! Toliko si mi nedostajao!"

Koristi svoje oruzje

Molitvom se postize vise nego bilo kojim drugim posredovanjem.

Zaprepascuje nas sto covek toliko cesto gubi bitke, iako mu je Bog dao tako

snazno oruzje – drzi ga u svojim rukama, ali ga ne koristi. Hriscani cesto brane

svoje oruzje. Na primer, kada ljudi napadaju istinitost Biblije, mi je branimo.

Nemojte braniti Bibliju koja je veliko oruzje. Koristite ga! Ucestvujete u tuci.

Napadacu necete reci. "Gledaj! Pazi covece! Ovaj mac ima najostrije secivo u

gradu. Cak je dobio i nagradu!" Necete braniti svoj mac! Koristicete ga! Isto

tako mi neprestano govorimo o molitvi kao nasem oruzju. Ne govorite i ne

razglabajte o molitvi. Molite. Koristite oruzje koje vam je Bog dao i pobedite

svog protivnika!

Svrha moljenja

Bog je svakom hriscaninu dao mogucnost da moze s njim da razgovara bilo

kada i bilo gde. Bog je prema nama tako milostiv, a mi tako slabo koristimo

njegovu dobronamernost. Siguran sam da andjeli ne mogu da nam se

nacude! Koliko samo treba da se molimo! O molitvi ne treba pricati. Nisu nam

potrebne konferencije o molitvi. Treba da ostvarimo ovu izvanrednu prednost –

treba da se molimo. Pavle je rekao: "Budite istrajni u molitvi" (Kol. 4:2). Grcka

rec za glagol "istrajati" govori o upornosti. "Molite uporno i bez prestanka." Zbog

cega je nuzno uporno se moliti? Ima ljudi koji tvrde da moliti vise puta za istu

stvar znaci nedostatak vere kod molioca. Ipak, Isus je istu molitvu u

Getsimanskom vrtu molio tri puta (Matej 26:39-44). Pavle je u vezi sa trnom u

telu svome rekao: "Za ovoga sam triput molio Gospoda – da odstupi od mene"

(2.Kor. 12:8). Isus je u dvema usporedbama istakao nuznost stalnog i upornog

moljenja. U prvoj je rekao: "A kaza im pricu da bi pokazao kako treba svagda da

se mole i da ne malaksavaju" (Luka 18:1). Zatim je pokazao pouku na primeru

nemarnog sudije i odlucne udovice. Udovica je svakodnevno dolazila sudiji i

govorila: "Odbrani me od moga protivnika pred sudom." Iako se nije bojao

Boga, niti je mario za ljude, sudija je posle izvesnog vremena procenio:

"Odbranicu ovu udovicu, jer mi dosadjuje, da ne bi najzad dosla i izbila me." I

dosudio joj je pravdu. A onda Isus pita: "A Bog, zar da ne odbrani svoje

izabrane koji mu vapiju danju i nocu, i zar da okleva s njima? Kazem vam:

odbranice ih brzo" (Luka 18:2-8). Dugo mi nije bilo jasno zasto je Isus koristio

primer nekog nepravednog i nemarnog sudije uporedjujuci ga s nasim

pravednim Bogom. A onda sam shvatio da je time postigao jos vecu

upecatljivost. Ako se i nepravedni sudija istrajnoscu jedne zene moze privoleti

da pravedno presudi, utoliko ce pre nas pravedni i dobri Bog brzo i pravedno

presuditi onima koji ga prizivaju. Druga usporedba u kojoj Isus poucava o

istrajnosti u molitvi odnosi se na nekog coveka koji u ponoc cuje kucanje na

kucnim vratima. Otvori ormaric za hleb i ustanovi da nema dovoljno hleba.

Ustane, ode svome susedu, pokuca na vrata i kaze mu: "Prijatelju, pozajmi mi

hleba. Dosao mi gost, a hleba nemam dovoljno." Sused mu odgovori: "Vec

sam u postelji... I zena i deca su sa mnom u postelji. Dodji sutra!" No, kucanje

se nastavilo. Kao da mu nema kraja. Covek je naposletku morao da udovolji

svom dosadnom i bezobzirnom susedu i dao mu je hleba (Luka 11:5-10).

Nesumnjivo je da Biblija uci istrajnosti u molitvi. Da li to znaci da nase molitve

mogu da privole Boga da cini onako kako ga mi molimo? Koleba li se Bog

kako da nam odgovori, i da li ga nasa upornost i bezobzirnost na neki nacin

prisiljavaju da odgovori kako mi hocemo? Ne mislim da je to slucaj. Uveren

sam da molitve ne menjaju niti mogu promeniti Bozje namere, ma koliko

vatreno molio, makar molio placuci i makar danima uporno molio. Bog vas

suvise voli da bi vam popustio samo zato sto placete. Nece vam dati ono sto bi

vas na kraju unistilo. Molitva ne menja Bozju nameru. Ali, molitva menja Bozje

delovanje. Isus je rekao: "Ne budite dakle kao oni; jer zna Otac vas sta vam

treba, pre no sto ga zamolite" (Matej 6:8). Vase molitve ne informisu Boga o

vasoj situaciji. On zna za sve vase potrebe pre nego sto ih vi i spomenete.

Molitve vase otvaraju vrata i Bogu daju priliku da cini ono sto je i ranije zeleo da

ucini, ali nije ucinio ne zeleci da povredi vasu volju. Bog zna da cu za godinu

dana imati potrebu za necim, jer on zna sve moje potrebe unapred. Ja ne znam

svoje potrebe ni mesec dana unapred. Kada bi mi danas moj Bog dao ono sto

ce mi biti potrebno za celu sledecu godinu, ja te stvari vrlo verovatno ne bih

koristio onako kako je on zamislio da ih koristim. Dakle, kad postanem svestan

svojih potreba, pocnem da molim Boga: "Pomozi mi i sto pre zadovolji moje

potrebe." Konacno sam postao svestan problema, dok ga je Bog bio svestan

citavo vreme. Sad kada molim Boga da mi pomogne, on mi slobodno moze

dati sto mi treba, jer cu to koristiti na nacin koji je on predvideo.

Bozja procena vremena

Odgovor na nasu molitvu ponekad dodje cim smo je izgovorili. Avram je svoga

slugu Elijezera poslao na poseban zadatak. Trebalo je Avramovom sinu Isaku

pronaci i dovesti zenu. Dosao je tako do nekog izvora blizu svog mesta

opredeljenja i rekao Bogu: "Gospode Boze gospodara mojega Avrama, daj mi

srecu danas i ucini milost gospodaru mojemu Avramu. Evo, ja cu stajati kod

ovoga studenca, a gradjanke ce doci da zahvataju vode. Kojoj djevojci recem:

nagni krcag svoj da se napijem a ona rece: na pij, i kamile cu ti napojiti; daj to

da bude ona koju si namijenio sluzi svojemu Isaku; i po tome da poznam da si

ucinio milost gospodaru mojemu." Dok je sluga jos molio u svom srcu, dosla

je mlada devojka da zahvati vode. Rekao joj je: "Daj mi da se napijem malo

vode iz krcaga tvojega." Ona je brzo spustila svoj krcag i dala mu da pije, a

onda dodala: "Na pij, gospodaru. I kamilama cu tvojim naliti neka se napiju." I

tako nalije svim njegovim kamilama (1.Moj. 24:1-20). Ovo je jedan od divnih,

odmah dobijenih odgovora na molitvu. Takvi odgovori uvek nas odusevljavaju:

molbe nisu ni izrecene do kraja, a Bog na njih vec odgovara. Istina je, s druge

strane, da smo za neke stvari molili i godinama, a da odgovor jos nismo dobili.

Kako to da Bog odgovara na neke molitve odmah, a na neke kao da odugovlaci

da odgovori? Molimo za neke bolesnike i oni ozdravljaju. Molimo za druge, a oni

umiru. Pre svega, ova pitanja nam pokazuju cinjenicu da situaciju ne

kontrolisemo mi. Bog kontrolise situaciju i njome upravlja prema svojoj volji i

nameri. Nikada, bas nikada nije bilo zamisljeno da molitva menja Bozje

namere. Potpuno pogresno zamisljamo molitvu ako mislimo da ona znaci

menjanje Bozjih namera i njegovih razloga, da ona moze sprovesti moju volju.

Prava svrha molitve odnosi se na ostvarenje Bozje volje. Kao da Bogu u

odredjenoj situaciji molitvom otvaramo vrata. On tada moze da udje i ostvari

sve sto je naumio da ucini. To nas vodi zakljucku da molitva zapravo pocinje u

Bozjem srcu. Bog mi javlja svoju nameru, zelju i volju. Ja mu tu nameru vracam

u molitvi, zatvarajuci tako krug. Ako tako molim, u skladu sam s voljom Bozjom.

U stvari, molitva ostvaruje promenu u meni samome. Bog mi cesto govori dok

se molim. Pokazuje mi svoje puteve i planove, koji su uvek mnogo bolji od

mojih. Dok se molim, Bog se bavi mnome, pokazuje mi suludost moga

insistiranja na nekim stvarima, koje sam od njega skoro zahtevao. Odgovaram:

"Hvala ti, Gospode, sto nisi pozitivno odgovorio na moje zahtevne molitve

poslednjih pet godina." Celo vreme on je znao sta je za mene najbolje! Bog

ima svoj plan i svoje namere za ovu zemlju, a za izvrsenje te volje izabrao je

ljude. Neki ljudi kazu da Bog moze da radi samo kroz coveka. To nije istina.

Bog je izabrao da upotrebljava coveka. Bog moze da radi kako god sam odluci.

NJega ne ogranicavaju ljudi. Ako mi propadnemo, Bog nece propasti. Preveliku

odgovornost izvrsavanja Bozjeg plana ne smemo stavljati ni na jednog coveka.

Nekad cujemo da se kaze: "Ako ne pomognete da se sprovede Bozji plan, Bozji

program ce propasti i vi cete biti odgovorni! Moracete da stanete pred Boga i

odgovarate za taj propust!" To nije istina. Bog ce svoj plan ipak ostvariti, ovako

ili onako. Ako odlucite da se stavite na raspolaganje Bogu, Bog ce vam dati

blagoslovenu prednost da upoznate radost sto radite s njim. Kada se budu

poceli ostvarivati rezultati, On ce vas nagraditi kao da ste to vi ucinili! Za

postizanje tih rezultata bicete nagradjeni kad dodjete na nebo, iako je sve te

rezultate ostvario Bog. Kada je zbog okrutnog carskog proglasa opstanak

Jevreja doveden u pitanje, Mardohej je Jestiri rekao: "Jer ako ti uzmucis sada,

doci ce pomoc i izbavljenje Judejcima s druge strane, a ti i dom oca tvojega

poginucete" (Jestira 4:14). Tako isto, ukoliko vi izneverite u izvrsenju volje Bozje,

naci ce se neko drugi. Bozji program i njegova namera nece propasti, a vi cete

izgubiti blagoslov i nagradu koja bi vam pripala kao Bozjem saradniku.

Bog zeli da vas blagoslovi

Druga knjiga Dnevnika govori o odnosu cara Ase i Boga. Odmah po stupanju

na presto car se morao suociti sa veoma teskom situacijom: Etiopljani su

opkolili njegov narod. Asa je vikao Bogu: "Gospode, tebi je nista pomoci

mnozini ili nejakomu; pomozi nam, Gospode Boze nas, jer se u te uzdamo, i u

tvoje ime dodjosmo na ovo mnostvo. Gospode, ti si Bog nas, ne daj da moze

sto na te covjek" (2.Dnevnika 14:11). Kako je Bog bio uz Asu, car je zapoceo

borbu i pobedio etiopsku vojsku. Prilikom povratka iz borbe sreo se sa

prorokom Azarijom koji mu je rekao: "Gospod je s vama jer ste vi s njim; i ako

ga ustrazite, naci cete ga; ako li ga ostavite, i on ce vas ostaviti" (2.Dnevnik

15:2). Asi je sve polazilo za rukom. Postao je veoma mocan i bogat. U kasnijim

godimana njegove vladavine ponovo je zapretila opasnost njegovoj zemlji. Ali,

umesto da trazi pomoc od Gospoda, ovoga puta je pomoc zatrazio od ljudi.

Ponovo ga je sreo prorok Azarija i prekoreo ga sto pomoc trazi od ljudi, a ne od

Boga. "Sto si se pouzdao u cara Sirskoga a nijesi se pouzdao u Gospoda Boga

svojega, zato se vojska cara Sirskoga izmace iz tvojih ruku." A onda je prorok

dodao: "Jer oci Gospodnje gledaju po svoj zemlji da bi pokazivao silu svoju

prema onima kojima je srce cijelo prema njemu" (2.Dnevnik 16:7-9). Na ovom

mestu tekst Biblije objavljuje jednu od osnovnih istina o Bogu. Bog gleda i trazi

ljude koje moze da blagoslovi. Bog zeli da utice na vas zivot; zeli da vas

blagoslovi. Zeli da vas upotrebi kao jednog od svojih posrednika, kao svoj

instrument. No, on ceka da se vi prilagodite njegovom planu. U momentu kada

se vas zivot uskladi s Bozjim namerama, vi postajete kanal kroz koji Bozja moc

i ljubav mogu da uticu u ovom svetu koji je u potrebi. Bog trazi ljude cija su srca

u skladu s njegovim zeljama. Zato je najveca molitva: "Neka bude volja tvoja."

Tu i takvu molitvu vi ne mozete "popraviti"! Ona mora odrazavati stvarnost. Puko

otvaranje usana i izgovaranje tih reci ne znaci nista. Ta molitva mora izlaziti iz

vaseg srca. A to i nije tako lako. Postoje mnoge stvari koje bih ja zeleo da

ucinim, i mnoge moje molitve odraz su sebicnosti. Veliki broj molbi odnosi se

na stvari koje bi mi obezbedile komfor, srecu i pojednostavljenje zivota. No,

prava svrha molitve je da se u mome zivotu ostvari delovanje Boga i da se

zatim, kroz mene i moj zivot, isto to delovanje vidi i u zivotu drugih ljudi oko

mene. Uveren sam da Bog namerava da vam da mnogo od svega sto trazite.

Samo, treba da imate na umu da je njegova procena kada to vama treba

drugacija od vase. Bog cesto odlaze ispunjenje vasih molitava iz njemu vrlo

dobro poznatih razloga, a za vase dobro. Jedan od razloga zbog kojeg Bog

odugovlaci da odgovori na vasu molitvu je sto hoce da vam da mnogo vise od

onoga sto vi u tom trenutku molite. Dobar primer za to je Ana. Ona mnogo

godina nije mogla da zatrudni. Muz uzme jos jednu zenu koja mu rodi mnogo

dece. Anu je svakodnevno suocavanje sa cinjenicom da ce ostati bez svoje

dece sve vise teralo u depresiju. Jednog dana Ana i njen muz krenu na

hodocasce Jehovi u Sator sastanka. Druga zena ostade kod kuce cuvajuci

decu. Muz upita svoju nesrecnu zenu: "Ana, zasto places? Zasto je srce tvoje

neveselo?" Ana odgovori: "Daj mi dece!" "Jesam li ja Bog pa da ti dam poroda",

rekao je. "Nijesam li ti ja bolji nego deset sinova?" Dok je ulazila u Sator

Gospodnji, bol u svome srcu nije vise mogla da izdrzi. Usne joj nisu mogle glasno

izraziti unutrasnji bol. Toliko duboko u sebi je osecala svoj jad da je u

Satoru mogla samo nemo da stoji pred Bogom i place. Usne su joj se

pokretale, ali nisu pustale nikakav glas. Svestenik Ilije je prosao pored nje.

Gledao je je kako stoji i mice usnama. Mislio je da je pijana i naredio da je

izvedu iz Satora. Ana je odgovorila: "Nijesam pijana, gospodaru, nego sam

zena tuzna u srcu; nijesam pila vina ni silovita pica; nego izlijevam dusu svoju

pred Gospodom. Gospode nad vojskama! Ako pogledas na muku sluskinje

svoje, i opomenes me se, i ne zaboravis sluskinje svoje, nego das sluskinji

svojoj musko cedo, ja cu ga dati Gospodu dokle je god ziv" (1.Sam.1). Upravo

je to trebalo Bog da cuje od Ane, jer mu je bas u to vreme bio potreban neki

covek. Stanje u Izraelu bilo je toliko lose da Bog nije imao coveka koga bi

mogao koristiti za sebe i ostvarenje svojih planova. Da bi dobio coveka, trebalo

je da Bog pridobije zenu da ga od nje dobije na dar. Stoga je tako postupao s

njenim srcem. Ana se za sina molila mnogo godina. Za sina u kome ce uzivati i

radovati mu se, sina koji ce prekinuti svekoliko ponizavanje od strane one

druge zene. Ana je molila da joj Bog da sina i skine sramotu s nje. Na kraju se

molila i obecavala: "Ako... das sluskinji svojoj musko cedo, ja cu ga dati

Gospodu dokle je god ziv." Ona je najzad uskladila svoje s Bozjim namerama i

planovima. Svestenik joj odgovori: "Idi s mirom; a Bog izrailjev da ti ispuni

molbu, zasto si ga molila." Ana se vratila kuci. Bog je dao da zatrudni. Rodila je

sina i dala mu ime Samuilo. On je postao prorok, svestenik i jedan od

najistaknutijih vodja Bozjeg naroda u Starom zavetu. Da, Bog je celo to vreme

zeleo da Ani da sina, ali je odgovor na njene molitve odlagao da bi se zelja

njenog srca uskladila s njegovom namerom. Ne obeshrabrujte se ako Bog

odlaze odgovor na vase molitve. Mozda zeli da vam pruzi mnogo vise od onoga

sto vi molite. Bog tacno zna kada treba da odgovori na vasu molitvu. Isus je

svojim ucenicima rekao da cekaju u Jerusalimu dok ne prime Ocevo obecanje

"koje ste", rece im "culi od mene: Jovan je krstio vodom, a vi cete za koji dan biti

krsteni Duhom Svetim... (primicete silu – kad Duh Sveti sidje na vas, i bicete

moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i samariji, i sve do kraja

zemlje.)" Izgovorivsi ove reci svojim sledbenicima koji stajahu na Maslinskoj

gori kod Betanije, Isus bi vaznet na nebo i oblak ga ote njihovom pogledu.

Ucenici se vratise u Jerusalim i uporno i jednodusno se moljahu. Biblija kaze

da su se tako molili deset dana cekajuci da Bog ispuni obecanje. Da je hteo,

Bog je mogao svog Svetog Duha izliti i posle deset minuta, ali je, iz samo

njemu znanih razloga, cekao deset dana (Dela 1 i 2). Koliko dugo vi mozete da

cekate na odgovor? Jeste li uporni? Treba moliti dok se odgovor ne dobije.

Neke napomene o molitvi

Pavle nas u Poslanici Kolosanima podstice da "pazimo". Sanjivost je jedna od

slabosti nasega tela koja se narocito ispoljava dok se molimo. Dok je Isus bio

u Getsimanskom vrtu i molio se, njegovi ucenici su pozaspali. "Tako ne

mogoste ni jedan cas probdeti sa mnom?" (Matej 26:40). Bog zeli da nas um,

dok se molimo, bude svez i ostar, uvek budan. Mislim da je uvredljivo Bogu

govoriti dok spavamo – to jest kada je nas um samo polu-budan. Pavle nas

podstice i da u molitvi "bdimo u zahvaljivanju" (Kol. 4:2). Nase molitve uvek

treba da sadrze i zahvalnost. Psalmi su idealan primer takvih molitava. David

se, prema onome sto citamo u njegovim psalmima, molio za sve – za sebe, za

svoje prijatelje i za svoje neprijatelje. Ispunio je svoje Psalme i zahvaljivanjem

Bogu i slavljenjem Boga. U Psalmima je idealan raspored molbi i

zahvaljivanja. Cesto, mada ne i dovoljno cesto, dolaze mi ljudi i kazu: "Nemam

nekakvih posebnih problema za koje bih vas molio da molite. Samo bih zeleo

da zajedno sa vama slavim Boga. Bog je bio tako dobar prema meni! Zelim da

vam kazem kako je divno blagoslovio moj zivot." To je tako uzbudljivo! Kao

pastir i propovednik slusam o tolikim problemima da me prijatno iznenadi kada

cujem: "Nemam problema! Samo zelim da vam kazem kako je Bog dobar!"

Predivno je to slusati. Sramotno je Boga stalno opterecivati nekim nasim

problemima. Treba i da mu se zahvaljujemo za ono sto je za nas vec ucinio. U

ranim danima Sjedinjenih Drzava puritani su odrzavali dane molitve i posta.

Imali su bar jedan takav dan mesecno. Onda je neko rekao: "LJudi, dajte da

uzmemo jedan dan kada cemo se posvetiti zahvaljivanju! Necemo postiti i

necemo kinjiti telo, nego cemo se radovati i gostiti, i tako Gospodu zahvaljivati

za sve sto je ucinio." Tako je zapoceo Dan zahvalnosti. Odredjene molbe su,

svakako, nuzne u nasim molitvama. No, ako u molitvama uvek spominjem

samo probleme, samome sebi oduzimam veliki blagoslov. O, kada bih Bogu

dolazio sa vise zahvaljivanja i slavljenja! Pavle nas podstice da molimo i za

sluzitelje (Kol.4:3). Uistinu, da Bog pomogne svojim slugama. Nas sluzitelje

ljudi cesto uzdizu na pijedestal, smatrajuci nas onima koji mi nismo. Mi smo i

te kako samo ljudi! Zeleo bih da sam slicniji svetome coveku, ali nisam! Bozje

sluge imaju probleme kao i svi ostali. Prolazimo kroz ista ako ne i veca

iskusenja nego vecina drugih hriscana. Zbog naseg polozaja duhovnog

autoriteta i uloge vodjenja cesto smo izlozeni vecim napadima sotone.

Sluziteljima je i te kako potrebna vasa molitva. Neko je jednom upitao

Spurgeona o razlozima njegovog uspeha. Odgovorio je: "Moji ljudi se mole za

mene." Apostol Pavle je rekao: "Molite se za nas." Za sta to Pavle zeli da se

molite? "Da nam Bog otvori vrata za rec" (Kol. 4:3). Dok je ovo pisao, Pavle je

bio u Zatvoru. Prirodno bi bilo da je prizeljkivao slobodu. "Molite da Bog otvori

vrata tamnice i da me izbavi iz ovog mesta." No, Pavle podstice vernike da mole

za vrata Reci Bozje, da moze slobodno i u sili Bozjoj nagovestavati Rec. Molite

se da mi Bog pomogne da ne budem sluzitelj Reci bez njene moci, koji prica

mnogo, a ne kaze nista. Molite se Bogu za mene da ne budem "izvanredan"

propovednik koji ce ljude zabavljati i uzbudjivati. Molite se da ne budem lenj,

besposlen sluzitelj, neukorenjen u Bozjoj Reci. Molite se da se ne ohladim i

prestanem da se brinem za potrebe ljudi oko mene. Molite se da budem i

ostanem veran sluga koji obznanjuje tajnu Hristovu, koji uistinu otkriva njegovu

ljubav, koji svome stadu moze da bude primer poniznog zivljenja pred Bogom,

kako on zeli. Molite se za svoje sluzitelje, propovednike i pastire. Vase molitve

su nam potrebne, a mi cemo se, zauzvrat, moliti za vas.

Prednost molitve

Svaki se covek pomoli s vremena na vreme. Cak i ljudi koji uporno tvrde "Ne

verujem u Boga" vicu: "O Boze, pomozi mi" kada im se nevolja priblizava. Svi mi

smo na ovaj ili onaj nacin, u vecoj ili manjoj meri, upoznati s molitvom. Molitva

je jedna od najvecih prednosti koje je Bog dao coveku. Cudi me to sto mogu da

dodjem u Bozju prisutnost, u blizinu tvorca citavog uiverzuma, i da s njim mogu

da razgovaram. I vise od toga – on me uvek slusa! Cak me i moja zena ne

slusa uvek. Ali Bog me uvek slusa. Iznenadjen sam takodje sto mi je Bog dao

prednost da s njim mogu da razgovaram bilo kada. Ne treba unapred da se

najavljujem i zakazuje "termin". Mogu da dodjem svakog casa, s bilo kojom

potrebom i da mu jednostavno otvorim svoje srce. A Bog ne samo da slusa,

nego je i obecao da ce mi pomoci u mojim nevoljama! Obecao je da ce me

voditi i pobrinuti se za svaku moju potrebu. Mislim da andjeli na nebu ne mogu

nikako da se nacude sto se covek, kome je data takva slavna prednost molitve,

tako malo moli i sto tako olako propusta da koristi svoju privilegiju. Mnogi ljudi

se prema molitvi odnose kao prema nekakvom religioznom cinu i obavezi,

necemu sto treba jednostavno da se obavi. Mole se neko vreme i odmah

ocekuju nekakvu posebnu medalju za svoje zasluge. "Pa, na kraju krajeva,

molio sam se citav sat." Kao da covek treba da dobije nagradu zato sto

razgovara s Bogom! Mnogi ljudi odluce da se mole jedan sat dnevno, jer im se

to cini casnim. Svoju molbu zapocinju citavim nizom mogucih potreba. Prodje

deset minuta i ne mogu da se sete za sta jos da se mole. Sta da se radi?

Najbolje je sve molbe ponoviti. I onda opet sve iznova, posle sledecih deset

minuta. Napokon, iscedjen je i taj sat vremen i oni se osecaju mnogo bolje,

zadovoljni samim sobom. "Slava Gospodu! Citav sat proveo sam u molitvi!" I

idu dalje, uvereni da su obavili svoju duznost i ispunili svoju obavezu. Nikada

nije dobro moliti se na vreme, gledajuci na kazaljku sata, niti se molitva moze

smatrati duznoscu, poslom koji se od nas zahteva i ocekuje. Duzina vase

molitve i vreme koje odredite za molitvu uopste nisu od velike vaznosti. Cesto

jednostavno nema dovoljno vremena za duge molitve. Pretpostavite, na primer,

da vam se auto zaustavio na zeleznickom koloseku i da ne mozete da ga

pokrenete. Voz dolazi. Ako znate samo dugo da se molite – gotovi ste! Isus nas

je opomenuo: "A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogobosci; jer misle

da ce zbog mnogih reci biti usliseni. Ne budite dakle kao oni" (Matej 6:7). Mnogi

kritikuju rimokatolicku praksu ponavljanja unapred odredjenih molitava "Zdravo

Marijo" i "Oce nas". No, stalno ponavljanje "Isuse! Isuse!" ili "Slava! Slava!" ili

bilo cega drugog takodje je beskorisno brbljanje. Imajte na umu da govorite

Ocu kada se molite. Govorite mu smisleno, inteligentno. Ne ponavljajte stalno

iste reci. NJima nista necete postici.

Domasaj molitve

Hriscanin ima samo jedan izvor sile u svom zivotu: Duha Svetoga. Isus je

rekao: "Nego cete primiti silu – kad Duh Sveti sidje na vas" (Dela 1:8). On je

izvor sile u vasem zivotu. Ipak, u vasem zivotu iz molitve proizilazi najveca sila

Bozja. Molitvom za Boga mogu da ucinim vise nego na bilo koji drugi nacin,

ukljucujuci i sluzenje. Molitva vezuje jakoga u kuci, dok je sluzenje samo ulazak

u kucu da se uzme plen. Mogu vise da ucinim od moljenja nakon sto sam se

molio, ali uistinu nemogu ciniti nista vise no da se molim pre nego sto se

nisam molio. Koliko god da je vazno, moje sluzenje Bogu svojim domasajem

je ipak ograniceno. Molitva je, pak, u svome domasaju neogranicena. Ona

moze da deluje u svakom delu sveta. U molitvi mogu pola sata svoga zivota

provesti u Juznoj Americi, radeci na sirenju Carstva Bozjega i tako jacati ruke

misionara i hrabriti njihova srca. A onda mogu "skoknuti" do Meksika i nesto

vremena provesti sa svojim prijateljima koji tamo sluze. Mogu da im

pomognem u toj sluzbi moleci se za delotvornost traktata koje dele ljudima po

ulicama, kao i reci koje govore. Zatim mogu u Kinu. Molim se za "svercere"

Biblija. Pravo iz svoje sobe mogu da dotaknem ceo svet za Boga.

Nagrade Isus je rekao: "I kada se molite, ne budite kao licemeri" (Matej 6:5).

Grcka rec za licemera je hupokrites. Glumci u grckim dramama nosili su

karakterne maske. Te glumce su zvali hupokrites. Isus, drugim recima, kaze:

"Kad molite, ne budite slicni onima koji samo glume neku ulogu pred drugima,

pa makar i na korist tih drugih ljudi. Ne budite kao hupokrites koji vole da se

mole dok stoje u sinagogama ili na raskrscima da bi ih ljudi videli." Neki ljudi

su, na osnovu tog dela Pisma, zakljucili da javna molitva nije dobra. Isus to

sasvim sigurno nije rekao. On se sam molio javno, pred ljudima. I prva ili rana

crkva se sastajala na javnu molitvu. Biblija kaze da su vernici bili istrajni u

apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama (Dela 2:42).

Molitva je jedna od osnovnih, temeljnih stvari koje cinimo kada se sastanemo.

Budite, medjutim, oprezni – da se ne molite zato da biste ostavili utisak na

ljude! Saobracajte sa Bogom! Ovoj vrsti opasnosti posebno su izlozeni sluzitelji

u crkvama koji se cesto javno mole. Pravo iskusenje dolazi posle propovedi,

kada u zavrsnoj molitvi, naoko neprimetno ponavljam i naglasavam glavnu

misao propovedi da bih bio sigurniji da su je ljudi razumeli. A trebalo bi da

govorim Bogu. Umesto da se obracam njemu, ja u stvari pokusavam da jos

jednom naglasim poentu iz svoje besede. Na pocetku moje sluzbe javna

molitva me je skoro unistila. Jedna gospodja mi je prisla i rekla: "Vi molite

najlepse molitve." Pomislio sam odmah: "O, moracu jos vise da se

usredsredim na molitvu, da postanu jos lepse!" Pocela me obuzimati zelja da

moje lepe molitve na ljude ostave sto bolji utisak. Bio sam samo zaboravio da

sam u stvari govorio svom nebeskom Ocu. Kod molitve postoji stvarna

opasnost da zelimo da impresioniramo ljude kako bi o nama mislili kao o

pravednim, poboznim i duhovnim ljudima. Isus je govorio o dvema nagradama.

Prvu dodeljuju ljudi. Dobijaju je oni koji se javno mole da bi svojom

duhovnoscu impresionirali ljude. NJihova nagrada je necija reakcija: "Oh, kako

je duhovan!" Iza svojih molitava fariseji su imali samo jedan motiv – da

odglume i pokazu svoju duhovnost. Iduci prema sinagogi trudili su se da

ostave utisak na ljude koje pokrece iskljucivo religiozni zar. Morali su da stanu

na raskrscu i izreknu svoju molitvu podignutih ruku! Kao da su, u stvari,

iskazivali jedno: "Gledajte kako sam ja posvecen covek!" Time su oni i primili

svoju nagradu – priznanje od ljudi (Matej 6:5). Nasuprot tome, Isus je rekao: "A

ti kada se molis, udji u svoju sobu, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome u

tajnosti; i Otac tvoj koji gleda u tajnosti ispunice ti" (Matej 6:6). Molitva se

nagradjuje. Nagradjuje se cak i lazna molitva, ona kojom covek zeli da zadivi

ljude. Pitanje je samo: do kakve vam je nagrade stalo? Cija vam je nagrada

vaznija? Ona koja dolazi od coveka ili ona od Boga?

Navike

Cesto i neprimetno postajemo pobornici i zrtve navika vezanih za molitvu. Ako

na nas snazan utisak ostavi kako se neka licnost moli, vrlo verovatno cemo

poceti da primenjujemo neke njene pokrete i obicaje u moljenju. Na primer,

neko moze da se moli nekakvim neprirodnim "glasom za molitvu", koristeci pri

tom i odredjenu tehniku vibracije i uzdisanja. "Ooo, Booze!" Svakako, on ne

razgovara tako sa ljudima oko sebe jer bi mislili da nije sasvim pri sebi. Pitam

se kako bi isti taj reagovao kada bi mu njegova deca dosla na razgovor s

takvim glasom: "Ooo, Drraagi taata!" Neki se mole koristeci starinske izraze –

to, toboze, zvuci mnogo poboznije! Isus je, pak, rekao da Otac vas zna sta vam

treba i pre no sto ga zamolite (Matej 6:8). Dakle, samo pitajte! Bogu nije

potrebno "umiljavanje". On ce odgovoriti pozitivno ili negativno bez obzira na to

kako vi izgovarate svoju molitvu! Isus je rekao i sledece: "Do sada niste nista

trazili u moje ime; trazite i dobicete, da vasa radost bude potpuna" (Jovan

16:24). Moleci se i trazeci, vi Bogu otvarate vrata kroz koja moze da udje i deluje

u vasem zivotu na svoj nacin, prema svojim namerama, koje su za vase

najvece dobro. On uvek zeli samo da vas blagoslovi.

Oblici molitve

Isus nam je dao osnovni oblik molitve kada je rekao: "Oce nas..." (Matej 6:9).

Ovaj oblik odmah otkriva odnos izmedju Boga i onoga koji se moli. Nase

zajednistvo sa Bogom cesto se prepoznaje u tome kako mu se obracamo.

Kakav je vas odnos s Bogom? Neki ljudi svoju molitvu zapocinju recima

"Svemoguci Boze." Ako to odrazava vas odnos s Bogom, onda tako i

razgovarajte s njim. Ako ga ne poznajete kao svoga Oca, onda i treba da ga

oslovljavate sa "Svemoguci Boze" ili "Vecni Boze". Ali – hvala Bogu – po Isus

Hristu, ja mogu s Bogom imati divan odnos oca i sina. "Vidite kakvu nam je

ljubav dao Otac – da se nazovemo deca Bozija, i jesmo" (1.Jovan. 3:1).

Razmisljaj o ovim recima! Nazvani smo Bozjim sinovima. Mogu da mu pridjem

i kazem: "Tata!" Mi mozemo biti sinovi Bozji samo po Isusu Hristu. Svi koji nisu

u Isusu Hristu nemaju takav familijarni odnos s Bogom. Za njih on je udaljen,

svemoguc, vecan. Sto se vas, pak, tice – vi ste kroz Isusa Hrista stupili u jedan

blizak, licni odnos. Vi mozete reci: "Oce nas, koji jesi na nebesima." Jovan je

rekao: "A svima, koji ga primise, dade moc da postanu deca Bozija, – onima

sto veruju u njegovo ime" (Jovan 1:12). Svakome od nas Bog je dao Duha

posinjenja s kojim vicemo :"Ava, Oce!" (Rim. 8:15). NJegov Duh i moj duh

zajedno svedoce da sam dete Bozje. A posto sam njegovo dete, ja ga sasvim

prirodno zovem "Oce". Odnos je od osnovne vaznosti u molitvi. Svoju uzornu

molitvu Isus nastavlja slavljenjem i obozavanjem. "Neka se sveti ime tvoje!"

(Matej 6:9). Obozavanje zauzima vazan deo u molitvi. "Ulazite na vrata njegova

sa slavom, u dvore njegove s hvalom" (Psalam 100:4). Cesto mi jednostavno

navalimo i istresemo svoje molbe. Ako zelite bogatiji molitveni zivot, slavite

Boga neko vreme. Zahvaljujte mu, divite mu se, a zatim mu izlozite svoje

potrebe. Prve dve molbe u uzornoj Isusovoj molitvi iskazane su u obliku

zastupanja. "Neka dodje carstvo tvoje; neka bude volja tvoja" (Matej 6.10). Isus

je takodje rekao: "Trazite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodace

vam se" (Matej 6:33). "Tjesi se Gospodom, i ucinice ti sto ti srce zeli" (Psalam

37:4). Vecina ljudi trazi srecu i zadovoljstvo i nastoji da to ostvari direktno. Ali

sreca je samo rezultat licnog odnosa s Bogom. Ako imate pravilan odnos i

zajednistvo s Bogom, bicete zaista ispunjeni radoscu. Kad se molite, najpre

trazite Bozje carstvo i Bozju pravednost i sve drugo sto trazite dobicete.

Ispunjenje vasih molbi bice usputni i prirodni proizvod ispravne zivotne

perspektive. "Neka dodje carstvo tvoje; neka bude volja tvoja." Ovo stavite na

prvo mesto vasega spiska pa cete otkriti kako ce se Bog pobrinuti za sve oko

cega ste se toliko trudili, u vecini slucajeva cak sasvim bez uspeha. Mozete

prici Bogu i izloziti mu sve svoje potrebe i sva svoja potrazivanja. Mozete mu

otvoriti svoje srce i izloziti mu i najdublje tajne svoje duse. Mozete da provedete

neopisivo blagosloveno vreme govoreci svome Ocu i primajuci od njega

pomoc, snagu i vodjenje. Kakva je to samo privilegija moci se moliti! Neka vam

Bog pomogne da otkrijete potpuno, predivno iskustvo moljenja, koje nije

posao, duznost, obaveza ili opterecenje vec najradosnija prednost i povlastica

vasega zivota na zemlji!

Delotvorna molitva

Biblija uci da vera ostvaruje izgovorene molitve. Isus je rekao: "Sve sto molite i

trazite, verujte da ste primili, i bice vam" (Marko 11:24). Zapazio sam da lakse

sticem veru koja je potrebna da bi molitve bile uslisene ako uvek ponovo uocim

izvanrednu snagu i moc Onoga kome govorim. Ucenici su molili: "Gospode,

tvorce neba i zemlje, mora i svega sto je u njima" (Dela 4:24). Dok se molite vi,

u stvari, govorite bozanskom Tvorcu celokupnog svemira. Setite se toga! Svoje

ogranicenosti mi cesto nesvesno prenosimo na Boga. Ponekad imamo

poteskoca da se molimo s Verom, jer o okolnostima neke situacije znamo

isuvise. Na primer, navikao sam se da mislim mehanicki. Zato mi je tesko da

se molim za cudo kada mi motor u automobilu nece da radi. Jednostavno, ne

verujem da mi Bog moze pokrenuti auto kada znam da su mu platine i svecice

istrosene a akumulator ispraznjen. Ne mogu da molim: "O Boze, pomozi mi da

automobil krene!" A moja supruga nema pojma o automobilima i motorima. Ne

znam da li je ikada pogledala ispod poklopca motora. Ne razlikuje poklopac za

ulje od onoga za hladnjak. Ona moze da ima veliku veru kad god imamo

problema s pokretanjem motora. Ja bih tada obicno rekao: "Sta da radimo

sad?" Ona bi mirno odgovorila: "Pa, pomolimo se!" "Ma sta je tebi!? – uzvratio

bih – Ne mozemo se moliti za tako nesto! Radi se o mehanici." Tada bi ona

sagnula glavu i rekla: "Gospode, pomozi da motor upali. Ti znas da treba da

krenemo. Hvala ti, Oce, molim te u Isusovo ime." Zatim bi meni rekla: "Hajde,

probaj ponovo." Odgovorio bih: "Ovo ipak nema smisla!" "Samo ti probaj."

Okrenuo bih kljuc i motor bi proradio! Kome se obracate kad se molite? Koja

ogranicenja postavljate Bozjim mogucnostima? Pogledajte vasionu i sve sto je

Bog vec stvorio. A onda sami sebi recite kojim bi ogranicenostima Bog mogao

da bude izlozen. I...? Nije li on uistinu veliki Bog?! Ponekad se molimo kao da

razgovaramo sa nekim cija je moc veoma ogranicena. "O Boze, ne znam

mozes li to da ucinis ili ne mozes? Mrsko mi je cak i da te pitam. Ako ne mozes,

ne mari. Sve je u redu, razumem te." Poteskocu uvek treba da prilagodimo i

merimo s mogucnoscu onoga koga pozivamo da nam pomogne. A koga

pozivate da vam pomogne? On je Bog, Tvorac svemira. On je vas nebeski Otac

koji vas voli i istinski brine za vas. NJemu nista nije pretesko. Jeremija je molio:

"Ah, Gospode Gospode! eto, ti si stvorio nebo i zemlju silom svojom velikom i

misicom svojom podignutom; nista nije tebi tesko" (Jer. 32:17). To je dobar

pocetak molitve. Kada pocnemo da se molimo, precesto smo optereceni

situacijom. Pritisle nas okolnosti i situaciju osecamo kao teret od hiljadu tona.

Molimo se: "O Gospode, sta moze da pokrene ovo brdo? Znas sta je lekar

rekao o tome – da se zavrsava smrcu u 99% slucajeva. O Gospode, pa to je

strasno." Problem nas je zaokupio toliko da smo zaboravili da govorimo s

Onim koji je stvorio nebesa, zemlju, more i sve sto je u njemu. Mogucnosti

Boga da izleci osobu sa poslednjim stadijem leukemije nisu manje nego da

isceli bolest grla i prehladu. NJegove mogucnosti da coveku stvori novu ruku

nisu manje nego da ga oslobodi od glavobolje. Mozda cete reci: "Ej, stani malo.

Ipak postoje neka ogranicenja." No, razmislite malo. Videli ste morsku zvezdu.

Sta bi bilo ako bi ona izgubila jedan krak? Da li bi vam bilo tesko moliti se.

"Boze, stavi toj morskoj zvezdi novi krak"? Sigurno ne bi! Znamo da priroda

sama reaguje tako da umesto odsecenog, morskoj zvezdi naraste novi krak.

Presecete li kisnu glistu, priroda ce obezbediti da joj izraste odseceni deo. A ko

je priroda? Ko je stvorio prirodne zakone? Zar Bog koji je stvorio i nas i sve

nase funkcije ne bi mogao da ostvari rast novog prsta ili ruke? Ako je kisnoj

glisti dao sposobnost da joj izraste i druga, odsecena polovina, zasto bi mu

bilo tesko da coveku da novu ruku ili nogu? Kada mislimo o takvim cudima, mi

smo isuvise zaokupljeni svojim ogranicenjima, koje i nesvesno prebacujemo

na Boga. Kazemo: "Boze, ne mari za novu ruku. Samo mu pomozi da nauci

ziveti bez ruke." Cini mi se da Bog ponekad ucini neko cudo samo da bi nam

pokazao sta sve moze da ucini i uprkos nasoj neveri. Za vreme mog pastirskog

rada u Tuskonu, Arizona pozvala me je jedna zena i rekla mi: "O Cak, moli za

mog sincica Davida. Vrata automobila su mu zgnjecila prst. Bili smo kod lekara

koji je rekao da ce prst morati da amputira! Molim vas, molite se da Bog zaceli

prst da lekari ne moraju da ga odseku." Molio sam se zajedno s njom kroz

telefon. Na mene je sisao Duh, osetio sam da ce sve biti dobro i rekao sam joj:

"Znam da ce Bog Davidu isceliti prst! Slavi Boga i raduj se! Bog ce u tom prstu

uciniti cudesno delo!" Lekar je Davidovoj majci rekao: "Sutra dovedite Davida.

Sutra je poslednji dan za odluku." Majka je sutradan maloga Davida povela

specijalisti. Pregledao mu je prst i rekao: "Jako mi je zao, ali proces gnojenja je

vec zapoceo. Moracu da amputiram prst. Kost je smrvljena i nista drugo se ne

moze uciniti." Odmah me je pozvala. Plakala je toliko da nije mogla da govori.

"Sta je?" pitao sam. Obuzeo ju je histericni plac. NJena sestra je uzela

slusalicu i rekla mi: "Cak, lekar je upravo amputirao polovinu Davidovog prsta.

To ju je jako potreslo." Mogao sam samo da odgovorim da cu ih odmah

posetiti. Priblizavajuci se njihovoj kuci, osecao sam kako u meni raste gnev na

Boga! Rekao sam: "Gospode, zasto nisi iscelio taj prst? A da si hteo, mogao si!

Sta je to za tebe? Osim toga, majci sam rekao da se pouzda u tebe i tebi da

veruje. A pogledaj sta si ucinio! izneverio si i nju i mene! Ja sada moram k njoj.

Sta da joj kazem? Histericna je i ne znam sta da joj kazem!" Dosao sam do

vrata i pozvonio. Poceo sam da govorim: "Sve ide na dobro onima koji vole

Boga... Bog ima neku zamisao u svemu ovome... To je samo polovina prsta u

pitanju... To nije tako strasno. David ce se lako prilagoditi. A jednoga dana

cemo saznati zbog cega je Bog to dozvolio." U takvim situacijama nije bas lako

savetovati. Dao sam sve od sebe. Na povratku svojoj kuci jos uvek sam bio ljut

na Boga. "Gospode, uistinu ne mogu da razumem tvoj postupak! Da sam na

tvome mestu, ja bih sigurno iscelio taj prst." Strasno sam se razalostio. U meni

se vera pokolebala. Te veceri nisam mogao da se molim ni za isceljenje

prehlade. Pokolebala se i vera Davidove majke. Nije se dala utesiti, iako sam

ja i te kako pokusavao. Pozvala me je sledeceg jutra. Bila je vrlo uzbudjena.

Vikala je u slusalicu: "Cak! Cak! Nesto se dogodilo!" Pokusao sam da

reagujem mirno: "A sta se to dogodilo?" "Pa to je neverovatno!" vikala je ona

dalje. "David se rvao sa svojim bratom i tom prilikom spao mu je zavoj. Uzela

sam zavoj i htela da ga stavim opet na prst. A tamo... jedan novi prst se

pojavljuje! Izgleda kao potpuno novo meso!" Davida je odvela lekaru

specijalisti. Pogledao je prst i pocesao se po glavi. Rekao je: "Sestro, donesi

moj dnevnik." Gledao ga je. "Sestro, pa to smo odsekli, zar ne?" "Da, doktore."

"Imamo li jos uvek taj uzorak?" Sestra donese malu posudu s parcetom prsta u

alkoholu. Lekar je vrteo glavom: "Pa to nije moguce! Sta je to sada? Mozete li i

sutra Davida dovesti?" Sledeceg dana majka je dovela Davida i lekar je

ponovio citav rutinski pregled. A onda joj je rekao: "Molim vas, mozete li ga

dovesti i sutra?" Te sedmice svakog dana David je dolazio u bolnicu tome

specijalisti. Ovaj je gledao novi prst i cesao se po glavi. Napravio je rendgenski

snimak. U prstu se lepo videla kost kao da nikada nije bila taknuta. Samo je

govorio. "Ovo je neverovatno. Fantasticno! Koliko je meni poznato, ovako nesto

u medicinskoj nauci jos nije zabelezeno. Nemam objasnjenja za ovo. Ipak,

moram vam reci, potpuno je nemoguce da se i nokat pojavi." Kroz nekoliko

sedmica poceo se pojavljivati i nokat. Posle dva meseca David je mogao da

ispruzi obe ruke i ne biste mogli reci s koje mu je prst bio odstranjen. U toku

cele godine David je jedanput sedmicno odlazio lekaru. Doktor je snimao,

prikupio dokumentaciju o citavom dogadjaju i zatim objavio u casopisuJournal

of the American Medical Association (Zurnal Americkog medicinskog

udruzenja). Lekar je bio Jevrejin. Davidova majka mu je posvedocila o sili Isusa

Hrista. Na kraju on je rekao: "Moram da priznam da je ovo pravo Bozje cudo!" A i

ja sam imao ponesto da priznam! "O Boze, stvarno si pametan! To je bilo ono

pravo!" Da je Bog izlecio prst pre amputacije, lekar specijalista ne bi poverovao

ni u delic majcinog svedocanstva. Racionalno bi tvrdio da se telo samo nekako

zacelilo. Ali, posle amputacije... "Ucinio si to da bi doktor imao o cemu da

razbija glavu!" Zasto ogranicavamo Boga? Zato sto smo mi sami ograniceni.

Shvatite, dakle, kome govorite kada se molite. Udaljite pogled od problema.

Razmisljajte o cinjenici da se obracate Tvorcu svega sto postoji: Bogu, koji je

tako velik, tako sveobuhvatan i tako mocan!

Bozja mudrost

Vazno je da, dok se molite, razumete domasaj mudrosti Bozje. Bog zna sve o

vasem zivotu. On zna nevolje kroz koje vi prolazite sada, situacije s kojima se

suocavate i probleme koji vas muce. Bog je, u stvari i pre hiljadu godina znao

za probleme s kojima se vi danas susrecete. A znao je i za odgovor koji vam je

namerio. On se ne da iznenaditi. Ima odgovor za vase probleme. Bog citavu

situaciju drzi pod kontrolom, potpuno. Akcije koje preduzima sotona ne mogu

da umanje Bozju kontrolu, jer sotona ne moze da uradi vise od onoga sto mu

Bog dopusti. Bog postavlja neprijatelju granice i kaze: "Mozes se kretati u ovoj

kutiji ali ne smes iz nje izaci." Sve stvari se dogadjaju unutar podrucja koje je

Bog unapred odredio. Kada se molite, setite se da ne postoji nesto sto je van

Bozje kontrole. Bog stvari i dogadjaje drzi u savrsenom vremenskom poretku i

pod svojom kontrolom. Ako na stvari gledate iz te perspektive i shvatate kome

se molite – kako je Bog velik, mudar, i kako potpuno kontrolise stvari i

dogadjaje – vase molbe i zahtevi vise nece izgledati tako neostvarivi! "O

Gospode, Boze, ti si stvorio nebesa, zemlju, mora i sve u njima. Drzis sve pod

svojom kontrolom. O danasnjim svetskim okolnostima ti si pisao jos pre

nekoliko hiljada godina. Sve se odvija tacno onako kako si ti predskazao.

Onako kako si ti zamislio. O Gospode, ti znas da me 'probada' u palcu! Molim

te, odstrani taj bol!" Ako je Bog stvorio vasionu, da li je moguce da mu je tesko

da se pozabavi takvom malenkoscu? Sto je nase shvatanje Boga vece, sve je

manje jadan nas problem. A ipak, kada se molimo tako cesto ulecemo pravo u

problem. "O, Boze, ovo je tako veliki problem! To je tako strasno!" Panicimo jer

nam se cini da je brdo nedostizno visoko. No, Bog je stvorio i Mont Everest i

moze da ga pomakne u bilo koji deo vasione, ako to pozeli! Isus je rekao: "Ako

imate veru kao gorusicino zrno, reci cete ovoj gori: predji odavde onamo, i preci

ce, i nista vam nece biti nemogucno" (Matej 17:20). Kako je veliko i koliko je

visoko brdo s kojim ste sada suoceni? "Ne znam kako da sledece sedmice

platim sve racune! Gde da nabavim toliki novac?" Pitam vas: otkuda sve zlato

sveta? Stvorio ga je Bog. Bogu nije nesto veliko da zadovolji nase potrebe. Ako

shvatite njegovu moc, njegovu mudrost, suverenost, mozete mu mirno i s

pouzdanjem izloziti svoju molbu. Starozavetni car Asa je rekao: "Gospode, tebi

je nista pomoci mnozini ili nekakomu" (2.Dnevnik 14:11). Drugim recima, Bogu

je svejedno da li vi imate na raspolaganju citavu vojsku ili mali streljacki vod.

Jednog dana u rano jutro ustane Jonatan i ugleda Filistejce, svoje neprijatelje,

koji su se ulogorili negde u blizini. Pogleda oko sebe i vide da njegovi ljudi jos

spavaju. Probudi svog stitonosu i kaze mu: "Ustani! Pogledaj sve te Filistejce

tamo preko. Ako Bog zeli da da svome narodu pobedu, on je moze dati i nama

dvojici. Nije nam potrebna citava vojska. A ako Bog ne zeli da nam da pobedu,

onda nece vredeti ni cela vojska. Dodji, idemo preko i zapocnimo bitku!"

Uskoce u filistejski logor i zapocnu svoj napad. NJih dvojica nateraju u beg celu

filistejsku vojsku! (Vidi u 1.Sam. 14:1-17). Za Boga nije presudno da li ste vi jaki

ili slabi, da li uz sebe imate celu vojsku ili ste sami. Bitno je samo jedno – radi

li Bog svoj posao! Kako se ukljucujemo u molitve koje daju rezultate? Kako se

uspesno molimo? Stekni pravilno poimanje Boga – ostalo je lako!

Moc molitve

Snaga nekog vernika uvek zavisi od njegove vere u Boga. Isus je rekao: "...bez

mene ne mozete nista ciniti" (Jovan 15:5). Na svoju nesrecu ja u tu izjavu

ponekad ne verujem. Cini se da ja, u stvari, cesto verujem u njenu suprotnost.

Tvrdoglavo insistiram na tome da mora postojati nesto dobro sto ja mogu da

uradim i bez Isusa. Zelim stalno da u sebi pronadjem neke vrline, neka

svojstva zbog kojih me Bog moze voleti. Cini mi se da sam neizlecivo

samopravedan. "Gospode, ovo je u redu, ja cu ovo sam da sredim. U ovome

mi, pak, treba tvoja pomoc" A onda, kada sve zabrljam, kao da cujem rec

Isusovu: "Jer bez mene ne mozete nista ciniti." Istinitost te izjave nebrojeno

puta sam potvrdio u svom zivotu. Bez Hrista ne mogu nista valjano da uradim.

Uistinu sam slab i beznadezan slucaj. Ali, s druge strane, otkrio sam drugu

divnu istinu, koju je otkrio i Pavle: "Sve mogu u onome koji me snazi" (Fil. 4:13).

Bez njega ja sam bedan i potpuno slab. Sa Hristom ili po Hristu ja imam

snagu da se suocim s bilo kakvom situacijom i savladam bilo kakvu

poteskocu. Sam po sebi, slabic; u njemu i s njim sam jak. Neki ljudi su jaki i

sami po sebi. Uzdaju se u svoje sposobnosti i zatim uzivaju u nezavistosti i

snazi. Ipak, i pored toga sto neka licnost misli da je jaka, doci ce dan kada ce

iscrpiti sve svoje izvore i rezerve snage kada ce morati da prizna: "Ne mogu

vise. Ne mogu to da ostvarim!" Taj dan, kada covek, naviknut da se pouzdaje

samo u sebe, mora da prizna svoju krajnju nesposobnost – tragican je i

uzasan. Za coveka koji se pouzdaje u Gospoda taj dan se nece ni po cemu

razlikovati od ostalih obicnih dana, jer je on naucio da svaki dan prepusti Bogu.

Covek koji je samovoljan, pouzdava se u sebe i samostalan je u ostvarivanju

svojih planova, mora na kraju da posustane i padne. Covek koji se pouzdava u

Gospoda nikada nece pasti. Dok god gledam na sebe i svoje sopstvene

sposobnosti, moram priznavati i ljudske ogranicenosti. Ako se, pak, pouzdajem

u Boga i njegove izvorne sposobnosti, snagu i mudrost, na raspolaganju imam

neogranicene kapacitete. Ne mogu me snaci stanja koja bi bila preteska za

Boga i mene da ih resimo. Nema tako velike prepreke koju Bog i ja ne bismo

mogli da savladamo, ni neprijatelja toliko jakog da ga zajedno ne bismo mogli

pobediti. U bilo kom mnostvu Bog i ja smo vecina! Ako je Bog za mene, ko

moze protiv mene (Rim. 8:31). Naucite da se za svoje izvore i svoju snagu

obracate Bogu. U 2.Korincanima 12, apostol Pavle govori o svojoj nevolji i

slabosti. U 9. stihu govori da se hvali u svojoj slabosti da bi se Hristova sila

nastanila u njemu. Izjavljuje da mu se cak i svidjaju njegove slabosti, jer kada

je slab, tada je jak. Najvece podrucje moje slabosti je ono, gde se ja osecam

najjaci u telu i kada mi ne treba Bozja pomoc. Isto tako, podrucje moje najvece

snage je gde ja znam da sam slab i ne mogu bez Bozje pomoci. Bog je izvor

nase snage, a molitva kanal kojim nam Bog salje svoju snagu.

Molitva u akciji

Nemija je bio covek molitve. On je Ananija i ostale putnike koji su dosli iz

Jerisalima pitao o stanju u tom voljenom gradu. Ananije mu je pricao o

tragicnom stanju. "Ostatak sto osta od ropstva ondje u zemlji, u velikoj je nevolji

i sramoti, i zid je Jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena." Kada

je Nemija cuo o stanju Jerusalima, svetog Bozjeg grada, plakao je pred

Gospodom. Postio je, molio i Bogu priznavao grehove svoje i citavog naroda.

Priznao je i pravednost Bozjeg suda nad Jerusalimom. "Ali se opomeni rijeci

koju si zapovjedio Mojsiju sluzi svojemu govoreci: vi cete zgrijesiti i ja cu vas

rasijati medju narode. Ali ako se obratite k meni i stanete drzati zapovijesti

moje i tvoriti ih... sabracu vas odande i odvescu vas na mjesto koje sam

izabrao da ondje nastanim ime svoje" (Nemija 1:1-11). Nemija je u srcu svome

nosio teret obnove i ponovne izgradnje grada Jerusalima. Biblija nam pokazuje

kako je Bog otvorio vrata da bi odgovorio na Nemijine molitve. Nemija je bio

peharnik persijskog cara u gradu Susanu. Taj povlasceni polozaj omogucavao

mu je svakodnevno opstenje sa carem. Jednoga dana, dok je caru prinosio

pehar s vinom, car ga upita: "Nemija, zbog cega ti je lice danas tako turobno?

Jos te nikad nisam video tako potistenog." Nemija mu odgovori: "Tek sto sam

doznao za stanje grada Jerusalima, koji je razoren a ljudi u njemu

demoralisani. Kako mogu da budem srecan kad je grad koji toliko volim u tako

zalosnom stanju?" Car ga upita: "Sta zelis da preduzmemo u vezi s tim?"

Nemija nam govori: "Tada se pomolih Bogu nebeskomu, i rekoh caru..." Vidimo

da kada je car rekao: "Sta mogu da ucinim za tebe?" odmah Nemija se molio:

"Brzo, Boze, pomozi mi! Sta da odgovorim?" (Nemija 2:1-4). Nemija se prvo

molio a tek zatim delovao. To je pravilan redosled. Najre se moli, onda deluj.

Da se uvek prvo molimo pre nego sto reagujemo – to skoro i ne treba reci –

nase reakcije bi u mnogim slucajevima bile drugacije. Ne bismo reagovali

naglo i neprikladno. Biblija obecava: "Na svijem putovima svojim imaj ga na

umu, i on ce upravljati staze tvoje" (Price Solomunove 3:6). U Nemijinom zivotu

molitva je bila tako vazna da je postala istovremena, paralelna akcija sa svakim

njegovim delovanjem. Na carevo pitanje sta hoce Nemija je zamolio za

odobrenje da ponovo podigne jerusalimske zidove. Car mu je to odobrio i

poslao ga u Jerusalim s jos nekim ljudima. Dok su Nemija i njegovi momci

podizali zidove, njihovi protivnici su ih ismejavali i rugali se i njima i projektu

obnove ne bi li nekako sprecili njihovu nameru i ponizili Izraela. Sotona ce

cesto koristiti ismevanje da bi vas obeshrabrio u Bozjem delu. On vam sapuce:

"Pa sta ti uobrazavas? Da si Bili Graham? Zar hoces da spases citav svet?"

Ismevanje mu je jedno od glavnih taktika kojom zeli da obezvredi vasa

nastojanja za Boga. Neprijatelj, nazalost, takvom taktikom cesto i uspeva. Niko

od nas ne voli da mu se ljudi rugaju. Ismevanje cesto uspeva da omete i

obustavi sluzbu ljudi za Boga. Ali, Nemija je postupio pravilno. Protivnicima se

nije suprotstavio na njihovom nivou, niti je pokusao da odgovori na njihovo

ismevanje. Molitvom se obratio Bogu: "Cuj, Boze, kako nas preziru; obrati rug

njihov na njihovu glavu, i daj da budu grabez u zemlji gdje bi robovali" (Nemija

4:4). Nemojte na ruganje odgovarati na isti nacin. Mnogo je bolje stvar

prepustiti Bogu i dozvoliti da on bude vasa odbrana. S njim cete sigurno biti

jaki. Kada su neprijatelji shvatili da svojim ismevanjem nisu uspeli da

obeshrabre one koji su radili na zidovima, smislili su da izvedu nocni napad i

sruse ono sto je izgradjeno. Saznavsi za taj njihov plan, Nemija im je opet

odgovorio molitvom. "A mi se molismo Bogu svojemu i postavljasmo strazu

prema njima dan i noc od straha njihova" (Nemija 4:9). To nas dovodi do

veoma vazne tacke. Ni u kom slucaju molitva ne sme postati izgovor ili pokrivac

za lenjost i besposlicenje, ili za nepromisljenu akciju. Bog vam je dao i zdrav

razum i ocekuje od vas da ga koristite. Ako vam neprijatelj preti, vi pocnite da se

molite – a onda preduzmite sve potrebne mere za odbranu. Delovanje posle

molitve ne odrazava odsustvo vere. Budite prakticni! Trazite li od Boga da vam

zaleci oci, ne bacajte naocare pre nego sto lekar – specijalista ne potvrdi da

vam je vid u redu. Molitva vas ne sme dovesti do toga da reagujete naglo i

nepromisljeno. Ona u vama mora izazvati odredjenu usrdnost. Molitva ce,

stavise, pre nastojati da vas dovede do veceg i aktivnijeg delovanja, nego sto

ce vas uciniti pasivnim. Najre se molite pa preduzmite sve potrebne akcije.

Neki ljudi su vrlo lenji i misle da Bog treba sve da uradi umesto njih. Ako ih

upitate za nesto, dobijate odgovor slican ovome: "Bog ce se pobrinuti za to.

Stavljam to u njegove ruke." Ne valja tako! I od vas Bog ocekuje da aktivno

ucestvujete u resavanju situacija u kojima se nalazite. Na primer, ako vam

treba posao, molite se Bogu da vam ga nadje. Zatim izadjite i popunjavajte

obrasce za radni odnos gde god stignete. Pouzdajte se pri tome u Gospoda da

ce otvoriti vrata za posao koji zeli da imate. Nemojte sedeti i govoriti: "U redu je,

Boze. Donesi posao u moju sobu." Zanimljivo, to necete reci kada treba nesto

da pojedete. Necete lezeci u svom krevetu reci: "Gospode, ako zelis da danas

nesto pojedem, baci mi hranu u usta." Kako niste pasivni u vezi s hranom, ne

bi trebalo da budete ni u drugim podrucjima svog zivota. "A mi se molismo

Bogu svojemu i postavljasmo strazu prema njima dan i noc od straha njihova"

veli Nemija. Izraelci su gradili zid sa zidarskom kasikom u jednoj i macem u

drugoj ruci. Neprijatelji su videli da su Izraelci spremni i naoruzani, pa su

odustali od svog napada. Oni, doduse, nisu odustali od svog krajnjeg cilja;

samo su morali da smisle nove nacine kako da uniste Jerusalim do kraja.

Znajuci da neprijatelj hoce da oslabi njega samoga i njegove ljude, Nemija je

molio: "Zato, Boze, ukrijepi ruke moje" (Nemija 6:9). Nemija je bio covek

molitve, a zbog toga i covek dela i snage.

Covek molitve

Sta coveka cini covekom molitve? Najpre, to je covek koji se moli za sve – za

male ali i za velike stvari. Mi cesto oklevamo da se molimo za male stvari,

smatrajuci da cemo njima Bogu samo dosadjivati. On je toliko zauzet

odrzavanjem vasione da ne treba da mi pomaze u malim i nebitnim stvarima

mog zivota. Ali, Isus je rekao da nas nebeski Otac zna i kada vrabac padne na

Zemlju. Kako je onda tek svestan svih nasih potreba (Luka 12:6-7)! Biblija dalje

nalaze: "Ne brinite se ni za sto, nego u svemu molitvom i moljenjem sa

zahvaljivanjem neka se vase molbe Bogu ocituju" (Fil. 4:6). Ako istinski volite

neku osobu, nece vam smetati ma koliko puta da vas pozove telefonom, kao ni

razlog zbog kojeg zove. Radosni ste sto je cujete. Bog vas voli toliko da mu ne

smeta i ako ga zovete zbog nekih sitnica. On jednostavno voli da cuje od vas.

Isus je rekao da ljudi moraju da se mole svagda i da se ne malaksavaju" (Luka

18:1). Zbog cega onda toliko ljudi gubi odvaznost i prestaje da se moli? LJudi

mi se jadaju: "Ne znam sta da radim?! Ne znam kuda da se okrenem?" Gube

snagu i padaju u nesvest. Zato – ucite da primate od Boga milost kroz molitvu.

Ucite da svaku svoju situaciju predate Bogu da bi u vasem zivotu mogla da

ojaca ruka njegova. Zahvaljujuci Nemijinom bliskom odnosu s Bogom,

jerusalimski zidovi su bili podignuti za 52 dana. Drugi su iste te zidove

pokusavali da podignu za sto godina! Nije se, medjutim, radilo samo o

zidovima! Radilo se i o duhovnom budjenju ljudi. Radeci fizicki deo Bozjeg

posla, Nemija i njegovi ljudi su radili i duhovni posao. Izraelci su se jako

odusevili sto su im gradski zidovi ponovo podignuti i sto ponovo mogu sigurno

da borave u Jerusalimu i sakupljaju se da slave i postuju Boga. Jezdra je u

Hramu citao zaboravljeni Bozji zakon. LJudi su se kajali i plakali pred

Gospodom. NJihova srca vratila su se Bogu (Nemija 8 i 9). Covek koji zivi u

molitvi i zajednistvu s Bogom moze da ostvari neverovatne rezultate! Gledajuci

danas oko sebe, zapazam da zivimo u svetu sa velikim potrebama. Stoga su

nam potrebni ljudi koji zive u zajednistvu s Bogom, kojima je poznata Bozja sila

i koji su spremni da se mole za dobrobit ovog jadnog i izgubljenog sveta, za

svoju drzavu, grad, za skole, ili za svoju porodicu.

Molite, i odgovoricu

Stalno me zanimaju molitve koje nalazim u Bibliji. Od svih tih molitava najvise

me interesuju one koje su ostvarile rezultat. Javisova molitva u Starom zavetu je

primer takve molitve. O molitvi mozemo podosta nauciti proucavajuci njegove

reci.

Kom Bogu sluzite

Biblija pre svega obznanjuje da se svojom molitvom Javis obratio "Bogu

Izrailjevu" (1.Dnevnik 4:10). Kom Bogu se vi obracate kad se molite? Sreo sam

ljude koji zive vrlo bezbrizno i bez velikih obaveza. Gledajuci spolja, zive vrlo

gresnim zivotom. Kad pocnemo razgovor i kada saznaju da sam svestenik,

obicno pocnu da mi govore: "Znam da ne zivim kako bi trebalo, ali... molim se

svako vece. Nikada ne idem na spavanje, a da ne ocitam svoje molitve." Pitam

se kome se, u stvari, obracaju ti ljudi kada se mole: "Spremam se na spavanje,

i molim ti se, Gospode..."? Ko je "Gospod" njihovih zivota? "Gospod" je vise

naslov ili titula nego ime. LJudi sluze mnogim i raznim bogovima, mnogim i

razlicitim gospodarima. Ko je gospodar vaseg zivota? Vazno je znati kome se

obracate u svojim molitvama. Bog je rekao Jeremiji: "... vapice k meni, ali ih

necu uslisiti. Tada ce gradovi Judini i stanovnici Jerusalemski ici i vapiti k

bogovima kojima kade, ali im nece pomoci u nevolji njihovoj" (Jer. 11:11-12).

Zalostan je dan u kojem coveku naposletku Bog kaze: "Dosta mi je! Ziveo si

bezbriznim zivotom, postovao si i sluzio svemu sto si sam birao. A kada

dospes u neku nevolju, obracas se meni za pomoc. Kada sledeci put budes u

nevolji, obrati se bogovima kojima si sluzio." Tvoj bog je stvarno onaj kome

poklanjas svoju usrdnost. Mnogim ljudima danas, na primer, bog je njihov

intelekt. "Znati i razumeti", kazu, "najvece je dobro. Ne mogu da prihvatim ideju

o nekom naj–bicu jer ni u sta ne verujem. Ne mogu svoj um da prisilim na to."

to znaci, kada se ti ljudi mole "O Boze", oni se, u stvari, mole svom intelektu. U

staro vreme ljudi su imenovali i postovali citavo mnostvo bogova. Danas smo

isuvise obrazovani i pametni da bismo svojim bogovima davali neka imena.

Covek danas moze da sluzi svojim pasijama a da, kada ga upitate koji je

njegov bog, nece odgovoriti: "Venera, boginja ljubavi." Odgovorice: "Volim

ljubav. Verujem da covek treba od zivota da trazi najbolje stvari. LJubav je ono

krajnje dobro. Dakle, voditi ljubav krajnji je i najbolji cilj za coveka." Kada takav

covek moli "O Boze", on bi isto tako mogao da moli i "O Venero!" Ima ljudi koji

poboznjavaju princip zadovoljstva. Citavu sedmicu zive i rade s jednom mislju:

vikend! "U petak posle podne poci cemo autom sa prikolicom na kampovanje.

Ponecemo i malu Hondu i brzi camac, a iznajmicemo pescani bagi (bagi=engl.

buggy, automobil za autokros). Icicemo na reku! Majko moja, kakav cemo

vikend sebi dopustiti! "Celu sedmicu misle samo na uzbudjenja, zadovoljstva i

zabavu koju ce imati pre vikenda. Svako vece se intenzivno pripremaju. Sve je

podredjeno vikendu. U staro vreme postojala je jedna religija koja je takodje

obozavala zadovoljstvo. Svoga boga su nazvali Molek. Mnogi ljudi danas vicu "O

Boze", ali pri tom misle na Moleka, koji je, u stvari, njihov bog. Neki ljudi

obozavaju princip moci. "Moc je ono pravo." Nastoje na svaki nacin da je osvoje

i zadrze. Neprestano razmisljaju o tome kako da dodju do sto vise novca kako

bi mogli da kupe sto vise stvari. NJihovi umovi stalno analiziraju kako da

smanje jedno a povecaju drugo, kako da investiraju tu i tamo. Pronalaze za

sebe dodatni posao. NJihovi interesi se neprestano krecu samo oko novca,

novca i sto vise novca. Kada zapadnu u nevolju, vicu "O Boze!" No njihov bog

Mamon ne moze da ih cuje. Vazno je da se shvati da uspeh vase molitve – a

uspeh je ako je uslisena – potpuno zavisi od onoga kome se molite. Mozete da

mi kazete: "Cak, treba mi sto hiljada dolara. Nemas pojma koliko mi je

potreban taj novac. Ako ga ne dobijem, ne znam sta cu uraditi!" Mozete da me

molite celu sedmicu, dve sedmice ili dve godine, ali bez i najmanje sanse da

taj novac dobijete od mene. Ja ga jednostavno nemam. Dakle, molite nekoga

ko nema moc da ostvari povoljan odgovor i ispuni vasu potrebu. Valovi proroci

su molili svoga boga da na zrtvenik koji su pripremili posalje vatru. Celo pre

podne vikali su: "Vale, uslisi nas!" Vatra se nije pojavila. U podne Ilija im se

stade rugati: "Vicite vecma; jer je on bog! Valjda se nesto zamislio, ili je u poslu,

ili na putu, ili moze biti spava, da se probudi." Oni su poceli da vicu jos glasnije.

Poceli su se parati nozevima i silima po svom obicaju i bacati na zrtvenik ne bi

li zadobili Valovu paznju (1.O carevima 18:26-29). Mogli su tako da galame celu

vecnost, a vatra se ne bi pojavila da spali njihovu zrtvu. Zasto? Zato sto Val

nema moc da odgovori. Obogotvorenje ljubavi, novca zadovoljstva ili intelekta je

puka tastina. Kad je potreba zaista stvarna, ti bogovi nista ne mogu da

pomognu. No, kada vicem Jehovi, Bogu Izrailjevu, ja znam da on "moze da ucini

preko svega i iznad svega sto mi istemo ili mislimo" (Efescima 3:20). Za Bozju

moc nema ogranicenja. Kad njega molim, ja znam da je on u stanju da

zadovolji moje potrebe. "Sto hiljada dolara? Je li to sve?" kao da me pita.

NJemu nije nikakav problem da zadovolji moju potrebu, bez obzira kakva ona

bila. Nista nije nemoguce kada je Jehova Bog kome se obracam i kome se

molim. Ukoliko se, pak, obracam Veneri, Moleku, Mamonu ili Valu, onda sam

zaista u bezizglednoj situaciji. U trenutku istinske nevolje, kada vicem sav

ocajan, njih jednostavno nema da bi mi pomogli. Zivot je vrlo isprazan za sve

one koji zive za uzivanje. Bivao sam cesto uz razne ljude kada su bili u velikoj

nevolji ili imali velike potrebe. Kada im je dete u bolnici i lekar izlazi iz

operacione sale masuci glavom, zovu me, gledaju i kao da govore:

"Propovednice, ucini nesto!" NJihov bog uzivanja tako je isprazan u tom

trenutku i nemocan da utesi i pomogne. On ne moze da pruzi nikakvu nadu.

Ako, pak, postujete Boga Jehovu i kada se njemu obracate kao Gospodu, divno

se osecate kad saznate da vam on moze pomoci. I ne samo da moze, nego je

voljan i spreman da pomogne. Atinjanima okupljenim na Areopagu Pavle je

rekao: "Bog koji je stvorio svet i sve sto je u njemu, kao gospodar neba i zemlje

ne stanuje u rukotvorenim hramovima... Jer u njemu zivimo, i micemo se, i

jesmo" (Dela 17:22-28). Tom Bogu ja govorim kada se Bogu molim – Onome

koji upravlja mnome i koji je istinski Gospodar mog zivota.

Javisove molbe

Pogledajmo sada Javisove molbe. Pre svega, Javis je prizivao Boga Izrailjeva

govoreci: "O da bi me blagoslovio i rasirio medje moje" (1.Dnevnik 4:10). On se

nije stideo da kaze: "Potreban mi je tvoj blagoslov. Zelim njegov blagoslov,

svaki blagoslov koji Bog ima za mene. Ako zelim da blagoslovim druge ljude

oko sebe, moram najpre sam primiti Bozje blagoslove. Sada zapazite sta je to

Javis molio. Odmah na pocetku je rekao da zeli da Bog rasiri njegove medje

(1.Dnevnik 4:10). Jevreji su dosli u obecanu zemlju, ali je jos veliki deo zemlje

bio u rukama neprijatelja. Bog im je obecao citavu zemlju, sto oni nisu potpuno

ostvarili. Javis je molio da bi Bog rasirio medje njegove, ili, jasnije, da bi mu

pomogao da poseduje sve sto mu je dao. Bas i ja to molim za svoj zivot.

"Gospode, pomozi da mi pripadne sve ono sto si mi ti dao i obecao." Bog nam

je dao bogata i dragocena obecanja. Mozemo da zivimo u divnom duhovnom

okruzenju, u nebeskim sferama s Isusom Hristom. Umesto toga mi biramo da

zivimo na dnu dna, u blatu. Mozda je vama to i lepo. No, sto se mene tice, ja bih

radije ono gornje. Zato se molim: "Gospode, blagoslovi me i pomozi mi da

posedujem sve ono sto si mi ti vec dao. Hvala ti za sve ono sto si vec ucinio za

mene, Gospode, ali ti si mi obecao znatno vise..." Zasto bismo Bogu vezali

ruke? Zasto da mu zatvorimo vrata kada on zeli da ih otvori i da nam vise? Neki

ljudi kazu: "Stvarno ne osecam potrebu za darovima Duha". Sto se mene tice,

meni je potrebno sve sto mi Bog nudi. Ne samo da mi je potrebno sve to, ja

zelim sve sto on hoce da mi da. Kada s molitvom pristupam Bogu, ja nikakva

vrata ne zatvaram za sobom. Kazem: "U redu, Gospode, tu sam. Cini po svome.

Ne dozvoli mi da te na bilo koji nacin sputavam u tvom radu. Prosiri moje

podrucje, dozvoli da posedujem sve sto si mi obecao." Ako pokusavam da

zaustavim dodir Bozjih blagoslova, ja svoju mudrost uzdizem iznad Bozje.

Govorim da ja bolje od njega znam za svoje potrebe. "Boze za mene ucini to i

to, ali nemoj da mi ucinis ono." Ja ne mislim tako! Molim se. "Prosiri moje

podrucje, Gospode, blagoslovi me! Cini sve sto si naumio u mom zivotu." Javis

je molio dalje: "I ruka tvoja da bi bila sa mnom" (1.Dnevnik 4:10). Jako je vazno

u svemu sto preduzimam da nad sobom imam ruku Gospodnju. Opasno je

preduzeti bilo koju stvar a nemati ruku Bozju nad svojim zivotom. Mojsije je

Gospodu rekao: "Ako nece ici naprijed lice tvoje, nemoj nas kretati odavde"

(2.Mojsijeva, Izlazak 33:15). Gospode, nemoj me voditi dalje ako neces biti sa

mnom. Mogu da idem napred sigurno, s nadom i silom ako znam da je ruka

Bozja nada mnom. Onda se ne bojim nikoga i nicega. Javisova sledeca molba

je bila: "I da bi me sacuvao od zla" (1.Dnevnik 4:10). Ovo je toliko vazna molba

da ju je Isus obuhvatio kao poslednju u molitvi "Oce nas": "I ne uvedi nas u

iskusenje, nego nas izbavi od zla" (Matej 6:13). Zli uvek nastoji da nas odvuce u

svoje zamke. Ja lako upadam u neprijateljevu zamku i dozvoljavam da mrznja

zapocne da deluje u mom zivotu, da gorcina ovlada mnome ili da me bilo koje

zlo skrene s pravog puta. Tesko je biti pravedan u zivotu. Stavise, to i nije

moguce nasom vlastitom snagom. Da bih ziveo pravedno potrebna mi je

snaga Bozjeg Duha. Zatim Javis nastavlja: "I da bi me sacuvao oda zla da me

ne ucvijeli!" (1.Dnevnik 4:10). Pocetni rezultat zla vrlo retko je zalost. Zlo veoma

cesto najpre ostvaruje uzbudjenje. Ono se cesto prikazuje kao veoma

napredno, obecavajuci mnogo. "Ono izgleda kao vrlo lak nacin dolaska do brze

zarade. Svakako, tu nije sve sasvim posteno. Pogledaj, medjutim, koliko mozes

da zaradis i sta mozes da uradis s tim novcem!" Prvobitni rezultat zla moze da

bude radost, uzbudjenje, uzivanje i materijalni dobitak – krajnji razultat njegov

uvek je zalost. Mozda vam se sada ne cini tako. Mozda vam se danas greh cini

vrlo uzbudljivim. Ali, mudar covek ce uvek sagledati kraj puta kojim se krece.

Gde vas vodi vas put? Ako idete putem zla, prijatelji moji, znajte da ce vas taj

put na kraju dovesti do velike zalosti. U Psalmu 73. Asaf je rekao da je zavidio

uspehu i napretku bezboznika. Skoro je i pao u svom predanju i hodu sa

Bogom zbog ovoga, sve dok nije shvatio krajnji rezultat njihove pokvarenosti. U

svojim Pricama Solomon opominje svog sina u vezi sa primamljivoscu

prostitutke: "Jer s usana tudje zene kaplje med, i grlo joj je mekse od ulja. Ali

joj je posljedak gorak kao pelen, ostar kao mac s obje strane ostar. Noge joj

slaze k smrti, do pakla dopiru koraci njezini" (Price 5:3-5). Na prvi pogled greh

moze izgledati uzbudljiv, ali je krajnji rezultat smrt i pakao. Solomon je objavio:

"Neki se put cini covjeku prav, a kraj mu je put k smrti" (Price 14;12).

Odgovori

Kakav je bio ishod Javisove molbe? Biblija kaze: "Ispuni Bog sto ga je molio."

Slava Gospodu! Javis je molio Boga da ga blagoslovi i Bog ga je blagoslovio.

Molio ga je da mu rasiri medje i Bog mu ih je prosirio. Javis je molio da Bozja

ruka bude nad njim, i bila je. Molio je da ga sacuva od zla, i Gospod ga je

sacuvao. Slavno je znati da se mogu moliti u skladu s Bozjom voljom. Biblija

obecava: "I ovo je pouzdanje koje imamo u njega: da nas slusa ako sta

molimo, znamo da stvarno imamo ono sto smo od njega iskali" (1.Jovan. 5:14-

15). Mogu s poverenjem da molim Boga da me blagoslovi, da mi prosiri medje,

da ruka njegova bude nada mnom i cuva me od zla – jer je to sasvim sigurno

Bozja volja za moj zivot. Pitajte ga i vi cete, nesumnjivo, dobiti to isto. Isus je

rekao: "Trazite i dobicete, da vasa radost bude potpuna!" (Jovan 16:24).

Greh je ne moliti se

Dok idete s njim, Bog ce nastojati da vas podigne na najvisi nivo, koliko mu vi

dopustite, i cinice sve najbolje sto moze za vas na tom nivou. Na nesrecu, mi

Boga cesto sputavamo u onome sto on zeli da uradi za nas, jer insistiramo na

nasem nacinu. A trebalo bi da se privolimo njegovoj bolji i njegovom nacinu

sprovodjenja te volje. Bog bi mogao da ucini za nas mnogo vise, ali mi isuvise

ponavljamo: "Boze, hocu ovako i nikako drugacije!" Insistirajuci na svome

nacinu sprovodjenja, ja odstupam od onoga sto je od strane Boga najbolje

namenjeno za moj zivot i padam na drugorazredno i trecerazredno dobro. Time

sto odbijam njegove bozanske nacine ja ogranicavam ukupno napredovanje

njegovog delovanja na moj zivot. Izrael je tipican primer takvog ogranicavanja.

Nekada su Izraelci bili narod kojim je upravljao samo Bog. A onda dodje

trenutak kada oni nisu vise hteli Boga za vladara. Trazili su da im se postavi car

kao kod drugih naroda. Bilo je to vreme nacionalne propasti, kada se Izrael

srozao sa nivoa teokratije na nivo monarhije. Bog se prilagodio zahtevima

naroda i naredio Samuilu da pomogne izbor Saula za cara. Nije Bog Izraelce

jednostavno zbrisao recima: "Dosta mi vas je! Prekidam s vama!" Oni su i dalje

bili njegov narod. I u novim uslovima pokusao je sve sto je mogao... i izabrao

cara za Izrael. Ipak je Bog zeleo da narod sazna da on nije zadovoljan njihovom

odlukom. Preko proroka Samuila porucuje im da ce na njihovo zrelo zito poslati

jaku kisu i grad. Pala je kisa i ljudi su se uplasili. Vikali su svom prorku

Samuilu: "Moli se za sluge svoje Gospodu Bogu svojemu da ne pomremo; jer

dodasmo k svijem grijesima svojim zlo istuci sebi cara." Samuilo je odgovorio:

"Ne bojte se, vi ste ucinili sve ovo zlo; ali ne otstupajte od Gospoda, nego

sluzite Gospodu svijem srcem svojim." A onda dodade ove zapanjujuce reci: "A

meni ne dao Bog da zgrijesim Gospodu i prestanem moliti se za vas"

(1.Samuilova 12:16-23). Cini se da se na osnovu ovog odlomka moze reci da

je greh ne moliti se. Koliko puta zgresimo ne moleci se? Razmislite o tome

kako Bog gleda na to! Bog je tvorac vasione. "Sve je kroz nju (Rec) postalo, i

nista, sto je postalo, nije postalo bez nje" (Jovan 1:3). Tvorac ove prostrane

vasione pozvao vas je da dodjete, da razgovarate i s njim negujete priajteljsko

zajednistvo. Pozvao vas je da dodjete u njegovu prisutnost i predocite mu bilo

kakav problem ili bilo koju potrebu. A koliko puta ignorisemo, zanemarimo,

takav poziv. Zamislite da vam sutra postar donese pismo iz Palate Federacije.

Predsednik drzave poziva vas u posetu i svi troskovi su placeni. Sta cete

uraditi? Baciti pozivnicu u korpu za otpatke? Ni govora! Bez obzira da li se vi

slazete s njim ili ne slazete, Predsednik je jedna vazna licnost. Da li cete samo

odmahnuti rukom i zaboraviti da odgovorite? Sigurno necete tako postupiti. Cak

i da vas je tasta toga dana pozvala na rucak – nekako biste odgovorili! Ako, pak,

na ljudski poziv reagujete pozitivno, pomislite kakva je tek steta kada odbijete

Bozji poziv da dodjete i popricate s njim. Mozda cete reci: "Jednostavno nemam

vremena za molitvu." A imate li vremena da gledate televizijski program? Za

ono sto doista zelimo da radimo ipak imamo vremena. Prema tome, Bog mora

zakljuciti da je pravi razlog naseg neodaziva na njegov poziv u tome sto mi ne

zelimo da dodjemo. A to je sasvim sigurno pravilan zakljucak. Nase telo se

opire molitvi, jer je ona aktivnost duha. Stoga sam tako umoran cim pocnem da

se molim. Kazem: "Isuvise sam pospan, Gospode". Moje telo se opire

duhovnoj aktivnosti molitve. Duh i telo medjusobno uvek ratuju. Kad god udjem

u podrucje duha, moje telo se bori i opire. Smisljam svakakve razloge: "Previse

sam potisten da bih se molio" ili "Isuvise sam slab da bih se molio."

Nemoljenje doista sprecava Bozji rad. Mozete da pitate: "Nije li Bog suveren?

Zar ne upravlja vasionom celom? Zar se njegove namere ionako nece

ostvariti? Kako onda nemoljenje moze sprecavati Bozje delovanje?" Istina je da

je Bog suveren. Isto tako je, medjutim, istina da nas je Bog stvorio kao

slobodne moralne ljude. Imamo sposobnost da slobodno biramo i radimo, i

Bog postuje tu nasu slobodu. Nece da vas prisiljava i namece vam svoju volju i

svoje zelje. Dao vam je sposobnost izbora, i on vas izbor i vasu odluku postuje.

Bog je odlucio i odredio da se njegov posao na zemlji sprovodi molitvom, i to

tako da se u molitvi zajedno sluzimo. Psalam 78:41 moze se prevesti i tako da

su Jevreji "ogranicili sveca Izrailjeva". Nevernoscu coveka neograniceni Bog

postao je ogranicen. Sta vas sprecava da se molite? Nevernost. Vi svojom

nevernoscu mozete da ogranicite delo koje Bog zeli da sprovede. Isus je rekao:

"Niste vi izabrali mene, nego sam ja vas izabrao i postavio da vi idete i donosite

rod, i da vas rod ostane, da vam da Otac sto god zaistete u moje ime" (Jovan

15:16). Bog zeli da vam da mnoge stvari, ali vam ih nece dati dok ga ne molite.

Vi, u stvari, molitvom otvarate vrata kroz koja Bog moze da udje i sredi stvari

kako on zeli. Mislim da smo dosad videl itek mali deo onoga sto je Bog oduvek

zeleo da ucini – a sve zbog toga sto se malo molimo. Bog nam zapoveda da se

molimo. Prema tome, ako se ne molimo, direktno se protivimo Bogu. Biblija

kaze kako "treba svagda da se mole i da ne malaksavaju" (Luka 18:1). Greh je

ne moliti se jer vernik ne slusa Bozju zapovest. Treba da se molimo jedan za

drugog. Greh je kada pastir ne moli za svoje stado. Pismo kaze: "Molite se

jedan za drugoga" (Jakovljeva 5:16). "Nosite bremena jedan drugoga, pa cete

tako ispuniti Hristov zakon" (Galatima 6:2). Ponekad se treba moliti za odredjen

problem u zivotu neke druge licnosti. Kada se odmah ne ispolji mogucnost

resavanja problema, obeshrabrimo se i zelimo da ostavimo molitvu. Iako

slicne stvari cinimo i mi, postajemo veoma utuceni zbog propusta i promasaja

drugih ljudi. Gresi koje pocini neko drugi uvek izgledaju veci i strasniji. Samuilo

je molio Boga da izmeni stav ljudi kako bi prestali da traze cara. Samuilo je

zeleo Bozju upravu i carovanje nad narodom. Ali, nasuprot svim njegovim

molitvama Izraelci su i dalje insistirali na caru. Samuilo se lako mogao uvrediti

i reci: "Vise se necu moliti za ove ljude tvrde glave i vrata! Imaju, eto, sto su

trazili. Neka trpe posledice." Samuilo, medjutim, nije postupio tako. Rekao im

je: "Neka bude daleko od mene da zgresim prema Gospodu ne moleci se za

vas."

Uzroci zbog kojih se ne molimo

Posmatrate li sebe, naci cete citav niz uzroka svog nerazvijenog molitvenog

zivota. Prvi uzrok je sto vam nedostaje vreme. U danasnjem drustvu dozvolili

smo sebi vecu zaposlenost nego sto je Bog bio zamislio. Stvorivsi nasa tela,

Bog je zamisljao da ce covek ziveti u sporijem ritmu nego sto mi zivimo danas.

Stil zivota u celom drustvu, pa i nas licni zivotni stil je takav da imamo malo

vremena da bismo bili nasamo s Gospodom. Dalje, veoma tesko je naci neko

mirnije mesto, kutak mira, za molitvu. Svet je sve bucniji, sve naseljeniji i

sotona cini sve sto moze da poremeti vase mirno vreme i mesto koje ste s

mukom nasli. Na primer, mozda vam telefon nije zazvonio cele sedmice.

Osecate se pomalo usamljeni i dosadno vam je. Zelite da vas neko pozove.

Treba samo da kleknete i pocnete da se molite. Telefon ce odmah zazvoniti.

Mozda ce biti pogresan broj ili nesto sasvim nebitno. Ali mozete biti sigurni da

ce vam telefon zazvoniti. Neko ce vam mozda, zazvoniti na vrata, ili ce se dete

naglo probuditi i zaplakati. Mnoge slicne smetnje ce otezati vasu misaono

usredsredjenu molitvu. Lutajuci um je sledeca smetnja molitvi. Misli vam

jednostavno odlutaju. Pocnete da se molite za izvesne stvari. Skoro neprimetno

cete, u mislima surfovati – skijati na vodi. Ogromni talasi, sunce. A sledeci

nalet talasa kao da je jos bolji! "O, Gospode, oprosti mi!" Misli vase su odlutale.

Pospanost takodje smeta molitvi. Veci deo svog vremena zivomo pod velikim

pritiskom. Stoga, cim uhvatimo malo slobodnog vremena nastojimo da se

opustimo, pa i da zadremamo. Na primer, kad kleknete kraj svog kreveta,

stavite glavu u ruke i pocnete da se molite – vi ste sebi napravili udoban polozaj

za dremanje! Ubrzo cete zahrkati! Posle izvesnog vremena kolena i zglobovi ce

poceti da vam trnu i to ce vas probuditi. Vi cete tada odjednom shvatiti: "Zaspao

sam na svom radnom mestu!" Jos u losijoj situaciji ste ako odlucite da se

molite u lezecem polozaju s glavom na jastuku. Istina, to i nije tako lose.

Moram priznati da i ja svako veca utonem u san dok govorim Bogu. Uzivam u

zajednistvu s njim i dok spavam. Nuzno je, medjutim, da imate vreme

odredjeno za molitvu, vreme koje ce vam omoguciti da potpuno usredsredite

misli kako na Licnost kojoj se obracate, tako i na predmet koji zastupate.

Resenja

Sta mozemo da preduzmemo da bismo prevladali nasu slabost nemoljenja?

Imam nekoliko prakticnih predloga. U vezi s vremenom, moramo biti

disciplinovani i jednostavno sebi odvojiti vreme za molitvu. To vreme morate

obezbediti. Zivot se sastoji od raznih prioriteta. S obzirom da ne mozete uistinu

nikada ostvariti sve sto zelite i sto preduzimate za sebe, vi u zivotu svakog dana

zrtvujete manje vazne stvari da biste ostvarili one vrednije. Mudar covek vodi

racuna o tome kako koristi svoje vreme i pod kontrolom drzi svoj prisak

prioriteta. Molitva je najvaznija delatnost u koju se mozete ukljuciti. Ona mora

da bude na vrhu vaseg spiska stvari koje treba da uradite. Morate planirati

vreme za molitvu pa makar izostavili vreme za obrok ili citanje novina i

casopisa. Pronadjite sebi neko mesto gde vas niko nece uznemiravati. To ce,

mozda, zahtevati i pripremu, raspremanje stvari na tavanu i slicno, ali je vredno

truda. Cesto idem u setnju, pa i automobilom negde izvan grada da bih bio

nasamo s Gospodom. Isto tako cesto se budim i ustajem ranije nego drugi u

porodici. Molitva mi je vaznija od sna, a i telefon mi retko zvoni rano ujutro. Kako

bih sprecio mislima da lutaju, ja uglavnom molim naglas. Bog, istina, zna sta

mi je na srcu, ali kada se molim cuteci, govoreci iz srca, moje misli cesto

lutaju. Pocnem, na primer: "Gospode, pobrini se za ovo ili ono... Hvala ti za..." i

uskoro se skijam na velikim talasima, dok sunce greje! Ako svoju molitvu

izgovaram glasno, prisiljen sam da razmisljam o onome sto govorim. To mi

pomaze da usredsredim paznju na moj razgovor s Gospodom. Sto se mene

tice, najbolje mi je da se molim sedeci, ali ne zatvarajuci oci da mi se ne bi

dogodilo ono sto sam opisao. Secam se da su mi kao detetu mnogi govorili da

me Gospod nece cuti ako ne zatvorim oci. Jednom prilikom pastir je ispricao

da je odlucio da se sa svojim timom pomoli pre kosarkaske utakmice. Jedan

od momaka je rekao: "Hajde, zatvarajte oci svi, ili cemo izgubiti!" A onda je malo

zmirnuo da proveri da li su svi zatvorili oci – i, kako naslucujete, izgubili su

utakmicu. Taj momak se godinama osecao krivim za poraz! Pismo veli da se

molimo bez prestanka (1.Sol. 5:18), sto sasvim sigurno upucuje na cinjenicu

da polozaj tela nije vazan za molitvu. Ako bih klecao dok molim, onda bi molitva

bez prestanka znacila da svoje noge vise nikada ne bih mogao da ispruzim.

Bog takodje ne misli da mi treba da se molimo zatvorenih ociju – bitno je da

Bog cuje moje molitve! Za sebe ja sam otkrio dobro resenje protiv pospanosti i

dremeza. Ja se krecem dok se molim. Ponekad hodam gore-dole po sobi.

Cesce odlazim u polje ili u bastu i razgovaram s Bogom. Neke od mojih

najplodonosnijih i najblagoslovenijih molitava bile su molitve u setnji. Moleci

se ja s Bogom govorim glasom kao da razgovaram s najprisnijim prijateljem.

Ne sluzim se nekim izvestacenim tonom, niti vicem. Bog me poznaje. Nije mi

potreban "molitveni ton glasa". S njim govorim vrlo direktno. Kazem mu o svim

svojim problemima, sumnjama i svim pitanjima koja imam. Nastojim da

budem sto otvoreniji i posteniji s njim. Drugacije ponasanje mi ne bi koristilo.

On i tako sve zna o meni! Mogu da varam samo sebe ako pokusam nesto da

prikrijem. Bog sve zna! Mogu da kazem: "Gospode, znas da onog coveka ne

volim onom dubokom ljubavlju kakvom bi trebalo." Glupost! Bogu bih mogao

da kazem i istinu!" Boze, mrzim ga! Ne mogu da ga podnesem. Zelim da ga

udarim po nosu kad god ga vidim!" Budite iskreni a onda se pokajte. Dalje,

Bogu govorim u obliku razgovora. To znaci da moram i slusati dok se molim.

Nema sumnje da i Bog zeli da kaze po koju! Velika mi je radost i blagoslov

kada uspostavim prisan odnos i zajednistvo s Onim koji me je stvorio i koji me

voli. Neka nam Bog oprosti nas greh sto se ne molimo! Neka nam pomogne

da se zestoko molimo da bismo videli ostvarivanje velikog dela Bozjeg u ovom

svetu ocaja po nasim molitvama.